Negde u ovo doba jučerašnjeg dana, počela sam da čitam “Prokletu avliju”. Drugi put, skoro 25 godina posle prvog. Imam ja tako usud da sam sve one knjige koje sam čitala kao lektiru, zaboravila. Sećam se samo naslova i to je to. Jedina knjiga koja je tom usudu donekle pobegla je “Na Drini ćuprija” ali su i od nje ostali uglavnom tragovi i najviše sećanje na utiske dok sam je čitala.

“Prokleta avlija” je u meni ostavila nejasne slike, par likova i svest da se sve dešava u zatvoru. Tako da sam od juče čitala skoro sasvim nepoznatu mi knjigu. I dok sam je čitala, razmišljala sam šta o njoj napisati, šta još o delu i njenom autoru nije rečeno i sve vreme mi je u glavi bila jedna jedina reč: ANDRIĆ. I dovoljno je, onome ko shvata i razume. Onima drugima – to ime znači reči koje neprekidno teku, kao njegova Drina, koje mogu da oplode ali i da poplave, udave. I posle svega toga opet isto – Andrić.

Za sve one koji imaju nekoliko slobodnih sati, evo ideje kako da ih korisno utroše. Posle njih ćete biti bolji, plemenitiji i čistijih misli nego pre.