Dnevnik mog života – svakodnevica, umetnost, sport, putovanja…
Deset godina?!?
Danas se navršilo 10 godina od onog 5. oktobra kada niko nije verovao da za deset godina možemo biti ovde gde smo sada. Ova kiša, tmurno nebo i melanholija svuda oko mene daju potpunu pozadinu za trenutnu situaciju u mom gradu, regionu, Srbiji. Možda se ponavljam (Repetitio mater studiorum est) ali je stvarno vreme da se setimo svega onoga što nam je Zoran Đinđić govorio pre nego što je ubijen i pre nego što je velika većina shvatila njegovu veličinu i snagu.
Otvaranje najkasnije do 15. aprila.
Poslednjih nedelju dana, nas troje, već navežbanih za premeštanje i prebiranje mnogobrojnih paketa knjiga i ostalih “viškova” provodimo veći deo radnog vremena na tzv. Galeriji na kojoj treba da otvorimo “Internet – informaciono odeljenje” 🙂 u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava”.
Ideja je sledeća: računari, internet, wireless, korisnici (ciljna grupa školarci svih uzrasta) koji dolaze zbog interneta a možda i druženja, pa se možda neko prevari i počne i da čita. Ako ne, bar će provesti neko vreme daleko od ulice, svakodnevnog ludila i gužve. Kutak za uživanje koji može da bude i vrlo koristan 😉 Naravno, biće mesta i za naše dugogodišnje korisnike kojima je internet potreban u istraživanjima.
Čitavu priču, zbog ograničenih fondova Biblioteke, finansira predsednik Privremenog veća mr Vlada Gajić iz budžetske rezerve. Hvala unapred 🙂
Otvaranje do 15. aprila. Do tada slike kako smo vredni…
Vest se čula i van granica grada…
Gledam ovaj snimak i umirem od sramote, kao da sam ja sve ovo uništila…
Zaštitni znak Aranđelovca, koji je do prošle godine bio i na grbu grada, je Staro zdanje, prvenstveno planirano za letnja zasedanja Narodne skupštine a zatim kao letnjikovac kneza Mihaila, nekada prelepo zdanje i biser parka Bukovičke banje, izgrađen davne 1686 godine.
Staro zdanje propada. Ova velelepna građevina nije vlasništvo grada, ni Ugostiteljstva (to je ono što je ostalo posle raspada Bukovičke Banje a.d.) već Republičke direkcije za imovinu koju Zdanje zanima koliko lanjski sneg. Ili još manje. Da ne bude da pričam napamet pogledajte sami.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=_jAQ2yrxOzw[/youtube]
Turistička organizacija grada ćuti, Turistička organizacija Srbije isto a gledajući njihove sajtove pomislite da je kod nas sve lepo, lepo, lepo,… A nije.
Znam da je renoviranje i restauracija ovakve zgrade ogroman podvig, što finansijski što organizacioni ali od nekud mora da se počne. Neka ovo bude moj doprinos tom početku.
Udruženje za zaštitu potrošača Srbije uputilo je poziv na bojkot kupovine.
Da je”Udruženje za zaštitu potrošača Srbije uputilo poziv na bojkot ili bar na “minimalnu kupovinu” u narednih 10 dana” vest je koju sam slučajno zakačila juče na televiziji, ne znam baš kojoj, ali je to najmanje važno.
Mislim da svako treba da doprinese ovoj akciji onoliko koliko može, jer ako se kao potrošači ne pridružimo ovoj akciji niko od monopolista koji haraju našim tržištem neće sam da odluči da smanji cene ili bar da ih ne povećava dalje.
Ja ću da zaboravim na nabavku sredstava za čišćenje kuće i deterdženta za pranje veša koje sam planirala da kupim ovih dana, ono malo zaliha što imam taman će izdržati tih 10 dana. Pored toga, kupovaću samo ono što mi je najpotrebnije za svaki dan, dakle 1 mali jogurt a ne litar, jednu malu supu za ručak a ne tri za sledeća tri dana, neću kupovati razne 2 u 1 kesice kafe, već ću piti klot nes koju već imam a kad nestane nes, tu su čajevi i to razni. Cene su stvarno postale astronomske, pa pored toga što mi se čini da ova akcija neće imati uočljive rezultate biće mi drago da znam da sam u njoj, kako-tako, učestvovala.
Ionako mislim da nema skuplje zemlje od Srbije.
