U subotu 17. jula 2010. u 20 časova u Narodnom muzeju u Aranđelovcu koncert je održao duo Moderato, a u okviru programa 45. smotre umetnosti “Mermer i zvuci”.

Uprkos mojim očekivanjima, Duo je nastupio u malo izmenjenom sastavu, gde je umesto čelistkinje Jasmine Pajević nastupila mlada violinistkinja (stidim se, zaboravila sam ime ali ću saznati i dopisati). I, opet, uprkos mojim očekivanjima, instrumenti su bili ozvučeni iako je Muzej baš, baš akustičan i verujem da bi se lepo čulo i bez elektronike.

Sve ovo nije smetalo mnogobrojnoj publici da uživa. To što sam ja cepidlaka, to je moj problem.

Izvedene su sve one kompozicije po kojima je ovaj duo i prepoznatljiv. Između ostalih “Nizamski rastanak” (obrada),  “Svilen konac” (isto obrada), “Milkano”, čuveni “Čoček”, “Oj, devojko, dušo moja” i još mnogo toga. Fino veče uz finu muziku.

U ponedeljak 31. maja 2010. u Osnovnoj muzičkoj školi “Petar Ilić” koncertom učenika i nastavnika proslavljen je Dan škole.

Koncert je održan u velikoj sali Doma omladine. Učestvovali su učenici koji su tokom ove školske  godine bili nagrađivani na takmičenjima kao i profesor harmonike Miloš Stevanović. Svi učesnici su kao i uvek  bili odlični. neki od njih čak i bolji nego na Trećem festivalu muzike.

Još jedna školska godina obeležena je velikim uspehom učenika i nastavnika. Svaka čast i samo napred!

Tu je i nekoliko fotografija. Kvalitet nije baš neki, jer su napravljene mobilnim telefonom, ali tek da se obeleži ( i ne znam zašto mi se ovaj program pojavljuje dva puta u postu, ali možda vremenom saznam i izbrišem ovaj dole u galeriji…)

U subotu 10. aprila, bila sam na koncertu fado pevačice Marize u “Sava centru”.

Fado je skraćeni izraz portugalske reči “fadum” što znači “sudbina”. Fado se pojavio u 19. veku a kako su portugalci blago melanholični, po rečima pevačice, baš oslikava tu njihovu osobinu.

Mariza je sjajna. Pleni glasom i govorom tela. Odlično vodi koncert, kombinujući lagane sa malo žustrijim kompozicijama tek da ne bude monotono. U nekim trenucima mi nije bilo jasno kako u tako krhkom telu postoji takva snaga glasa. Muzičari koji je prate su virtuozi na svojim instrumentima, što čini svaku notu jasnijom i jačom.

Koncert je trajao skoro dva i po sata i bilo je pravo uživanje biti tamo.

Sinoć je u velikoj sali Doma omladine održan završni koncert Trećeg međunarodnog muzičkog festivala. Umesto u 19 i 30 kako je planirano, koncert je počeo posle osam, jer smo čekali da se malim pijanistima završi takmičenje. Dodeljene su nagrade laureatima i oni su, njih petoro (violina, klavir, harmonika i gitara u klasi osnovnih škola i gitara u klasi srednjih škola) odsvirali pobedničke kompozicije.

U drugom delu koncerta, bariton Marko Kalajanović je otpevao nekoliko poznatih arija uz klavirsku pratnju Dane Džudović.

Ovogodišnji laureati:

• Jana Rašić, 4. razred violine, MŠ “Živorad Grbić”, Valjevo
• Jovan Panić, 2. razred harmonike, MŠ “Mihailo Vukdragović”, Šabac
• Teodora Majstorović, 2. razred gitare, MŠ “Savo Balaban” Prijedor
• Anđela Cvetković, 6. razred klavira, MŠ “Dr Miloje Milojević”, Kragujevac
• Hanc Jernej, 2. razred srednje škole, gitara, Glasbena škola Murska Sobota

Ono što sam mogla da primetim je da su pobednici svirali program koji je za uzrast stariji od njihovog i da su svirali sjajno.

Lepa prilika. Sjajan koncert, uspešan festival, pet takmičarskih dana, preko 300 takmičara … Nadam se da će ih biti još,  svaki uspešniji od prethodnog.

Takmičenjem učenika prvog razreda nižih muzičkih škola, danas je počeo Treći međunarodni muzički festival u Aranđelovcu u organizaciji Osnovne muzičke škole “Petar Ilić” iz Aranđelovca. Festival će trajati do subote, 20. marta, kada se dodelom nagrada laureatima i koncertom, Festival svečano završava.

Prijavljeno je ukupno oko 290 učenika, od kojih je 11 učenika srednjih škola na odseku za gitaru.

Tokom nedelje biće održana tri koncerta (tj. jedan je već održan večeras) :

Večeras u 20:00h nastupio je Vladimir Pavlović, violončelo, u pratnji Ivane Karajkov na klaviru.  Svirali su nekoliko Bramsovih i Debisijevih komada. Na bis su izveli Debisijevog “Labuda” i stvarno su bili odlični.

U sredu 17. marta u 19h na programu je koncert Vlada Vukazića na klarinetu (dela F. Polena i A. Grgina)  i Miodraga Krstića na harmonici ( Skarlati, Mocart, Vurtner i Galiano).

U subotu 20.  marta u 19:30 h će biti koncert Marka Kalajanovića, baritona, uz klavirsku pratnju Dane Džudović.

Eto. Jedno lepo višednevno događanje u Aranđelovcu.

Želim puno sreće svim takmičarima a organizatorima da sve prođe kako treba i da stignu da se odmore posle svega, za nove radne pobede

U nekoj gužvi (priprema jednog drugog koncerta ali o tome drugi put, kad se sve bude definitivno znalo i bude vreme za reklamu ) nikako da sednem i napišem utiske sa koncerta Kemala Montena održanog prošle subote u Dvorani “Park”.

Kemal je bio standardno dobar, opušten, sa gitarom, sa svojim prepoznatljivim glasom i načinom pevanja. Pratila ga je Ceca (vokal) i valjda Aleksandar (klavijature) – sad sam već i zaboravila kako se zove i izvinjavam se ako sam pogrešila. Njih troje, nas oko trista … užas blagi. Još jednom sam se iznervirala jer je publika bila na nekom drugom mestu to veče. Utisak je bio još gori jer je donji deo sale (nekih 13 redova) bio krcat, da mislim da nije bilo ni jednog slobodnog sedišta dok je gornji deo (12 redova) bio skoro prazan. Naravno, ni na balkonu nije bilo nikoga, verovatno nije bio ni otvoren. Ne mogu da razumem da neko ko prodaje karte, ne može samo malo da razmisli i da prilikom prodaje, jednostavno počne da preskače neka mesta, tako da čitava sala bude poluprazna, bar na početku. A posle neka se ljudi premeštaju ako im je bitno da sede bliže bini. Čini mi se da je tada utisak sasvim drugačiji nego ovako. No, dobro.

Elem, utisci: muzika i pesma dobri, baš dobri. Publika je pevala zajedno sa Kemalom, koji je pevao kao da nas je bilo deset puta više.  Njegove pesme, što bi on rekao “nisu tužne, nego su ljubavne” mogu i volim da slušam, naročito uživo, ipak je koncert drugačiji nego cd, mp3 ili nešto slično.

Sve u svemu, lepo provedeno veče.

Pre tri godine bila sam na koncertu Kemala Montena u Sava centru. Za nekoliko dana, tačnije u subotu 9. maja u 20 časova Kemal Monteno dolazi u Aranđelovac, gde će mu na koncertu u Dvorani “Park”  gošća biti Mari Mari.  Sve je to u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje.

Kao što se može primetiti iz mog prethodnog teksta o Kemalu, čitav koncert mi je ostao u lepom sećanju. Mislim da nam je s’ vremena na vreme potrebno da se napunimo pozitivnom energijom kakvu sam osetila na tom koncertu. Muzika kao ništa drugo spaja sve ljude i mnogo utiče na raspoloženje. U situaciji kakvoj smo danas, treba posegnuti za svim mogućim rezervoarima dobrih vibracija.

Zbog svega toga mi je krivo kada čujem komentare kako je visoka cena karte (700 din u odnosu na cene prethodnih koncerata od 500 din nije mnogo veća a u odnosu na beogradske cene manje je od 1/3; pre nekog vremena u Mladenovcu je bio njegov koncert, karte su bile 800 din i tako) ili što je mnogo gore da neko takav (čak neću ni da upotrebim izraz koji sam čula a misli se na veroispovest) nema šta da traži u Šumadiji … tu sam ostala zapanjena. Dosta mi je ljudi koji samo kritikuju, preziru druge i veličaju sebe na osnovu nekih priča (makar se ta priča zvala i istorija) a da sami, kao osobe ili pojedinci nisu uradili ništa važno ni dovoljno dobro da ih bilo ko osim njih samih ili njihovih najbližih pamte. Ali neću više o njima.

Dakle, ko voli neka dođe, čak i ako nije iz Aranđelovca. Ako niste bili u prilici da ga čujete a volite njegov glas i pesme koje peva, subota, 9. maj, Dvorana “Park”, 20 časova, vredi svakako.

15. septembar 2008. Dejan SInadinović i Aneta Ilić, Humanitarni koncert za nezbrinutu decu, Kolarac.

Ni hladno i vlažno i iznad svega mrzovoljno vreme nije moglo da pokvari utiske posle ovakvog koncerta. Iako nam je ceo dan bio u nekakvom ludilu, jer smo svuda stizale u minut, Jelica i ja smo na vreme stigle da se smestimo i uživamo u čaroliji.

U izvođenju Anete Ilić je i nemački jezik, meni inače jako grub i totalno gluv, zvučao lepo, čak pevljivo. Moj favorit su Mocartove pesme, mada su i sve ostale imale svoj upečatljivi doprinos lepoti koncerta. Posle četiri grupe pesama Mocarta, Bramsa, Lista i Štrausa, Dejan Sinadinović je odsvirao Sonatu u h molu S.178 Franca Lista i to je nešto što je ostavilo najjači utisak na mene.

Jednostavno, čarolija u prstima. Sve ostalo, rad, vreme i trud, je nadogradnja te čarolije.

Bravo, za oboje.

Juče smo bili na izletu, pa nisam stigla da opišem sva događanja drugog dana Festivala.

Subota je bila vrela, ne znam kako su izdržali svi oni ljudi na štandovima izdavača. Ja sam svome kolegi nosila hladnu nes da se malo osveži

Elem, u 17h je otvorena izložba keramike  o kojoj je govorila Ljubica Ranković, viši kustos Narodnog Muzeja. (Klik na sliku za još detalja).

Dalje su se događaji nizali određenim redosledom, od kojih sam ja najavljivala pesnika Radoslava Zlatanovića (17:30h), mr Vasu Pavkovića (19h) koji je govorio o romanu Saše Simonovića “Kosovo i jedna ljubavna priča” (čitala i odlomak iz romana) i Mariju Jurišić (predstavljanje njenog romana “Moć pokore”) u 20:30h. Festival je zatvorio Matija Bećković, posle koga su nastupili solisti grupe Renesans.

Sve u svemu, mislim da je bilo baš dobro. Konačno, opet nešto lepo kod nas u gradu. I ja deo toga

Sinoć, na platou između RK “Prvi maj” i zgrade “Beka” sa početkom u 21:30h održan je koncert grupe “Neverne bebe”, kao šlag na torti proslave Dana Aranđelovca i to sve u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje (triput ura za Centar: ura, …, )

Iako je RTV Šumadija tokom celog dana objavljivala da koncert počinje u 22h (?) već u 21:30h, što je bilo programom proslave Dana grada planirano vreme početka koncerta, je bio okupljen priličan broj gledalaca a N’Bebe su započele svirku. Oko 22h bilo je vidno više publike!

Volim muziku N’Beba i način na  koji je izvode. Iako je na njihovo “Aranđelovac peva” odziv publike bio prilično slab, naročito tokom prve polovine koncerta, oni su svirali i pevali kao da pred njima hiljade ljudi pevaju sa njima kao jedan. Svi članovi grupe su majstori svoga posla, mada su za mene glasovi Jelene i Jane i način na koji one pevaju nešto posebno.

Do kraja koncerta i gledaoci su se malo otkravili uprkos kiši koja je u nekoliko navrata pokušala da pokvari događaj. Veliki broj ljudi je pratio koncert, možda čak i više od 2.000 ali ja slabo to procenjujem. Uglavnom ceo plato deo ispred bine bio je pun, sve do Šarene kapije i glavna ulica sve dok je bina mogla da se vidi. Bilo je i onih koji su koncert posmatrali sa svojih terasa, što je jedna od prednosti stanovanja u centru grada . Koncert je trajao do 23:30h uz jednu pesmu izvedenu na bis i vatrometom pre nje.

Ja sam, naravno, zaboravila da ponesem foto-aparat pa su ovo fotografije sa telefona moje koleginice Bilje (hvala, Biljo ), pa se izvinjavam što nisu bolje sličice.

Udarila vrućina, pa kiša i vetar, ne mogu da odlučim šta me više uspavljuje…

Elem, u prethodnih pet dana bila sam na dva od četiri događaja u okviru smotre “Mermer i zvuci”. Utisci su takvi da mi se uopšte nije pisalo o tome, ali k`o velim `ajde…

12.07.2008. na otvorenoj sceni su nastupali folklorni ansambli iz Indije (Shivam Nrutya Cultural Academy) i Španije (Grupo Municipal de Danzas de Fuengirola). Što bi se reklo amaterski ansambli, ali ima amatera i amatera. Ovi su bili nekako umorni i bezvoljni. Lepo da čovek odustane na pola.

15.07.2008. posle pomenute kiše u Dvorani “Park” je nastupao jedini beogradski diksilend orkestar. Popularne melodije, fina izvedba, pevačica solidnog glasa, plesni parovi i vrućina da se istopiš. I poluprazna sala, opet.

Toliko o tome. Nešto sam i propustila ali ne mogu baš svako veče na kulturne događaje, biće mi mnogo..

Večeras je na otvorenoj sceni (ili letnjoj pozornici, kako ko više voli da kaže) u aranđelovačkom parku, u okviru Smotre “Mermer i zvuci” održan koncert braće Teofilović. Oni su, po običaju, bili odlični, ali je zato publika bila katastrofalna (ili bar onaj deo publike u čijoj blizini sam imala nesreću da budem).

Da li zbog vaterpolo utakmice ili ko zna čega, uopšte nije bilo mnogo posetilaca a i dobar deo onih koji su došli očigledno nije znao zbog čega je tu. Tako da je bilo priče, smejanja, dovikivanja, telefoniranja iako je jedan od blizanaca lepo molio za tišinu zbog koncentracije koja im je potrebna. Sve u svemu veliki plus za blizance, veliki minus za publiku.

Otvaranjem izložbe radova u drvetu poznatog vajara Dragomira Mileusnića sinoć u 19h u “Galeriji 99” u Aranđelovcu, otvorena je 43. Smotra umetnosti “Mermer i zvuci”.

Smotra je tradicionalno otvorena fanfarama Mihovila Logara i delovima pesme “Početak bune protiv dahija” u izvođenju dramskog umetnika Nebojše Dugalića. Posle pozdravne reči predsednika Skupštine opštine Milutina Đurića na sveže okrečenoj letnjoj pozornici u parku, u vrlo interesantnoj scenografiji nastupio je nacionalni ansambl “Kolo” koji ove godine slavi 60 godina postojanja sa spletom igara iz Šumadije, Vojvodine, Vranja i drugih specifičnih etno delova naše zemlje.

Ove godine, tokom dva meseca koliko će trajati Smotra, videćemo i nastupe folklornih ansambala iz Indije i Španije, koncert braće Teofilovića, muzičko veče Alojza Hočevara i trio „Simonuti”, veče solo pesme Smilje Ružić i gostovanje književnika Mihajla Pantića, Milosava Tešića i Jovana Zivlaka.

Ko voli nek’ izvoli.

Nikada nisam bila fan grupe The Police u pravom smislu te reči, da sam detaljno pratila njihov rad, imala sve albume i zapisivala reči pesama, ali nikako nisam htela da propustim njihov koncert. U okviru svoje svetske turneje došli su i u Beograd.

Stigli smo na Ušće oko 19:30, još uvek je bilo vruće i nije bila velika gužva. Smestili smo se na nekih 80-100m od bine i strpljivo čekali početak. Oko 20:15h se pojavila američka grupa Counting Crows, čija muzika je sasvim ok, ali smo mi njihov nastup iskoristili za pauzu na travi, da odmorimo od vrućine i napornog radnog dana, pre nego što počne ono zbog čega smo i došli.

Posle predgrupe i zamene instrumenata u 22h su na binu izašli Sting, Endi Samers (Andy Summers – gitara) i Stjuart Koupland (Stewart Copeland – bubnjevi i udaraljke) i pesmom Message in a Botlle započeli nekih stotinak minuta svirke. Sting koji me podseća na Robinzona i ekipa izgledaju ok, obzirom na godine i način života koji su vodili. Zvuče fenomenalno, kao što sam i očekivala. Bilo je dosta ljudi, lepo sam se iznenadila kada sam videla koliko. Kao što ni pre koncerta nisam mogla da se setim naslova ni jedne njihove pesme, osim Roxane, tako ni sada ne mogu da se setim naslova svih pesama koje smo čuli, ali znam da su tu bile: Can’t Stand Loosing You, Walking on the Moon, Don’t Stand So Close to Me, De Do Do Do De Da Da Da, … Posle 1h svirke su izašli, za par minuta se vratili, otpevali još 4 pesme na bis i opet otišli. Još jedan bis, Every Breath You Take i gotovo. Još fotografija ima ovde.

Bilo je to veče u kome je bilo svega: gužve, vrućine, prašine, dobrih vibracija i odlične muzike. I na kraju samo jedna stvar koja mi se tokom celog koncerta vrzmala po glavi: kakvu dobru muziku smo slušali dok smo odrastali!

Danas je u Nižoj muzičkoj školi “Petar Ilić” u Aranđelovcu počeo Prvi međunarodni festival muzike.

Takmčari su iz Srbije, sa Kosova, iz Makedonije, Slovenije i Republike Srpske. Takmiče se u tri kategorije: klavir, harmonika i gitara.

Učenici naše škole se takmiče u sve tri kategorije a ja ću pomenuti samo gitariste (kao najmlađu katedru u ovoj školi) iz klase nastavnika Mladena Žica: Nikola Čubrilo I razred, Tomo Karan, Jovan Lukić II razred, Matija Stević i Dušan Jovanović III razred, Mihailo Zlatković i Bogdan Blagojević IV razred.

Navijam za sve aranđelovačke klince. Važno je učestvovati i pobediti tremu.

Sinoć, u ekskluzivnom restoranu “Aleksandar” u 20h je bio koncert hora RASTKO. Zbog loše koordinacije sa ostalim organizatorima, desilo se to da je sinoć u približno vreme počinjalo tri kulturna događaja, pa publika nije bila baš brojna, ali ih je svakako bilo skoro duplo više od članova hora, što i nije tako loše

Meni, kao dugogodišnjem članu hora i učesniku sinoćnjeg koncerta, ne priliči da se hvalim, ali moram da kažem da su svi prisutni, među kojima je bilo onih koje se i sami bave horskim pevanjem/dirigovanjem, bili puni hvale za naš nastup. Uglavnom, svi su očekivali dobar nastup ali ne toliko dobar

Fotografije još uvek nemam, biće ih valjda, muvao se tamo neki fotograf, ali imam snimak (doduše amaterski), koji možda ovih dana stavim na Youtube ali ću o tome već javiti naknadno.

Eto, tek da se pomene

Nedelja, 16.12.2007. ekskluzivni restoran “Aleksandar“, Aranđelovac.

Građanska inicijativa “Korak” je organizovala koncert klasične muzike čiji su učesnici bili Kraljevski gudači Svetog Đorđa i Mihael Kofler, flautista. Bio  je to  poslednji koncert ove godine u ovom neobičnom koncertnom ambijentu.

Bavim se muzikom godinama, na različite načine i uvek su me najviše fascinirali gudači, jer pored toga što treba da zapamte note koje treba da odsviraju treba tačno da zapamte i mesta na kojima se sviraju te iste note. Na svim drugim instrumentima je to, ovako ili onako, obeleženo.

Kraljevski gudači Sv. Đorđa su zvučali sjajno a šlag na torti ove muzičke nedelje bio je gost, Mihail Kofler sa sjajnim izvođenjem koncerta E. Baha. Bilo je pravo uživanje slušati ga ali i gledati koliko je neko opčinjen muzikom.

Program koncerta je izgledao ovako:

• Corelli A. (1653-1713) Concerto grosso op.6, no. 8, Fato per la notte di natale
• Boccherini L. (1743-1805) Rondo u C-duru (violončelo solo Dušan Stojanović)
• Bach E. C. PH (1714-1788) Koncert za flautu solo i gudače

Baš je bilo lepo, šta drugo reći.

Hor je osnovan 1999. godine, kao što mu ime i kaže, kao crkveni hor. Detalje možete videti na zvaničnoj prezentaciji opštine Topola. Sa ovim horom, koji je bio  naš gost,  sarađivali su pevači iz aranđelovačkog hora (da, Aranđelovac IMA hor ali o tome u sledećem članku…).

Sinoć je u punoj sali restorana “Aleksandar” u Aranđelovcu bio koncert ovog hora, pod rukovodstvom dirigenta Marije Rakonjac. Repertoar je bio vrlo šarolik, bilo je tu delova liturgije, ruskih napeva i narodnih pesama. Sve je bilo dobro, mada su se meni najviše dopale  duhovne pesme.

Fotografija nemam, ali i šta bi vredelo da imam, kad ne prenose zvuk, pa ko je bio, čuo je o čemu pričam, a ko nije neka čeka sledeći sličan koncert (nadam se aranđelovačkog hora).

Aranđelovac, nekada nadaleko čuveno turističko mesto, poznato po izvorima lekovite mineralne vode i najvećoj izložbi skulptura na otvorenom, a sve to u okviru prelepog parka Bukovičke banje je sredinom devedesetih godina počeo da pokazuje ozbiljne znake depresije. Polako je sve propadalo, od velikih fabrika  opeka od šamota i elektroporcelana, preko Starog zdanja koje čeka renoviranje više od 30 godina, do kulturnog i zabavnog života koji je polako umirao.

Srećom po nas koji živimo u ovom gradu a Grand parada i slične emisije/televizije nam nisu duhovna hrana ni način na koji punimo baterije, ovo leto donelo je nekoliko lepih događaja. Sve je počelo koncertom grupe Van Gogh 25. jula na Otvorenoj sceni. Đule i ekipa su sjajno odsvirali pesme koje je i mlađa publika, moram da primetim, znala naizust, što mi je bilo posebno prijatno iznenađenje. (Fotografije, na žalost, nemam).

U ponedeljak 27.08. na montažnoj bini postavljenoj ispred zgrade SO Aranđelovac, koncert su održali Sanja Ilić & Balkanika, uz puno pratećih efekata. Bilo je to devedesetak minuta uživanja u muzici čiji su koreni negde u etno ritmu Balkana, ali tako dobro aranžirane da ni u jednom trenutku nije bilo dosadno. Publike je bilo, ali ne bih mogla da odredim broj, jer je ozvučenje bilo dobro pa se zvuk prostirao daleko izvan granica Gagićevog venca (tj. Venca slobode kakav je zvanični naziv). Fotografije, opet, nemam jer sam u žurbi da stignem na početak koncerta zaboravila aparat, iako se ispostavilo da je koncert počeo u 21 h a ne u 20 h kako je bilo najavljeno. Detalje o ovoj grupi umetnika možete da vidite na www.sanja-balkanika.com

Dva dana kasnije, na istom mestu, ovoga puta u 20 h, počeo je koncert Partibrejkersa. Bila sam jako kratko, tek da zvirnem, jer to nije muzika koju volim da slušam, naročito ne tom jačinom, ali ipak treba pomenuti da se i to dogodilo. Publike je bilo, rekla bih manje nego za koncert Balkanike, ali možda su došli kasnije

Sve u svemu, Aranđelovac mrda, nije još uvek mrtav skroz. Ima nade.

Niža muzička škola „Petar Ilić“ u Aranđelovcu je prošle školske, 2005/2006, godine dobila i odsek za gitaru. Klasu vodi profesor Mladen Žic, a ove školske godine postoje i prvi i drugi razred.

Interni čas je nešto umesto roditeljskog sastanka, kada roditelji dođu i umesto da slušaju profesora koji čita ocene iz dnevnika ili se žali na probleme sa kojima se susreće, oni sede i slušaju sve učenike iz klase koji, bez obzira na razred, sviraju kompozicije koje su naučili do tog trenutka u godini.

Pošto je prošle godine bilo samo pet učenika prvog razreda, internog časa nije bilo, ali je juče oko 17 h održan prvi interni čas ove klase. Album sa svim fotografijama možete videti na Galerije – Interni čas

Učestvovalo je devetoro učenika, četvoro iz prvog i petoro iz drugog razreda, i svako je odsvirao po jednu kompoziciju. Prvaci su uglavnom svirali vežbe za gitaru, dok su stariji učenici imali različite kompozicije na repertoaru.

Sve u svemu, jako fin način da se provede jedan školski čas.