BlogOpen 2010. utisci

Lep grad, lep prostor za skup, lepa žurka – sve nešto lepo 🙂

Prošao je jedan dan (do sada skoro cela dva) od kada se završio četvrti BlogOpen (peti po redu ali je postojao i nulti 🙂 ) a prvi kojem sam prisustvovala. Dovoljno vremena da se slegnu utisci, da pročitam utiske drugih koji su to napisali nešto pre mene, čak i da se malo bavim nedeljnim razbijanjem Beograda na FB.

BlogOpen 2010 imao je i drugo ime kojim je bliže određena tema, Social Open, koja jasno kaže da smo se bavili blogovima i društvenim mrežama, Facebook-om, Twitter-om … Pošto je veliki procenat učesnika BlogOpen-a već dao komentar i detaljan opis predavanja, neću o tome, koga zanima neka pretraži net pod : “Blogopen 2010”.

Najjači utisak i najveći plus ovog BlogOpena su ljudi koje sam upoznala.

Krc, krc, prstima pa da počnem – u žutim keceljama (organizatori i volonteri, za one koji nisu čitali prethodni post) Mooshema, Drvena, Blogowski. Moram da pomenem i Marka Hermana mada nismo razmenili ni dve rečenice 🙂

Dalje – sa ljubičastim trakama na keceljama: DedaBor (posle više od dve godine web poznanstva sada i uživo 😉 baš kakvim sam ga zamišljala, druželjubiv, pozitivan), Slavko koji nas je sve razmrdao predavanjem u kojem je bilo i plesa 🙂 i Ivan koji je sada sve samo ne debeljuca 🙂

I svi ostali, sa zelenim trakama na keceljama ali isto tako važan deo ove priče: Tamara, Ivana, Marija, Dinke, Suske, Igor, … Umorih se od linkovanja, ako sam nekoga preskočila izvinjavam se (ponoć je blizu, slabije funkcionišem…)

Bilo mi je jako interesantno da posmatram kako svi mi, koji  imamo samo jednu vidljivu zajedničku stvar – blogovanje, polako nalazimo i  druge zajedničke teme. I kako smo, bar sam takav utisak stekla prateći time-line na twitter-u, mnogo tolerantniji prema razlikama među nama i među ljudima uopšte. Što ne znači da smo manje kritični 😉

Sve u svemu – organizacija odlična, bilo je nekih sitnih propusta ali ko radi taj i greši. Odlično provedeno vreme i rezultat svega ovoga – 15 novih prijatelja, što uživo što na FaceBook-u, isto toliko novih kontakata na Twitteru i blogova u Readeru. Malo li je za dva dana?

Za kraj samo detalj, u Novi Sad sam išla sa glavnim krivcem što uopšte pišem blog i što je moja lista prijatelja sve duža, sa mojim bratom Dejanom. Deki, hvala za sjajan provod i svu podršku koju mi pružaš ♥

Društvo iz Gimnazije

na čašici razgovora 🙂

Moja drugarica iz osnovne škole a kasnije i Gimnazije već skoro 8 godina živi u Izraelu. Prošli  put kada je dolazila videle smo se i lepo ispričale, ali osim mene možda se videla sa još dvoje ili troje naših školskih drugova (od sigurno 10 koliko nas živi ovde u gradu)  i to slučajno, na ulici. Ovoga puta nije htela ništa da prepusti slučaju pa je angažovala mene da organizujem makar kratak susret društva 🙂

Prošlog ponedeljka pošaljem društvu iz Gimnazije poruku preko Facebook-a, gde i kada treba da se nađemo. Onima koje nemam kao kontakte na FB poslala sam SMS poruke. Sve u svemu, bilo nas je 11 (obzirom da nas je na godišnjicu mature došlo 17 ili 19, ovo je vrlo dobra cifra). Od svih pozvanih nisu došla dvojica drugova (nismo ni sigurni da imamo prave brojeve telefona) a od onih koji su na FB došli su svi. Pa sad neka neko kaže kako internet čini da se ljudi otuđe.

Lepo smo se ispričali, ismejali, sukobili mišljenja i sjajno se proveli. 🙂

Za one koji nisu bili tu fotografije mogu naći na mom profilu na Facebooku (baš da ne budu javne na Flickru 😉 )

Poslovice

Kad ja tamo a ono međutim.

Razgovor sa poznanicom koja je došla u biblioteku i primena jedne poslovice me je podsetio na prvo izdanje knjige “Epruveto, srećan ti 8. mart” koje sam ja naravno kupila, davnih dana. Ko se seća, zna da je u pitanju zbirka izbranih poruka lične prirode (PLP), zvaih grafiti koje su talentovani ili trenutno inspirisani slušaoci, radio emisije “Ozon”, na popularnoj dvestadvojci, slali od petka do petka.

Najboljim je proglašen grafit koji je upotrebljen kao naslov za knjigu a oni kojih se ja često setim su:

  • Kad ja tamo a ono međutim.
  • Najbolji epitaf za grob Džona Lenona: Lusi i ja smo na nebu, dijamanti su na sigurnom.
  • Ko prvi devojci, sam u nju upada.

Naravno, moj primerak knjige je završio kod drugarice koja je htela “samo da prepiše neke grafite koji su dobra fora za sms poruke” i tome ima 7-8 godina. Možda mi se nekad i vrati.

Kamikaze

Ovoga leta sam otkrila šta je to.

Znate li šta su “kamikaze”? Osim onog prvog značenja koje je svima poznato, ja sam ovog leta u Budvi naučila i drugo.  Vidite sami.

Kamikaze

Naravno, svemu je kriva Jelica koja je htela pošto-poto da probamo i ovo čudo. I u trenutku kad su nas uvezali, zatvorili rešetke sa strane i sve ostalo mi rekla: “E, mama, meni frka.” A ja sam razmišljala da li odmah da počnem da vrištim ili da se pravim hrabra. Izabrala sam ovo drugo i stoički smo izdržale. Smejale smo se, vrištale i bilo je super. Malo je bilo neugodno kad smo kretali unazad pa preko glave, ali srećom kratko traje.

Tek da se zna, overila sam i to 🙂

Blokus

Odlična strategijska društvena igra.

Moj drug Srđan živi u SAD još od 1991. godine. Srećom, u međuvremenu se internet odomaćio i kod nas tako da smo u kontaktu 🙂   U nekom od naših on-line razgovora pomenuli smo i društvene igre i on mi preporuči Blokus. Oblici figura su kao u nekadašnjem tetrisu a poenta je blokirati ostale igrače da stave što manje svojih figura na postolje a ja što više. Kao nekadašnji pasionirani igrač tetrisa, oduševi me i sama pomisao da postoji nešto slično tome, još uživo 🙂 (da ne pominjem da sam u vreme tetris-ludila tražila ko bi mogao da mi napravi sve one oblike od dovoljno izdržljivog materijala da bih mogla dugo da ih slažem dok ne dođem do onog pravougaonika…)

blokus-classicObzirom da ova igra ne postoji kod nas (čudi me baš a mi tako jedna napredna zemlja čak i na polju društvenih igara…) ostalo je da čekam dobrovoljca da mi je donese iz inostranstva. Prvi odlazak “napolje” je bio bez uspeha ali je zato Blokus (klasik)  stigao pre nekoliko dana.

Kako je  Čeda bio na putu sa folklorom a i ja u nekakvoj gužvi, igra je svečano otvorena tek sinoć. Zaraza je velika, već je sinoć bilo borbe oko toga kada će se, konačno, ići na spavanje a verujem da nas čeka još mnogo takvih večeri.

Samo uživanje, ništa drugo.