Koncert Fila Kolinsa kod nas

„First Final Farewell Tour“ by Phil Collins

Fil KolinsJedan od događaja kojima sam se nadala još od početka ove 2005. godine, bio je koncert Fila Kolinsa (Phil Collins), nekadašnjeg muzičara grupe „Genesiss“ i samostalnog umetnika već duže vreme.

Posle velikog uspeha koncerata Zdravka Čolića, bilo je vreme da Beogradsku Arenu ispune zvuci koji su se prolamali mnogo većim i poznatijim, sličnim mestima.

28. 10. 2005. godine koncert u Beogradu, deo „First Final Farewell Tour“ (Prve, završne, oproštajne turneje) je trebao da počne u 21 čas. I ponovo sličan scenario sa prethodne prigode na istom mestu – parter (ovoga puta stajanje, cena karte 2.000 din) poluprazan. Ne hajući za to, kako to i treba da bude, u 21:15 prolomili su se zvuci sa nekog od cd-a sa pesmama dobro poznatog pevača. U 21:20h se pojavio, tačnije prišao bubnjevima, i Fil Kolins, glavom, bradom i sa slušnim aparatima ili nekakvom sličnom spravicom. I magija je počela. Posle fenomenalne tačke sa bubnjevima, počeo je sa dobro poznatim pesmama, uz pratnju besprekorno uvežbanog orkestra i pratećih vokala, koji pevaju nebrojeno puta bolje nego neke naše „mega“ zvezde.

Na prvoj pauzi je sve prisutne pozdravio na srpskom jeziku, onako kako je to već i moglo da zvuči iz usta nekoga ko ceo život govori engleski. Čak je imao i beleške (da sam samo malo mogla da virnem, tek da vidim kako je zapisao sve što je pročitao), jer je tu bilo nekoliko rečenica 

„One more night“, „Sussiedo“, „Another Day In Paradise“, „Both Sides of The Story“,… su samo neke od pesama koje je Fil Kolins otpevao tokom dva sata neprekidnog uživanja za sve one koji su igrali i pevali sa njim u glas. Ni oštećenje sluha, ni posledice koje jedan takav koncert može da ostavi nisu sprečili ovog, prvenstveno velikog, profesionalca da sve uradi kako treba i sve one koji su tu došli pošalje kući sa velikim osmehom na licu i gomilom pozitivne energije koja nam i te kako treba.

Šta da vam još kažem, ko nije bio treba da žali ako je ikada bar na nekoliko minuta uživao u bilo kojoj pesmi ovog velikana svetske muzičke scene.

Dejvid Koperfild

Beograd JESTE tamo neki MALI GRAD u koji je došao umetnik svetskog kalibra i odlično odradio šou

Slika Kao što je mnogima poznato, Dejvid Koperfild (David Copperfield) je bio jedan od prvih inostranih gostiju u Beogradskoj “Areni”, 2.10.2005. godine. Kao neko ko je sa uživanjem pratio skoro sve nama dostupne TV nastupe ovog majstora iluzije, našla sam se u planirano vreme, pola sata pre planiranog početka predstave u 19:30h, među desetak hiljada gledalaca.

Prva stvar koja mi je pala u oči je da je veliki broj gledalaca čija su mesta bila na parteru (i bila plaćena 10.000 din po stolici) kasnio, kao da je Dejvid Koperfild došao da gleda njih a ne obrnuto. Iznenadio me je i stav organizatora koji nije počeo sa predstavom na vreme, pa ko doš’o – doš’o, već je predstava počela sa celih sat vremena zakašnjenja. Do devet su skoro sva mesta u parteru bila zauzeta, našli ljudi vremena da dođu i onda je i sve moglo da počne.

Sama predstava bila je sasvim očekivana i po kvalitetu i po dužini. Realno gledano, uprkos komentarima raznih “važnih” faca po dnevnim i ostalim novinama, Beograd, iako nama centar svih važnih zbivanja, JESTE tamo neki MALI GRAD u koji je došao umetnik svetskog kalibra i odlično odradio šou. Jer, istini za volju, ne može se očekivati predstava sa tačkama vrednim milion dolara u tamo nekoj buntovnoj državi za koju su mahom svi saznali sa crnih lista CNN-a ili BBC-ja, gde svi ratuju protiv svih i gde premijer plaća glavom to što je pametan i željan da pokrene ljude da rade. Moramo priznati i da jeste nemoguće da i takav majstor prođe kroz Kineski zid u Beogradu 🙂

Sve u svemu, lepo za videti. Odličn zamišljena i izvedena predstava, bez ijednog zastajkivanja pokazala nam je i uživo da je Koperfild kompletan zabavljač od koga bi mnogi naši umetnici imali puno toga da nauče. Makar to bili i trikovi sa kartama, koje, tek da pomenem, iz špila vade otrovni afrički škorpioni. Čak iako su pripitomljeni.