“Čini mi se vekovima, vuk sa ovcom nešto ima …”

Predstava “Šine” prikazuje odrastanje jedne generacije u najružnijem periodu naše savremene istorije. Devedesete, agresija svuda, u školi, na ulici. Prikrivanje svega finog i dobrog u želji da budu “žestoki momci”. Zatim dolaze ratovi, još ružniji događaji i sve što oni nose.

Osnovna ideja koja nas je vodila bila je ta što smo hteli da vidimo Sergeja Trifunovića uživo, i što sam našla podatak da igra u ovoj predstavi. Ali ne igra … bar ne sada.  U svakom slučaju, glumačka ekipa odlična. Da nije te ekipe, predstava bi bila mnogo manje upečatljiva i interesantna: Boris Milivojević (dobio nagradu Zoranovi brkovi za ovu ulogu), Goran Šušljik (već sam ga gledala u nekoliko predstava ali nije mi nešto ubedljiv), Nebojša Glogovac (standarno dobar), Jelena Djokić,  Marinko Madžgalj,  Nebojša Milovanović, Nikola Djuričko, svi baš dobri.

Ukupni utisak: drago mi je da sam gledala u pozorištu glumce koje do sada nisam imala prilike da vidim uživo ali sam se, na žalost, do sada toliko puta susrela sa različitim varijantama iste ove priče, (novine, knjige, filmovi…) da mi sama radnja nije bila posebno upečatljiva. Valjda nam  surova  stvarnost.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Mletački trgovac” nam je nekako stalno izmicala, već dva puta smo imali rezervaciju i/ili karte ali su nas neki nepredviđeni događaji sprečili da je odgledamo. Kažu ljudi, treća sreća

Šekspirovu sjajnu priču reditelj Egon Savin je smestio u Veneciju tridesetih godina prošlog veka u vreme širenja i jačanja fašizma i početka ugnjetavanja Jevreja. Zaplet i rasplet svima poznat, glumačka ekipa je sjajno iznela a naročito Dragan Mićanović koji glumi Porciju.

Kao i sve predstave koje sam do sada gledala u JDP-u i ova je standardno dobra i treba je odgledati. Žao mi je samo što nisam gledala Voju Brajovića u ulozi Jevrejina Šajloka (kako vidim da stoji na sajtu, doduše kao prva zamena rekla bih ali…) već Predraga Ejdusa, mada je i on bio odličan.

Ne znam tačno kada je renovirano Jugoslovensko dramsko pozorište ali znam da već dugo gledam kako lepo izgleda spolja. Sinoć sam prvi put išla u novu zgradu na predstavu.

Predstava Skakavci je rađena po tekstu Biljane Srbljanović a u režiji Dejana Mijača. Iako traje više od dva sata to se uopšte ne oseća (ja sam prvi put pogledala na sat posle sat i po i to zbog parkinga a ne zato što sam isčekivala kraj).

Predstava govori o tome kako se mladost odnosi prema starosti. Mladost, puna snage, planova i želje za životom, nemilosrdna je prema starosti. U svom osećaju da je neuništiva, na starost gleda kao na nešto sasvim nepotrebno i neprirodno, kao da mladi nikada neće ostariti.

Veoma realne odnose između pojedinaca, porodice ili totalnih stranaca prikazalo je 11 sjajnih glumaca, različitog životnog doba.

Ovo je još jedna predstava ovog pozorišta koja mi se dopala i naterala na razmišljanje.