Dnevnik mog života – svakodnevica, umetnost, sport, putovanja…
Trudim se da na blogu ne komentarišem politička zbivanja ali ovo ne mogu da preskočim.
Stvarno se trudim da na blogu ne komentarišem politička zbivanja u gradu ili državi. Nekako ne želim da se nerviram oko stvari koje ne mogu da promenim. Mogu da kažem šta je neko uradio dobro ili loše i mislim da je to dovoljno.
Ali.. Uvek postoji neko “ali”, ovo stvarno ne mogu da ne pomenem. Ne znam kako neki ljudi ne shvataju da je vreme da se sklone sa političke scene. Procenite sami.
Već vidim kako će izgledati novi saziv Skupšine, ali da ne brzam, možda koalicije na nivou Republike donesu neko iznenađenje.
Posle predizborne kampanje u kojoj su se stranke ili koalicije predstavljale kako su znale i umele, neko korektno a neko uz drvlje i kamenje za konkurenciju, sačekali smo rezultate.
Doduše, ne znam da li je sve već zvanično objavljeno (nisam bila juče u gradu a od jutros nisam zakačila vesti na lokalnim TV i radio stanicama), ali rezultati raspodele 41. odborničkog mandata u SO Aranđelovac su ovakvi:
Već vidim kako će izgledati novi saziv Skupšine, ali da ne brzam, možda koalicije na nivou Republike donesu neko iznenađenje i možda utiču na koalicije ovde.
Lokalna vlast NE može da se promeni (stranke su vlasnici mandata), koja stranka dobije većinu 11.05. ostaje tu za sledeće 4 godine a to je jedan jako dug period.
Bliže se lokalni izbori. Pošto u Aranđelovcu već izvesno vreme vlast čine Radikalna stranka, SPS i SPO, sve ubrzano tone u ovom inače načetom gradu. Krediti za sve i svašta podignuti, uveliko su potrošeni, to za šta su podignuti nije izgrađeno, ulice i kolovozi puni su rupa, budžet prazan…
U razgovoru sa ljudima oko sebe, uglavnom primećujem melanholiju tipa: “Od ovog gore ne može, ko god da bude na vlasti”.
Svi oni koji žive u gradovima kod kojih SRS nije na vlasti neka pitaju nas, Novosađane ili neke od slično unesrećenih građana kako nam je. Ili neka pročitaju šta Mooshema kaže za Novi Sad. Uvek može da bude gore.
Dakle, pamet u glavu i vodite računa koga birate za sledeće 4 godine u Vašem gradu. Lokalna vlast NE može da se promeni (stranke su vlasnici mandata), koja stranka dobije većinu 11.05. ostaje tu za sledeće 4 godine a to je jedan jako dug period.
Da ne živimo sjajno, ne živimo.
Čitam jutros Mooshemin post i sad moram da pišem i ja 🙂 Nije da moram, ali hoću. Sve sam nešto izbegavala da se dohvatim te teme, jer mnogo padam u vatru, ali ajde, pokušaću da dišem duboko i pišem lagano.
Boris Tadić, tako lepo opisan ovde, izgubio je i ono malo poena koje je imao kod mene prošle godine kada nije uradio ono što bih ja i kada je pristao na sve uslove DSS-a i oformio vladu. A za ovih nekoliko godina njegovog predsednikovanja nisam primetila neki njegov bitan učinak u poboljšanju/pogoršanju života. Ali opet, nije radikal.
Što se Tomislava Nikolića tiče, i da nije radikal, za njega ne bih glasala zbog toga što teško podnosi trudnoću i materinstvo uopšte 😉
Sporazum sa Rusijom, neću uopšte da komentarišem već samo da kažem da je najbolje da svi naši političari pročitaju knjigu Čedomira Antića “Kratka istorija Srbije od 1804. do 2004.” i da se tamo podsete (ili nauče ako nisu) koliko su nam i kada “pomogli” Rusi.
Da ne živimo sjajno, ne živimo. Da je 100g švajcarske mlečne čokolade jeftinije u Švajcarskoj nego naše “Najlepše želje” kod nas i to prilično, jeftinije je. Mleko, kifle i ostalo da ne pominjem, ali… Ipak se nešto nadam, dogodiće se neko ili nešto što će osvestiti ovaj napaćeni narod, da shvati da je ta vlada naša i da MI možemo i moramo da je menjamo kad NAMA ne odgovara a ne njima. Nigde ne piše da 5. oktobar može da se dogodi samo jednom u istoriji.
Eto, sad bih mogla ovako do sutra, ali neću, čeka me sedmi deo Hari Potera da pročitam i završim i to i onda samo kažem, izađite na izbore, biće boljih kandidata sledeći put.
Valjda.
Kaže ON: “Znam ja koliko je teško biti majka”!!!
“Znam ja koliko je teško biti majka.” Kaže ON: “Znam ja koliko je teško biti majka”!!!. Zna ON. E, pa, stvarno!!!
Ako sam na nešto alergična to su izjave muškaraca, tipa: “Ih, kao da ti je teško da rodiš još jedno dete.” ili “Persa dobila sina/ćerku.”, kao da je Persi, onako kako se to redovno dešava Peri, Miki, Lazi neko lepo upakovao i doneo bebanče na poklon. A da ne pominjem koliko sam se iznervirala kada sam u “Utisku nedelje” na B92 čula tu izjavu predsedničkog kandidata SRS Tomislava Nikolića: “Znam koliko je teško biti majka.” (jutros čujem da sam to mogla još pre nekoliko dana da pročitam u “Blicu”, ali ovih dana nešto nisam imala živaca za štampu.)
Zbog takve jedne izjave, date u predizbornoj kampanji, sve majke iz Srbije bi trebale da glasaju protiv njega. I to čisto sa žensko-muške strane, bez ikakvih upliva u politiku.
DakleM: Dragi muškarci, bili predsednički kandidati ili ne, bez obzira koliko dugo i u kom rodu vojske ste bili, bez obzira da li ste osećajni ili bezosećajni i koliko vremena provodite sa svojim trudnim suprugama i koliko im pažnje poklanjate, ili koliko učestvujete u odgajanju dece, bez obzira na sve vaše fizičke i psihičke sposobnosti NEMATE ni najblažeg POJMA koliko je TEŠKO biti MAJKA. Od samog početka, kada prvi put saznamo da u nama živi novi mali čovek pa do trenutka kada nas, uz Božiju milost, pokrije zemlja mnogo pre naše dece, nemate predstavu o tome koliko je teško biti majka. Ama ič.
JA znam o čemu govorim.
P. S. Cela priče se, naravno, odnosi na prave majke, ne na one koje svoju decu rode i ostave.