Prošle godine, tokom kupovine avio-karata za Valensiju, dobijem ponudu za neke popuste ukoliko se učlanim u Wizz Discount Club. Već za tu kupovinu mi se članstvo u klubu isplatilo i postadoh ja drug član 😀 Onda su počele da stižu reklame, mailovi koji su najavljivali popuste i negde u januaru iskoristim ponudu i kupim za 5.300 din DVE povratne karte Beograd – Santorini, za kraj avgusta. Ideja je bila da ih imamo pa ako odemo, odlično a ako ne, možda nekad. Ja sam već bila na Santoriniju, sve mi se tamo dopalo i jedva sam čekala da odem opet.
Vreme je prolazilo, približilo se putovanje, preko aplikacije Booking.com smo našli smeštaj i odmor je mogao da počne 🙂 Pripreme nisu išle glatko – zato smo se valjda i proveli toliko lepo – ali na kraju je sve ispalo super. Sve u svemu, prvi put od kada se znamo, moj suprug i ja smo sami otišli na letovanje.
Zbog mog prethodnog iskustva i relativnog poznavanja ostrva, odlučili smo da budemo negde u blizini plaže Perisa a da idemo u obilazak ostatka ostrva. Smeštaj u Ambeli apartmanima je bio jako dobar, bazen sjajan dodatak a osoblje za svaku pohvalu – odlično znanje engleskog jezika, ljubazni i predusretljivi. Stvarno veliki plus ovoga smeštaja su ljudi (Spiros i Marija posebno) 🙂 Prvog dana, pošto smo stigli popodne, smo malo šetali plažom i prebacivali se u mod za odmor. primetno je bilo da nema gužve i da je jako malo restorana puno, čak je bilo više praznih ili onih sa tek kojim zauzetim stolom. Kraj avgusta i pripreme za novu školsku godinu su učinili svoje. Sutradan smo ceo dan proveli na plaži a lepo vreme i veća pokretljivost u saobraćaju su nas inspirisali da od sledećeg dana iznajmimo skuter. Naši ljubazni domaćini su nam preporučili svoje dugogodišnje saradnike i stvarno su vlasnici Motomanije super.
Četiri dana, koliko smo imali skuter smo skitali po ostrvu – tek da moj suprug stekne utisak gde je šta, da vidi neka skrivena mesta koja sam ja već posetila (crvenu plažu, na primer) i uživo proveri glavne saobraćajnice. Naravno, nekoliko puta smo išli u Firu, Oiu, jedan dan smo proveli na plaži Kamari i vozeći se po ostrvu otkrili nekoliko skrivenih, prelepih plaža. Neke od njih su bile skoro potpuno divlje dok su dve bile savršeno uređene sa predivnim lokalima. More je, kao i prošlog puta, bilo čisto, prijatno i dovoljno gostoljubivo da u njemu ostajemo i po dva sata.
Hrana je svuda bila perfektna – probali smo sve lokalne specijalitete, favu – pastu od vrste graška (pasulja?) koji raste samo na Santoriniju, saganaki sir što je verzija grilovanog sira koji je uvek u nekoj “košuljici” – od običnog brašna do susama i meda i svuda je odličan, kuglice od paradajza, salatu od plavog patlidžana i naravno Santorini salatu tj. grčku salatu sa čeri paradajzom umesto običnog, uz kapar i naravno kozji feta sir. Par puta smo na meniju imali i lokalne ribe ali meni se mnogo više dopalo sve ovo prethodno nabrojano. Jedno veče smo proveli u tradicionalnom selu Megalohori i večerali u sjajnom restoranu Raki, opet na preporuku preljubazne recepcionerke Marije. Da ne nabrajam više – uživali smo u svakom obroku. Lokalna kuhinja je odlična a na mnogo mesta se mogu naći i internacionalna jela.
Santorini me je još jednom oduševio. Sve mi se dopadalo i mnogo sam uživala, uprkos usputnim problemčičima tipa alergija na sunce, vodu, šta li, koju sam uspešno ignorisala, sve dok nije počela da prolazi. Uživanje i lepo raspoloženje nije mogla da pokvari ni alergija. Santorini ima tu moć 🙂
