I Bocelli kod nas

Ko nije bio, neka kupi cd i malo odmori uši i dušu

Dođe i Andrea Bočeli (Andrea Bocelli) kod nas 

I tako sam ja u utorak 15.11.2005. godine, po treći put za vrlo kratko vreme, opet otišla u Beogradsku Arenu na koncert. Gužva na prilaznim ulicama je bila užasna, na ulazu još veća, pa sam i ja, zajedno sa svojim društvom, malo kasnila, ali smo bili na svojim sedištima nekoliko minuta pošto je trebao da počne končerto… I opet situacija na koju se već navikavam kao na svakodnevni dokaz naše nekulture i na kulturnim priredbama. Parter, kažu i do 25.000 din. za mesto, poluprazan (ili polupun, ako hoćete da budemo optimisti) sve do 21h i 10 min kada je sve zamračeno i koncert je počeo (sa samo 40 minuta zakašnjenja, ali ko još cepidlači…)

Beogradska filharmonija je počela ovo veče prelepih nota uvertirom iz Bizeove opere „Karmen“. Posle toga je dirigent uveo Andrea Bočelija i on je otpevao ariju iz „Toske“ Điakoma Pučinija „E lucevan le stelle“ pa je magija počela. Andre BočeliBilo je tu puno čega, dela Vivaldija, Verdija, Rosinija, Šuberta, … mnoga poznatija po zvuku nego po imenu ali su povlašćeni iz partera, valjda kao nagradu za dolazak na vreme, mogli da dobiju i tačan program dok smo mi, obični smrtnici, mogli samo da nagađamo šta je tu šta i da uživamo u glasu koji čovek mora da čuje da bi znao o čemu pričam.

Gošća na koncertu je bila Anamarija del Oste, sopran, koja je imala nekoliko solo tačaka a sa glavnom zvezdom večeri je otpevala duet iz Pučinijevih „Boema“.

Posle dva instrumentalna komada koja je odsvirao orkestar došli su i „Kolibri“ koji su prelepo pevali i totalno slatko izgledali, naročito najmlađi koji su stajali u prvom redu i dirigovali sami sebi.

Pred sam kraj koncerta smo čuli i „O sole mio“ i posle tri bisa možda i najpoznatiju pesmu koju peva Andre Bočeli „Con te“.

Sve u svemu, koncert je trajao od 21:10h do negde posle 23h sa jednom pauzom od dvadesetak minuta oko 21:50. Gužva na izlazu nezamisliva, 15.000 ljudi je trebalo da izađe na dva i po izlaza, dok su svi ostali izlazi bili dobro zatvoreni. Ne baš tako dobra organizacija kao prošlog puta.

Ni ozvučenje nije bilo baš najbolje. Doduše, mi smo bili jako visoko (čini mi se ulaz 424, red J, odmah iznad onih plavih šipki) i nije se to baš super čulo. Čulo se, naravno, i ne može da se čuje kao na rok koncertu, ali dok Bočeli peva, ja čujem kako neko tri reda ispred mene kuca poruku na mobilnom telefonu, dakle, ne čuje se muzika dovoljno dobro. Mada ima ljudi koji su sedeli znatno niže ali su čuli eho koji je upropastio celu priredbu.

Sa druge strane, moram priznati da je tišina u publici bila skoro nestvarna a aplauzi baš iskreni. Najfascinantnije mi je bilo kada bih, kada se svetla posle svake pesme upale, pogledala okolo i videla ljude koji sede sasvim blizu krova. Po mom utisku, hala je bila dupke puna.

Još jedan lep provod. Ko nije bio, neka kupi cd i malo odmori uši i dušu od svakodnevnih zvukova koji umaraju.

Parmenion LAV Makedonski

Nova izdavačka kuća „EVOLUTA“ je počela sa radom taman na vreme da se na Sajmu knjiga pojavi sa dva naslova. Onaj koji je meni privukao pažnju je „PARMENION – Lav Makedonski“ koji je napisao Dejvid Gemel, prilično plodan engleski pisac koji je sada prvi put (regularno, sa svim otkupljenim pravima – živela borba protiv piraterije!!!) preveden kod nas.

Radnja počinje 859 god. p.n.e. jednim od mnogobrojnih sukoba Parmeniona sa gomilom spartanskih dečaka sa kojima je bio na vojnoj obuci. Svakodnevna borba za priznavanje njegove spartanske polovine (otac mu je bio jedan od junaka Sparte ali je majka bila iz Makedonije) od njega stvara ogorčenog usamljenika, koji igrom slučaja i ponekim uplitanjem vidovite žene Tanis postaje jedan od najboljih vojnih stratega tog vremena čiji je jedini cilj da uništi Spartu. “Koliko svako od nas, izborima koje pravi, stvarno utiče na događaje u budućnosti?” i “Da li iko ima prava da prava izbore umesto drugih ljudi?” su neka od pitanja koja se svo vreme provlače kroz radnju ovog romana.

Čitava knjiga je napisana (ali i prevedena) tako da se vrlo lako čita i svaka strana prosto traži okretanje sledeće. Ko voli istorijske romane, jer je dobar deo događaja opisanih u knjizi istinit, ne treba da preskoči ovaj roman.

Nastavak „Mračni princ“ je u pripremi i treba da stigne do Nove godine.

Halo, ovde Betoven

Drugi roman Marine Malinić „HALO, OVDE BETOVEN“ još jednom potvrđuje njen talenat sa kojim sam se upoznala još 2003. godine pročitavši njen prvi roman „Uska vrata Beograda“ (roman o korupciji u visokim krugovima u tadašnjoj vladi, 1999. god, i spremnosti jedne osobe da bar nešto istera na čistac). To je jedan od romana iz Mega Hit Biblioteke u izdanju „Narodne Knjige“ sveže odštampanih za ovogodišnji Sajam knjiga.

Ponovo je Beograd grad u kojem se odvija radnja ovog trilera, koji se od uobičajenih trilera jedino razlikuje jer nema ubistava, ali je njegova realnost ono što me još više plaši, mnogo više nego neke izmišljene borbe. Glavna junakinja živi sama sa sestrom koja ima četrnaest godina i pokušava da je izvede na pravi put u vreme kada su škole i njihove okoline pune alkohola, droge i prostitucije. Koliko su današnja deca (a pre svega roditelji ili staratelji) jaka da odole iskušenjima koja deluju tako privlačno i šta naše društvo ima da ponudi nekim novim klincima za uzvrat? Na žalost, jako malo, ali se upornost, nadam se, isplati.

Roman koji se čita u jednom dahu, napisan svakidašnjim i svakome razumljivim jezikom, je moja preporuka svakome ko svoje slobodno vreme radije provodi uz slova, nego uz slike.

Koncert Fila Kolinsa kod nas

„First Final Farewell Tour“ by Phil Collins

Fil KolinsJedan od događaja kojima sam se nadala još od početka ove 2005. godine, bio je koncert Fila Kolinsa (Phil Collins), nekadašnjeg muzičara grupe „Genesiss“ i samostalnog umetnika već duže vreme.

Posle velikog uspeha koncerata Zdravka Čolića, bilo je vreme da Beogradsku Arenu ispune zvuci koji su se prolamali mnogo većim i poznatijim, sličnim mestima.

28. 10. 2005. godine koncert u Beogradu, deo „First Final Farewell Tour“ (Prve, završne, oproštajne turneje) je trebao da počne u 21 čas. I ponovo sličan scenario sa prethodne prigode na istom mestu – parter (ovoga puta stajanje, cena karte 2.000 din) poluprazan. Ne hajući za to, kako to i treba da bude, u 21:15 prolomili su se zvuci sa nekog od cd-a sa pesmama dobro poznatog pevača. U 21:20h se pojavio, tačnije prišao bubnjevima, i Fil Kolins, glavom, bradom i sa slušnim aparatima ili nekakvom sličnom spravicom. I magija je počela. Posle fenomenalne tačke sa bubnjevima, počeo je sa dobro poznatim pesmama, uz pratnju besprekorno uvežbanog orkestra i pratećih vokala, koji pevaju nebrojeno puta bolje nego neke naše „mega“ zvezde.

Na prvoj pauzi je sve prisutne pozdravio na srpskom jeziku, onako kako je to već i moglo da zvuči iz usta nekoga ko ceo život govori engleski. Čak je imao i beleške (da sam samo malo mogla da virnem, tek da vidim kako je zapisao sve što je pročitao), jer je tu bilo nekoliko rečenica 

„One more night“, „Sussiedo“, „Another Day In Paradise“, „Both Sides of The Story“,… su samo neke od pesama koje je Fil Kolins otpevao tokom dva sata neprekidnog uživanja za sve one koji su igrali i pevali sa njim u glas. Ni oštećenje sluha, ni posledice koje jedan takav koncert može da ostavi nisu sprečili ovog, prvenstveno velikog, profesionalca da sve uradi kako treba i sve one koji su tu došli pošalje kući sa velikim osmehom na licu i gomilom pozitivne energije koja nam i te kako treba.

Šta da vam još kažem, ko nije bio treba da žali ako je ikada bar na nekoliko minuta uživao u bilo kojoj pesmi ovog velikana svetske muzičke scene.

Dejvid Koperfild

Beograd JESTE tamo neki MALI GRAD u koji je došao umetnik svetskog kalibra i odlično odradio šou

Slika Kao što je mnogima poznato, Dejvid Koperfild (David Copperfield) je bio jedan od prvih inostranih gostiju u Beogradskoj “Areni”, 2.10.2005. godine. Kao neko ko je sa uživanjem pratio skoro sve nama dostupne TV nastupe ovog majstora iluzije, našla sam se u planirano vreme, pola sata pre planiranog početka predstave u 19:30h, među desetak hiljada gledalaca.

Prva stvar koja mi je pala u oči je da je veliki broj gledalaca čija su mesta bila na parteru (i bila plaćena 10.000 din po stolici) kasnio, kao da je Dejvid Koperfild došao da gleda njih a ne obrnuto. Iznenadio me je i stav organizatora koji nije počeo sa predstavom na vreme, pa ko doš’o – doš’o, već je predstava počela sa celih sat vremena zakašnjenja. Do devet su skoro sva mesta u parteru bila zauzeta, našli ljudi vremena da dođu i onda je i sve moglo da počne.

Sama predstava bila je sasvim očekivana i po kvalitetu i po dužini. Realno gledano, uprkos komentarima raznih “važnih” faca po dnevnim i ostalim novinama, Beograd, iako nama centar svih važnih zbivanja, JESTE tamo neki MALI GRAD u koji je došao umetnik svetskog kalibra i odlično odradio šou. Jer, istini za volju, ne može se očekivati predstava sa tačkama vrednim milion dolara u tamo nekoj buntovnoj državi za koju su mahom svi saznali sa crnih lista CNN-a ili BBC-ja, gde svi ratuju protiv svih i gde premijer plaća glavom to što je pametan i željan da pokrene ljude da rade. Moramo priznati i da jeste nemoguće da i takav majstor prođe kroz Kineski zid u Beogradu 🙂

Sve u svemu, lepo za videti. Odličn zamišljena i izvedena predstava, bez ijednog zastajkivanja pokazala nam je i uživo da je Koperfild kompletan zabavljač od koga bi mnogi naši umetnici imali puno toga da nauče. Makar to bili i trikovi sa kartama, koje, tek da pomenem, iz špila vade otrovni afrički škorpioni. Čak iako su pripitomljeni.