U subotu 31.01.2009. u prepunoj Dvorani “Park” (sve karte rasprodate još pre koncerta, naravno nisam ponela aparat da ovekovečim taj natpis na biletarnici), u organizaciji  Centra za kulturu i obrazovanje održan je koncert Akija Rahimovskog (za one koji ne znaju, on je pevač grupe Parni valjak), koga su pratili vokali Gordana Vidaković, Nevena Reljin i  klavijaturista Emil Saks.

Pošto sam danima zaboravljala da kupim karte koje su se prodavale prilično brzo, u subotu i uz intervenciju sa najvišeg nivoa sam došla do karata za galeriju (ili i balkon) Ne sećam se kada sam sedela gore ali je bilo odlično. Sve se lepo videlo i čulo.

Elem, koncert je trajao nešto malo manje od tri sata. Aki je započeo nastup sa dve pesme sa svog solo albuma “U vremenu izgubljenih” koje su jako lepe balade ali pravi provod je počeo posle njih. Bilo je to tri sata pevanja, igranja i uživanja u sjajnim pesmama uz koje smo odrastali. Veliko, prijatno iznenađenje je bila publika, koja je bila uzrasta od deset pa do preko 50 godina. I svi su pevali, znali reči svih pesama i uživali u okruženju. Odavno nisam bila na boljem koncertu u Aranđelovcu.

Aki odlično peva, vidi se da ima hiljade koncertnih sati u glasu i nastupu i izgledalo je kako stvarno uživa u svemu što radi. Odlično je sarađivao sa publikom, dirigovao kad koji deo sale peva, kako ko da tapše i sve tako u krug… Stvarno je to bio sjajan provod, čak i uz pacova koji je pretrčao preko bine, valjda uzdrman svom onom muzikom i pesmom

Ja sam, kao što rekoh, zaboravila foto aparat ali sam uspela da snimim telefonom (vodafone 527, odličan za izbegavanje ali o tome neki drugi put) nekoliko puta po pola minuta tona, tek da se čuje kako je to bilo.

Aki i publika – Neda

Aki i publika – Ivana

Aki i svi mi – Jesen u meni

Da rezimiram, nije do publike ima je kad su tu izvođači koji zavređuju pažnju

Ne znam gde mi prolete ovih pet dana od koncerta a ja ni da ga pomenem. Tako svake godine, što smo bliži kraju, sve brže idu dani.

Prošlog petka, 12.12.2008. god u Dvorani Park a u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje, koncert je održala Ivana Jordan.

Ivana peva sjajno, zvuči uživo isto kao i kada se sluša snimak i vrlo je prijatna, nasmejana i vedra. Njene pesme nisu od onih koje vas dignu na noge ali je baš lepo slušati ih. Šteta samo što je nije videlo i čulo više od 150 ljudi koliko je možda bilo u sali. Ivana je, ipak, pravi profesionalac jer je pevala kao da je prati hiljadu ljudi.

Ponovo me je razočarala aranđelovačka publika, koja se nije pojavila. Ne može niko da me ubedi da je razlog za nedolazak bilo koji drugi od nezainteresovanosti za takvu vrstu muzike (uhu prijatne i lepe, za razliku od onih koji pune bioskopsku salu…)

Ovo je već ko zna koji put da mi uživanje u koncertu pokvari praznjikava sala (ne mogu čak ni da kažem poluprazna jer je, na žalost, bilo daleko manje gledalaca od tih “pola”)