Čarobnjak

Somborsko pozorište u Budvi

Aktivan odmor je dobar za telo i dušu. Ovoga puta sam telo pustila da odmara a dušu da uživa.

U okviru 27. Budvanskog festivala Grad teatar,  6. jula je gostovala predstava Somborskog narodnog pozorišta Čarobnjak“.

Predstava govori o životu i radu Tomasa Mana, njegovom uticaju na živote bliskih ljudi, povratnom uticaju na njegov život i rad, sa osvrtom na bitne godine i stavove o/u životu. Najveći deo života ovog nobelovca prikazan je kao njegov dijalog sa Geteom i to kroz san.

Pripovedača (Getea) glumi Svetozar Cvetković dok Tomasa Mana igra Saša Torlaković. S razlogom pominjem samo njih, jer su oni bili najbolji.

Pravi utisak možda je zaglušio vetar koji je pretio da nanese oluju i predstavu odloži. Do kraja nisam bila sigurna da li predstava traje blizu 90 minuta ili je stvarno skraćena kako je Cvetković najavio na početku, zbog pomenutog vetra.

U svakom slučaju, pogledajte ako budete u prilici.

“Sunce tuđeg neba” Puls teatar, Lazarevac

Druga od pet – drugi dan Festivala

Druge večeri Osmog pozorišnog festivala u Aranđelovcu na programu je bila predstava lazarevačkog „Puls” teatra  Sunce tuđeg neba.

Predstava je trajala dva sata i gledala sam je sa velikim očekivanjem zbog preporuka koje sam prethodno čula. I moja iščekivanja nisu bila ispunjena :-/ jer sam, nekako, sve vreme čekala da se nešto dogodi ili da dođemo do neke poente.

Kao što se iz naslova (koji je meni rekao sve) može pretpostaviti, predstava govori o iseljenicima iz Jugoslavije, tridesetih godina prošlog veka, koji gube zdravlje i živote u rudnicima hiljadama kilometara od kuće u pokušaju da obezbede sebi neki bolji život po povratku u maticu.

Sa druge strane, predstava nije naporna ili dosadna iako traje prilično dugo, verovatno su moje utiske poremetila očekivanja.

Do gole kože

Knjaževsko-srpski teatar

Osmi aranđelovački pozorišni festival zatvoren je predstavom Književsko— srpskog teatra iz Kragujevca „Do gole kože” i mislim da je ova predstava bila sjajan odabir za finale festivala.

Predstavu je režirao Pjer Valter Polic (Pierre Walter Politz) a rađena je po istoimenom filmu. Jedna tužna priča, u suštini,  o ljudima koji su ostali bez posla i smišljaju način da zarade novac, pretvorena je u komediju koja će vam ulepšati taj i još nekoliko narednih dana dok se budete prisećali scena priprema za striptiz 🙂

Iako je na ovoj predstavi bilo manje publike nego prethodna dva dana kada su gostovale predstave „Iza kulisa” i „Indigo” publika je glasanjem predstavu „Do gole kože” proglasila najboljom.

Ova predstava ostavila je suviše lepih utisaka da bih u ovom istom postu komentarisala telefone, bliceve, kikiriki i štapiće.

Fotografiju sam uzela sa sajta pozorišta 😉

Eling, Beogradsko dramsko pozorište

Prva od pet predstava Osme revije.

Osma pozorišna revija u Aranđelovcu otvorena je sinoć predstavom “Eling” Beogradskog dramskog pozorišta. U prijatno toploj sali oko 400 gledalaca  je imalo priliku da gleda pozorišnu adaptaciju filma iz 2001. godine.

Eling (Pavle Pekić) i Kjel Bjarne (Ljubomir Bandović) su cimeri koji su posle dve godine provedene u istoj sobi u duševnoj bolnici zajedno nastavili život, pod više-manje budnim okom socijalnog službenika Frenka Ešlija (Ivan Tomić). Svako od njih ima svoje probleme sa suočavanjem sa stvarnošću i svako od njih način da zaštiti ovog drugog od strahova koji ih pohode.

Predstava traje više od dva sata i na momente mi je pažnja popuštala, naročito jer je Pavle Pekić bio jako tih, pa su mi promicali, kako sam imala utisak, bitni delovi razgovora ili monologa. I delove rečenica Slobodana Ćustića (Alfons Jorgensen) nisam baš najjasnije čula. Čitavu predstavu nosio je Ljubomir Bandović, koji je dominirao glasom, stasom i govorom tela.

I, naravno, ponovlja se priča kao i svake godine – publika je još jednom pokazala da nije prava pozorišna publika, jer su zvonili mobilni telefoni (iako je na početku voditeljka lepo zamolila da se isključe), kuckane su poruke i čak su radili i fotoaparati. Ni snimatelji lokalne televizije nisu bili mnogo uviđavniji prema glumcima.

8. pozorišni festival u Aranđelovcu

Od 13. do 17. novembra 2012. godine

Kišni i prilično hladni novembar u Aranđelovcu, sada već tradicionalno, osvežava i pomalo i razmrda, Pozorišni festival u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje.

Osmi pozorišni festival nosi naziv „Svetlost i afirmacija“ i počinje večeras, 13. novembra u 19 sati, kada je na programu dokumentarna izložba “Sunce tuđeg neba”, kao deo pratećeg programa.

Predstave se održavaju u Dvorani “Park” u 20 časova, svake večeri. Program Festivala:

  • 13. novembar – “Eling”,  Beogradsko dramsko pozorište, u režiji Marka Manojlovića
  • 14. novembar – “Sunce tuđeg neba”, Puls teatar iz Lazarevca, po tekstu Milovana Mračevića, u režiji Aleksandra Lukača.
  • 15. novembar – “Iza kulisa”, pozorište „Boško Buha“, po tekstu Majkla Frejna u režiji Juga Radivojevića,
  • 16. novembar – „Indigo“, predstava u kojoj se na tekst Duška Premovića kao reditelj potpisuje Branislav Lečić.
  • 17. novembar – “Do gole kože”, Knjaževsko srpski teatar iz Kragujevca, autori teksta Stiven Sinkler i Entoni Mekarten, reditelj Pjer Valter Polic

Pored pomenute izložbe „Sunce tuđeg neba“,  u pratećem programu će biti izveden muzičko-scenski program „Put oko sveta“ koji izvodi duo „Maska“, a u sklopu tribine koja će za temu imati „Formiranje profesionalnih pozorišta u Srbiji“ govoriće dramaturg Dragana Bošković.

Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i opština Aranđelovac.