U subotu 17. jula 2010. u 20 časova u Narodnom muzeju u Aranđelovcu koncert je održao duo Moderato, a u okviru programa 45. smotre umetnosti “Mermer i zvuci”.

Uprkos mojim očekivanjima, Duo je nastupio u malo izmenjenom sastavu, gde je umesto čelistkinje Jasmine Pajević nastupila mlada violinistkinja (stidim se, zaboravila sam ime ali ću saznati i dopisati). I, opet, uprkos mojim očekivanjima, instrumenti su bili ozvučeni iako je Muzej baš, baš akustičan i verujem da bi se lepo čulo i bez elektronike.

Sve ovo nije smetalo mnogobrojnoj publici da uživa. To što sam ja cepidlaka, to je moj problem.

Izvedene su sve one kompozicije po kojima je ovaj duo i prepoznatljiv. Između ostalih “Nizamski rastanak” (obrada),  “Svilen konac” (isto obrada), “Milkano”, čuveni “Čoček”, “Oj, devojko, dušo moja” i još mnogo toga. Fino veče uz finu muziku.

Posle jako uspešne i fine promocije knjige “Životopis Jevrema Grujića” u Narodnom muzeju u Aranđelovcu, 31. marta 2009. , krenuli smo u osvajanje Beograda U glavnom gradu održane su dve promocije, jedna 18. maja (međunarodni Dan Muzeja) u Studentskom gradu a jedna juče u 18h u Etnografskom muzeju. Juče je promociju, smem da kažem, kao i onu u Ar-u, ulepšao deo hora “Rastko”. Promociju je organizovala gospođa Mila Viktorović (iz Kola srpskih sestara) a učestvovali su prof dr Nikola Pavković, etnolog, dr Miloš Jagodić, istoričar, priređivač knjige Zorica Petrović, istoričar i Dejan Milanov koji je čitao odlomke iz knjige. Prisutnima su se obratili i direktorka aranđelovačkog Muzeja, gospođa Lila Drobac-Krstić i potomak Jevrema Grujića, gospodin Lazar Šećerović.

Pred punom salom, na početku promocije je prikazan film snimljen u kući Jevrema Grujića, koji je ovoga puta bio mnogo bolje vidljiv nego kod nas u Muzeju. Gosti su govorili o Jevremu Grujiću i o značaju ovakvog životopisa a nas sedmoro iz  hora je otpevalo tri kompozicije tek da govornicima damo vremena da dođu do daha u priličnoj vrelini koja nas je čekala u muzeju. U jako akustičnoj sali, kakva je ona u kojoj smo nastupali, činilo se da peva nas dvadesetak (“Četa mala ali odabrana” ), pa mi je posebno žao što nismo napravili ni jedan tonski zapis.

Posle promocije zadržani smo na koktelu a kasnije na večeri u Klubu književnika, tako da je celo veče bilo baš, baš lepo. Uživancija Ko nije bio ne zna šta je propustio. Domaćinima hvala još jednom napozivu i gostoprimstvu

Bila noć muzeja i kod nas. Još prošle subote uveče, ali ja nešto ne stižem da objavim svetu da sam bila.

Narodni muzej u Aranđelovcu je imao priličan izbor dešavanja. Od toga, ja sam bila u obilasku pećine (Giga i Marko su bili sjajni vodiči ), videla mermerne minijature, dečije radove i jedan deo crtanog filma “Ledeno doba” (gledali bi mi i duže da se moja drugarica setila da ponese neku džoku da ogrne, ovako, odosmo kući a tek smo se lepo smestili na klupe.) Ulaz je bila kupovina nekog suvenira u vrednosti od 100 dinara. Ja kupila podmetače za čaše i mnogo su lepi.

Sve u svemu, lepo. Baš lepo. Pećina sređena, nacickana, obeležena, osvetljena. Još da me je Lila pustila da fotografišem, ali ne može. Čak ni preko veze. Zato slike minijatura i radova imam ali tek da ih stavim. Možda sutra. Nisam smela ništa ni da pipnem. A oni ukrasi lepi, različitih oblika i struktura, mame li mame. Al’ džaba, ne daju ni vodiči a ni direktorka. Tačno me provalila i krenula za mnom, za svaki slučaj

Volim ovako lepe prilike. Naročito ako su dobro organizovane (bilo je puno ljubaznog osoblja, hitna pomoć, naravno policija nije došla iako je bila obaveštena o okupljanju ali o njima u nekom drugom postu). Nekako se osećam dobro, bolje nego inače kada se susrećem sa nenormalnom količinom gluposti i ludila u svakodnevnom životu. Ovakvi trenuci mi daju nadu da može da bude bolje.

Da jedan čovek mnogo znači može da se vidi iz mnogo primera. Naravno, uvek su važni i saradnici ali onaj ko ima ideje i snage i volje da od tih ideja dođe do ostvarenja je najbitniji u celoj priči.

Direktorka Muzeja Lila Drobac-Krstić je sprovela u delo već nekoliko sjajnih ideja (sređivanje pećine Risovača, organizaciju koncerata i promocije knjiga u Muzeju, izložbe, štampanje knjige Životopis Jevrema Grujića i još toga). U duhu osavremenjavanja sveta, makar i muzejskog Narodni muzej u Aranđelovcu je pokrenuo svoj sajt.  Sajt je još uvek u fazi izrade, ali biće tu lepih stvari.

Pored toga, Muzej će učestvovati u “Noći muzeja” što meni koja nemam baš mnogo veze sa tom ustanovom (osim prijateljskih koje nisu zanemarljive ) daje osećaj važnosti i učešća u nečemu velikom, svetskom.

Eto, tek malo da hvalim narod.

Danas u podne u Narodnom Muzeju u Aranđelovcu  je bila promocija knjige “Životopis Jevrema Grujića”, koju je priredila Zorica Petrović, istoričar – kustos u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Knjigu je objavio Narodni muzej povodom proslave 150 godina od osnivanja grada.

U ime Muzeja, promociju je organizovala direktorka, Lila Drobac Krstić, čijom zaslugom je ova prilika izgledala sasvim neuobičajeno i vrlo interesantno (naravno i radnici Muzeja su imali udela u svemu ovome) . Gosti na promociji, koji su govorili o životu i radu Jevrema Grujića kao i o važnosti jednog ovakvog Životopisa, bili su  prof dr Radoš Ljušić, dr Miloš Jagodić kao i Lazar Šećerović (jedan od potomaka Jevrema Grujića). U ime SO prisutne je pozdravio predsednik SO Milutin Đurić a u ime organizatora gospođa Lila Drobac Krstić. Odabrane citate iz Životopisa čitala sam ja a da promocija bude još bogatija doprineo je i Hor “Rastko” sa dirigentom Miodragom Vlatkovićem.

Za razliku od promocija na koje smo navikli, na ovoj su se smenjivali gosti, citati, hor sa odabranim repertoarom, zatim film iz kuće Jevrema Grujića, priređivač i organizator. Sam prostor je doprineo drugačijem ugođaju (uz nameštaj iz Sale kneževa i muzejsku postavku) i moram priznati da je ovom prilikom postavljen neki sasvim drugi standard promocija knjiga koji će ostali organizatori sličnih prilika, ako hoće da budu uspešni kao Muzej, morati da se potrude da dostignu.

Lila svaka čast