Večeras su se  u Aranđelovcu događaji u okviru  već pominjane devete po redu Noći muzeja u Srbiji, odigravali na dve lokacije: u Narodnom muzeju i u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” . Ovo je četvrta godina u kojoj Muzej učestvuje u ovoj manifestaciji a prva u kojoj se uključila i Biblioteka.

Pored uobičajenog subotnjeg radnog vremena (od 8 do 13h), Biblioteka je večeras od 18 do 23 sata radila sa korisnicima. U isto vreme prolaznici (i oni koji su ciljano došli ) su mogli videti dve izložbe istog autora, Dušana Milovanovića – u izlogu Biblioteke radove (slike i skulpture) a na platou ispred ulaza i centralni događaj, postavku “Čuvajmo prirodu lepotom”. Dušan je izložio haljine od recikliranih materijala (otud takav naziv), tri od kartona, presvučene različitim materijalima i jednu od delova limenki sokova. Na fotografiji desno se vidi kako je to izgledalo oko 18h (foto maznula sa FB profila Biblioteke).

U Muzeju je u 20 i 30 otvorena izložba “Žensko odevanje u 19. veku” Muzeja grada Beograda. Bilo je tu nekoliko haljina i još nekoliko delova nekadašnje nošnje, što na lutkama što na zidu. Sve u svemu, meni nekako malo za onaj prostor. Verujem da svi eksponati imaju veliku vrednost zbog starosti i originalnosti ali volela bih da ih je bilo više.

U 21h kustos etnolog Lila Drobac-Krstić održala je prezentaciju “Od terzije do modnog žurnala” u kojoj je prikazala razvoj mode u Srbiji od početka XIX veka do 1960. Tema je opširna i ima mnogo toga da se ispriča i pokaže (npr. jelek od srme – nešto fenomenalno) pa je prezentacija trajala više od 45 minuta. Program koji je sledio (moda šezdesetih u organizaciji i viđenju aranđelovačkih srednjoškolaca) nisam videla jer sam se vratila u Biblioteku.

A ovako je izgledala izložba (i Dušan ) kad je pao mrak:

U četvrtak 4. avgusta u 19 sati u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je Retrospektivna izložba umetničke keramike iz kolekcije Narodnog muzeja u Aranđelovcu pod nazivom “U svetu keramike”. Autor izložbe i kataloga je Tanja Vićentić, istoričar umetnosti. Ovim poduhvatom (svaka čast za ideju i realizaciju) se nastavlja višegodišnja saradnja našeg Muzeja sa muzejima u prestonici kao i prikazivanje umetničkih dela nastalih u Aranđelovcu u beogradskim galerijama.

U Aranđelovcu se od 1974. godine a u okviru Smotre umetnosti “Mermer i zvuci” održava Simpozijum Svet Keramike (namerno naglašavam ovaj podatak jer se samo na par mesta to može pročitati/čuti a javnost van Aranđelovca verovatno ne povezuje Simpozijum sa Smotrom). Od 1983. godine Narodni muzej u Aranđelovcu preuzima brigu o umetničkim delima koja nastaju na ovom Simpozijumu, od čega počinje da se formira zbirka. Ljubica Ranković, istoričar umetnosti (sada u penziji) je godinama vodila računa o ovoj zbirci (obeležavanje, fotografisanje, katalogizacija, smeštaj i šta sve već spada u taj deo posla) a Tanja Vićentić je odabirom umetničkih dela prikazala promenu i/ili razvoj umetničkih izraza u oblasti keramike.

Moji favoriti sa ove izložbe su Stabla Olgice Jelić-Kucina iz 1988. godine i Kanjon Tijane Dujović, iz 1990. a kao potpuni laik na ovom polju, mogu samo da kažem da izložbu treba videti (kao šta ja uradih u petak) i poneti sopstvene utiske. Izložba traje do 25. avgusta 2011. (Fotografiju sam uzela iz albuma sa FB profila Muzeja)

Totalni anititalenat za crtanje, slikanje i slične vidove umetničkog izražavanja (JA) uvek se oduševi nekim dostignućima drugih ljudi, sasvim suprotnih meni. Jutros mi je (opet) stigao kružni mail. I taman da izgrdim Majenu što me zatrpava   kad, imam šta i da vidim… gledajte i vi

p.s. Kome se sviđaju, nek’ mi se javi mailom da mu pošaljem ostatak

Juče smo bili na izletu, pa nisam stigla da opišem sva događanja drugog dana Festivala.

Subota je bila vrela, ne znam kako su izdržali svi oni ljudi na štandovima izdavača. Ja sam svome kolegi nosila hladnu nes da se malo osveži

Elem, u 17h je otvorena izložba keramike  o kojoj je govorila Ljubica Ranković, viši kustos Narodnog Muzeja. (Klik na sliku za još detalja).

Dalje su se događaji nizali određenim redosledom, od kojih sam ja najavljivala pesnika Radoslava Zlatanovića (17:30h), mr Vasu Pavkovića (19h) koji je govorio o romanu Saše Simonovića “Kosovo i jedna ljubavna priča” (čitala i odlomak iz romana) i Mariju Jurišić (predstavljanje njenog romana “Moć pokore”) u 20:30h. Festival je zatvorio Matija Bećković, posle koga su nastupili solisti grupe Renesans.

Sve u svemu, mislim da je bilo baš dobro. Konačno, opet nešto lepo kod nas u gradu. I ja deo toga

Pre dve godine je, u organizaciji Turističke organizacije Aranđelovca, u saradnji sa Narodnom bibliotekom i Centrom za kulturu, u Domu omladine održan Prvi mini-sajam knjige. Bilo je to interesantno videti ( i u tome učestvovati) ali taj sajam, kao takav, nije zaživeo. Ove godine je organizaciju nečeg sličnog samo po ideji ali različitog po mestu i načinu održavanja preuzeo Centar za kultutu i obrazovanje, uz suorganizaciju Narodne Biblioteke, Narodnog Muzeja i Turističke organizacije,  pa je jutros u 11h otvoren Prvi letnji festival knjige u Aranđelovcu.

Moja uloga u svemu ovome je jedna od stvari koje dobro radim (skromnosti nikad dosta ) pa sam jedna od voditeljki programa. Glavnija

Ipak, biti angažovana skoro ceo dan je prilično naporno, pa nisam stigla do sad ni da opišem događanja. Kako ima vrednijih od mene samo ću usmeriti zainteresovane tamo gde je sve lepo detaljno opisano.

Moji utisci? Prilično pozitivni, mada zamračeni nekim ružnim, pozadinskim stvarima,  ali ne bih dalje o tome. Trg izgleda i zvuči sasvim drugačije nego prošle nedelje kada je u vreme vašara tamo bilo kao pod “šatrom”. Deo Venca slobode gde se održavaju promocije knjiga sada se zove Čitalište. Svuda su postavljeni putokazi, strelice koje pokazuju gde su, od prilike, Biblioteka, Muzej, Centar za kulturu, Turistička organizacija i sl. Čak postoje i ulice sa simpatičnim imenima: Ulica Baroka, Ulica Moderne, Trg Renesanse i tome slično, verovatno po ugledu na Sajam knjiga. Posetilaca ima, naročito kad premane vrućina (kako bi rekli naši stari).

Promocije knjiga su sasvim solidno propraćene, čak sam prijatno iznenađena brojem slušalaca. Pozorišna predstava “Kovači” Teatra PULS iz Lazarevca je bila sasvim OK, još da mi nije šuštala ona fontana u pozadini pa da sve lepo čujem, al’ dobro.

I sutra sam tamo. U 9h se otvaraju štandovi u 17h počinje program. Možda se setim da ponesem foto-aparat

8. avgusta otvoren je Simpozijum “Svet keramike”, koji je izložba radova umetnika koji su stvarali u okviru smotre “Mermer i zvuci”. Izložba je otvorena u Narodnom muzeju a ja, iako sam bila tamo, nešto nisam stigla da napišem post o tome. A onda vidim da sličan takav post postoji i odustanem (klik na “Svet keramike” pa ćete videti).

Meni se izložba dopala. Doduše ima nekih radova za koje baš nisam sigurna šta predstavljaju (a volela bih da znam, ne znam samo zašto ekipa Smotre nije stavila kratka objašnjenja ili bar nazive…) ali su lepi i interesantni, kako koji

Toliko za sada. Večeras ima koncert fado muzike na Otvorenoj sceni u 21h a u i sto vreme se otvara letnja bašta na terasi bazena hotela Šumadija, ako stignem na oba, pišem…

U mnoštvu događaja koji su obeležili Dan grada, zaboravila sam da napišem svoje utiske sa otvaranja izložbe slika Željka Đurovića, čime je Smotra “Mermer i zvuci” obeležila taj dan. Rad ovog slikara je za mene dominacija boja i mašte kakvu odavno nisam videla. Obzirom da su moje likovne sposobnosti na nivou prosečno talentovanog deteta od 6-7 godina, time je moja fascinacija njegovim slikama veća.

Sinoć u 21h, u Galeriji 99 u kojoj je i dalje u toku ova izložba, održano je književno veče. Vida Ognjenović je predstavila svoju novu knjigu, zbirku eseja “Nasuprot proročanstvu” čitanjem dva eseja. O ovoj knjizi, i o velikom opusu Vide Ognjenović, govorio je Gojko Božović, urednik knjige i čovek koji je pokrenuo izdavačku kuću Arhipelag koja je i objavila ovu knjigu prošle godine.

Prilično dugo izlaganje g. Božovića mi je ostavilo dosta vremena da uživam u slikama na kojima sam, iz trenutka u trenutak, pronalazila detalje koje nisam primetila u prethodnom gledanju. Začudila me je sposobnost oratora da prati tok svojih misli, iako su mu rečenice duge i pune stručnih izraza koje, verujem, dobar deo publike nije mogao da isprati do kraja.

Drago mi je što sam bila deo sinoćnje publike, ali više zbog slika nego zbog knjige. Ne volim ovakve književne večeri, prilično usporene i monotone, tokom kojih nije ostvaren neki bitan kontakt sa publikom.  Moram da pomenem da je bilo prilično toplo, da nisu svi isključili mobilne telefone i da su se u pozadini čuli zvuci koji nisu ni malo primereni ovakvom događaju.