Ovo je tema o kojoj sam htela odavno da pišem, ali nekako mi izmakla.

U proteklih godinu dana, u samom podnožju Bukulje, na mestu gde i pešačke staze vode ka našoj malo iskorišćenoj planinici, izgrađene su, jedna do druge, dve etno-skupine. Ne znam kako to drugačije da nazovem, jer ni jedna ni druga nisu dovoljno velike da (po mom mišljenju) samostalno ponesu naziv “etno-selo” a nisu ni jedinstvena celina da bi to bilo jedno etno-selo.

Poslednjih godina vrlo je aktuelna izgradnja ovakvih apartmana i soba, od starih vajata i kuća. I sve izgleda jako lepo.  Dovoljno je iznad grada da pruža prelep vidik na ceo grad a dovoljno blizu da, ako ste tamo proveli neko vreme, stignete u grad za kratko vreme. U pitanju su Divljakovac – Bajka (u originalu nazvan “Divljakovac” kasnije ga kupio vlasnik restorana “Bajka” iz Beograda i eto imena) i Brestovi i vizija (na sajtu ne stoji podatak da je u međuvremenu u brestovima otvoren i restoran tako da sada i oni imaju kompletnu ponudu).

Ko je u prilici, neka ode da vidi, prošeta i malo uživa u svežem bukuljskom vazduhu.

Sinoć u 21h je otvorena terasa iznad bazena hotela “Šumadija”, koja je još jedan novi deo restorana “Aleksandar”. Nisam bila na samom otvaranju ali sam svratila kasnije da vidim kako to sada izgleda.

U prvom delu terase su separei koji podsećaju na čadore sa klupama, baldahinima i jastucima, i izgledaju vrlo udobno. Preko puta njih su obični stolovi. U srednjem delu se stoji i igra, bar je tako bilo sinoć uz muziku nekog DJ-a čije ime nisam zapamtila ( ako negde vidim ‘ću dopišem). Na samom kraju terase je šank do kojeg nisam ni pokušala da dođem, zbog gužve.

To je to, na prvi pogled, ako budem išla još neki put, po danu i još ponesem i aparat, biće fotografija, zbog realnog utiska…

U sklopu mojih prethodnih razmišljanja, sada postoji još jedno lepo mesto gde možete da provedete prijatne trenutke u Aranđelovcu. Bilo da ste gost, domaćin ili neko ko je odavde odavno otišao ali ga neke spone, meni ne baš jasne, neraskidivo vežu za ovaj mali grad.

Kafić „Kojekude“ nalazi se u glavnoj ulici već nekoliko godina. U staroj kući, sa stolovima napravljenim od mehaničkih mašina za šivenje, uvek je imao neki svoj šarm. Za mnoge njegove goste najveća zanimljivost je mini-bašta na samom trotoaru, koja onima koji to vole daje uvid u mnogobrojne prolaznike.

Ovih dana, kafić je proširio unutrašnje dvorište tako da, kada uđete unutra, imate utisak da ste daleko od gradske buke i vreve.

Fontana, potok, mali most, veliki drveni šank, razdvojeni stolovi, sve to pruža osećnje mira i odvojenosti, pa ga preporučujem svima onima koji žele jedan takav predah u kutku koji je bio potreban ovom gradu.

Da osetite deo atmosfere pogledajte Kojekude.