Miroslav Ilić u Aranđelovcu

Prošlo je već skoro deset dana od koncerta koji je Miroslav Ilić održao u Aranđelovcu – jagoda na šlagu proslave Dana opštine Aranđelovac. Neću sada da se bavim samom koncepcijom proslave, količinom novca koja je na to potrošena, koliko se ja sa tim slažem ili ne, htela sam samo da istaknem jednu jednostavnu stvar a to je koliko je teško trajati.

Pesme koje peva Miroslav Ilić slušam samo na svadbama i sličnim prilikama gde ne mogu mnogo da utičem na izbor. To ne znači da su to loše pesme, jednostavno nisu moj izbor. I zbog godina koje imam (Miroslav je započeo karijeru one godine kad sam se ja rodila 🙂 ) i tokom kojih sam ovde-onde slušala te pesme, dobar deo znam napamet a većinu prepoznajem. I upravo se o tome radi – inspirisana skorim događajem koji samo u tragovima podseća na ovaj, htela sam ovo da kažem – uprkos umišljenim intelektualcima koji prezrivo gledaju na sve što je van njihove struke (a najčešće ni sami ne rade u struci ali to je neka deseta piča), uprkos svima onima koji traže čepove za uši kada čuju neke od njegovih pesama, uprkos fenserima koji prevrću očima kad se pomene ovaj pevač on traje već skoro 40 godina. Hej, 40 godina!!!

Sada 98% posto stanovnika Srbije zna ko je M. Ilić, za 40 godina i dalje će se pevati neke njegove pesme i lečiti slomljena srca uz vino i polomljene čaše (ko to tako radi),  a velikog broja nas, osim naših najbližih, niko neće da se seća. Dakle, Miroslave, svaka čast!

E, da, kažu da je bio dobar koncert, ja nisam bila 😉