Negde početkom aprila zakažem termin Jelici za predaju dokumenata za čuvenu ličnu kartu. Znam ja da je bacanje vremena i para uzimanje nove lične karte koja će trajati do godinu dana (jer još uvak nema 16 godina) kad bi u oktobru mogla da izvadi “pravu” koja važi 5 godina, ali kako da promakne leto bez vožnje potencijalnog motora?!?! I malo mi je falilo da svašta sručim u lice službenici koja mi je sve ovo objašnjavala kad je rekla: “Tipično” (kad sam joj odgovorila na, po meni, suvišno pitanje “A zašto hoćete ranije da joj izvadite LK?” – šta koga briga zašto ja hoću šta hoću ) aludirajući valjda na to što ja svom detetu omogućavam neke stvari koje ona ne odobrava. Ili koje joj prave više posla, ne znam tačno.
Elem, sačekamo mi dati termin (juče, 10h) – kažem” m”i jer jedan roditelj mora da ide sa maloletnim detetom. Jelica izađe iz škole, ja sa posla i pravac policija. Kad tamo – ne radi SERVER. Ali su tu “kolege iz informatike” 😛 koje daju sve od sebe da se sistem pokrene. U magnovenju dvosatnog čekanja (jer ako ne sačekamo i odemo, treba da zakažemo novi termin, nego krajem juna…) načujem da kod koleginice koja radi na pasošima sistem radi!?! Lepo pitam što se tamo ne prebace svi koji čekaju za lične karte ali mi (vrlo stručno 🙂 ) objasne da to ne može tako, već da bi moglo samo ako bi Jelica imala termin za pasoš pa da se tamo sve uradi i tek onda preuzme za LK. Stvarno je bilo iluzorno da pokušam da joj objasnim da (po mom mišljenju) nije bitno gde uđu podaci u mrežu (bar kod nas na poslu nije, ne znam za komplikovanije sisteme) jer očigledno sve probleme rešavaju pomenute kolege.
Tako sačekasmo “kolege iz informatike” i u 12:15 sve je bilo gotovo. Konačno.
Bruka je i sramota kako neuki svet koristi stvari koje ne razume kao opravdanje za svoje nedelanje.
“Ne radi server”, “Pao sistem” su najčešće rečenice koje će i najtvrdokornijeg čekaoca da natera da se smiri i da još i dalje uludo troši vreme i čeka.
Sa druge strane, to “kolegama iz informatike” daje užasnu važnost, koji njihov posao podiže na pijedestal “bez naš ništa ne može”. Na stranu što su gornje greške obično njihova odgovornost.
I nemam neki zaključak – samo da svi treba da porade na edukaciji svojih zaposlenih, a posebno državne službe. I da jednom shvate da nečijih 2h možda košta mnogo više nego njihovih 2h slabog rada.