Moja drugarica iz osnovne škole a kasnije i Gimnazije već skoro 8 godina živi u Izraelu. Prošli  put kada je dolazila videle smo se i lepo ispričale, ali osim mene možda se videla sa još dvoje ili troje naših školskih drugova (od sigurno 10 koliko nas živi ovde u gradu)  i to slučajno, na ulici. Ovoga puta nije htela ništa da prepusti slučaju pa je angažovala mene da organizujem makar kratak susret društva

Prošlog ponedeljka pošaljem društvu iz Gimnazije poruku preko Facebook-a, gde i kada treba da se nađemo. Onima koje nemam kao kontakte na FB poslala sam SMS poruke. Sve u svemu, bilo nas je 11 (obzirom da nas je na godišnjicu mature došlo 17 ili 19, ovo je vrlo dobra cifra). Od svih pozvanih nisu došla dvojica drugova (nismo ni sigurni da imamo prave brojeve telefona) a od onih koji su na FB došli su svi. Pa sad neka neko kaže kako internet čini da se ljudi otuđe.

Lepo smo se ispričali, ismejali, sukobili mišljenja i sjajno se proveli.

Za one koji nisu bili tu fotografije mogu naći na mom profilu na Facebooku (baš da ne budu javne na Flickru )

Razgovor sa poznanicom koja je došla u biblioteku i primena jedne poslovice me je podsetio na prvo izdanje knjige “Epruveto, srećan ti 8. mart” koje sam ja naravno kupila, davnih dana. Ko se seća, zna da je u pitanju zbirka izbranih poruka lične prirode (PLP), zvaih grafiti koje su talentovani ili trenutno inspirisani slušaoc, radio emisije “Ozon”, na popularnoj dvestadvojci, slali od petka do petka.

Najboljim je proglašen grafit koji je upotrebljen kao naslov za knjigu a oni kojih se ja često setim su:

• Kad ja tamo a ono međutim.
• Najbolji epitaf za grob Džona Lenona: Lusi i ja smo na nebu, dijamanti su na sigurnom.
• Ko prvi devojci, sam u nju upada.

Naravno, moj primerak knjige je završio kod drugarice koja je htela “samo da prepiše neke grafite koji su dobra fora za sms poruke” i tome ima 7-8 godina. Možda mi se nekad i vrati.

Znate li šta su “kamikaze”? Osim onog prvog značenja koje je svima poznato, ja sam ovog leta u Budvi naučila i drugo.  Vidite sami.

Naravno, svemu je kriva Jelica koja je htela pošto-poto da probamo i ovo čudo. I u trenutku kad su nas uvezali, zatvorili rešetke sa strane i sve ostalo mi rekla: “E, mama, meni frka.” A ja sam razmišljala da li odmah da počnem da vrištim ili da se pravim hrabra. Izabrala sam ovo drugo i stoički smo izdržale. Smejale smo se, vrištale i bilo je super. Malo je bilo neugodno kad smo kretali unazad pa preko glave, ali srećom kratko traje.

Tek da se zna, overila sam i to

Moj drug Srđan živi u SAD još od 1991. godine. Srećom, u međuvremenu se internet odomaćio i kod nas tako da smo u kontaktu   U nekom od naših on-line razgovora pomenuli smo i društvene igre i on mi preporuči Blokus. Oblici figura su kao u nekadašnjem tetrisu a poenta je blokirati ostale igrače da stave što manje svojih figura na postolje a ja što više. Kao nekadašnji pasionirani igrač tetrisa, oduševi me i sama pomisao da postoji nešto slično tome, još uživo (da ne pominjem da sam u vreme tetris-ludila tražila ko bi mogao da mi napravi sve one oblike od dovoljno izdržljivog materijala da bih mogla dugo da ih slažem dok ne dođem do onog pravougaonika…)

Obzirom da ova igra ne postoji kod nas (čudi me baš a mi tako jedna napredna zemlja čak i na polju društvenih igara…) ostalo je da čekam dobrovoljca da mi je donese iz inostranstva. Prvi odlazak “napolje” je bio bez uspeha ali je zato Blokus (klasik)  stigao pre nekoliko dana.

Kako je  Čeda bio na putu sa folklorom a i ja u nekakvoj gužvi, igra je svečano otvorena tek sinoć. Zaraza je velika, već je sinoć bilo borbe oko toga kada će se, konačno, ići na spavanje a verujem da nas čeka još mnogo takvih večeri.

Samo uživanje, ništa drugo.

Jana i ja smo zajedničkim snagama složile njenu slagalicu od 500 delova sa dalmatincima. Nema ih 101 ali je i ovih desetak, dvanaest bilo sasvim dovoljno zakukuljeno.

Idemo dalje

Ova fotografija čeka već nekoliko dana da bude objavljena. Na njoj je slagalica od 500 komada (496 u stvari jer mi nedostaje 4 dela ali valjda bih i njih znala da umetnem )

Sada je na redu Janina slagalica sa dalmatincima, isto od 500 kom a onda, ako bude vremena i prostora neka Čedina od 1000

Nek’ u ovo badnje veče bude gasa da poteče
neka naša zemlja cela ima topla grejna tela.
A mazuta kad nestane i presuše vodne brane,
kad zalede grejna tela i san usni zemlja cela,
tad viknimo svi u glas: “Rusi, dajte nama gas!”

HRISTOS SE RODI !!!

Pa sad vidite kakve sve želje stižu putem SMS poruka.

U petak, 21.12.2007. u Aranđelovcu je otvoreno klizalište, na terenu između Muzičke škole i Sportskog centra. Bilo je puno zvanica, balona, vatrometa a kako sam čula (iz nezvaničnih izvora) i polomljenih kostiju usled ulaska na led u cipelama….

Juče sam bila na klizalištu. I kao svaki hairspliter uočila sam nekoliko nedostataka:

• Umesto u 11h klizalište je počelo da radi u 11:40h.
• Ne postoje oramarići ili bilo kakva mesta za ostavljanje obuće.
• Nema nikoga ko bi vam rekao koliko jako treba da se zategnu pertle na klizaljkama, što je jako bitno koliko se sećam časova klizanja…
• Nema nikoga da objasni bar osnovne korake za početnike koji su 90% posetilaca.
• Još uvek se led ne ravna mašinom nego ručno, pa je malo grbav.
• Još uvek nema mogućnosti kupovine karte za pola sata klizanja iako je sat vremena puno (naročito ako ste prvi put na ledu i imate od 5 do 7 godina).

Ali, važno je da je počelo. Možda se poprave u hodu

Pošto tek sad imam dovoljno dobru vezu sa internetom (živeo ADSL!) mogu da uživam u različitim anketama ili testovima na internetu. Evo nečega što me je zabavilo i nasmejalo, pa možda još nekome ulepša par minuta.

Your results:
You are Superman

Superman 85% Robin 75% Supergirl 65% Spider-Man 60% Wonder Woman 55% Green Lantern 50% The Flash 45% Catwoman 40% Batman 40% Hulk 35% Iron Man 20%

You are mild-mannered, good, strong and you love to help others.

Click here to take the “Which Superhero are you?” quiz…