Narodna biblioteka “Sveti Sava” već godinama koristi program ISIS za obradu knjiga i rad sa korisnicima. Da ne ulazim u detalje kakav je program (napravljen 1993., prerađen za rad na srpskom i sa ćirilicom … mislim da je dovoljno to…) i koliko nam je vremena i nerava uzeo za sve ove godine, odavno se spremamo da nabavimo novi.  Kao unapređenje u poslovanju prvo smo uradili sajt u januaru 2009. godine  a u aprilu ove godine otvorili  i “Internet – informaciono odeljenje”.  Do tog nekog sjajnog trenutka u budućnosti kada ćemo imati i novi program smislila sam način da još više idemo u susret korisnicima.

Moj brat a dugogodišnji saradnik Biblioteke, napravio je program (Hvala, Deki ) kojim se preko sajta biblioteke može pretražiti baza knjiga.

Pretraživanje se vrši po autoru, delu naslova ili naslovu knjige. Kao rezultat se dobijaju ime autora, naslov dela, godina izdanja, izdavač i na kraju, u zagradi, broj po kojem se knjiga može vrlo lako naći kada dođete u Biblioteku.

Na kraju, jedna molba, ako pri pretraživanju dobijete neki suludi rezultat, tipa: “АБАД2ИЋ” umesto “АБАЏИЋ” ili bilo šta što vam je sumnjivo, molim vas da mi pošaljete mail (bebi@bebika.net). Baza je stara i puna grešaka i jedini način (osim otvaranja i provere jednog po jednog od nekih 33093 zapisa…) da se greške isprave je ovako, kad se na njih naleti.

U Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” radim od, sada već davne, često pominjane u različitim ružnim kontekstima, 1999. godine. Kao svim početnicima, prvi radni zadatak mi je bio sređivanje fonda. Pošto u fond sa knjigama slobodan pristup imaju i korisnici, leti se prave velika sređivanja i to je, ako se izuzme prašina, bolovi u rukama i leđima, najbolji način da naučiš gde se šta nalazi. Ili kako koja knjiga izgleda, što u mnogome kasnije olakšava rad.

Drugi veliki korak u priči o bibliotekama je polaganje stručnog ispita. Koliko god neko tvrdio da je to formalnost – nije. Ili da je to bespotrebno maltretiranje – nije ni to. Stručni ispit je prilika za sve one koji nisu učili ili studirali bibliotekarstvo (kojih je u manjini,  srednje bibliotekarske umrle zajedno sa Šuvarovkom, viših nema …) da se upoznaju sa istorijom pisma, knjiga i biblioteka, zakonima, informatikom, bibliografijama, bibliotekarstvom i (namerno sam ostavila za kraj) katalogizacijom (alfabetskim i stručnim katalozima).

Stručni ispit ima 7 predmeta od kojih je najveći akcenat na katalozima. Tokom instruktivnog seminara provode se dani u Narodnoj biblioteci Srbije učeći ovaj novi jezik, sa njegovim pravilima, simbolima, načinima rada. To znanje kasnije omogućava prepoznavanje sadržaja knjige na osnovu opisa koji je dat u CIP-u (ona kao tabelica na kraju ili ponekad i početku knjige) ili čitanja UDK broja, to ako ne radite na obradi knjiga.  A ako radite, ne mogu ni da počenem da pričam koliko vam onda treba ovakav seminar.

Pre 10 godina sam polagala stručni ispit za knjižničara (srednja stručna sprema) a juče i razliku do zvanja višeg knjižničara (VŠ). Razlika se sastojala u pismenom radu i pismenom polaganju alfabetskih i stručnih kataloga. Razlog ovog posta nije to šta sam ja uradila već dve sjajne žene koje su nam predavale i učile malim tajnama velikih majstora obrade knjiga.

Svetlanu Jančić upoznala sam još pre deset godina. Blaga, puna razumevanja, predusretljiva i pre svega veliki stručnjak u svom poslu, sve one koji su dolazili na predavanja naučila je, ako ništa drugo, osnovama i uputila na literaturu kojom mogu da se potpomognu ako dođu u situaciju da treba da obrade knjigu iako to nije njihov svakodnevni posao. Zbog svega toga,  ona osoba o kojoj se najviše priča tokom seminara, pred ispit a i kasnije, najčešće u superlativima. O njoj se kolegama koji posle vas polažu kaže: “Ne brini za kataloge, Svetlana je sjajna”

U ludnici oko otvaranja Internet odeljenja, ove godine sam propustila instruktivni seminar.  Žao mi je što je tako, jer pored aktivnog podsećanja svega o alfabetskim katalozima, propustila sam predavanja Ilinke Smiljanić, koju sam upoznala tek na konsultativnom delu seminara za stručne kataloge. Ilinka je vrlo energična osoba, odlično vlada temom o kojoj govori, podseća na ranije primere i ilustruje, diskutuje i tera na diskusiju,  ima smisao za humor i sve u svemu, neko koga vredi poznavati.  Od sada će i ona biti deo Svetlanine priče – ne brinite dok su njih dve tamo

Zajedničko za ove dve sjajne žene je to što bih volela da budem kao one – da i posle ko zna koliko godina rada u biblioteci i dalje volim svoj posao, da volim ljude sa kojima sarađujem pa imam želje i strpljenja da im iznova objašnjavam nešto što se meni podrazumeva i da i dalje imam energiju i želju da učim i napredujem u radu.

Internet informaciono odeljenje smo otvorili prošlog petka, valjda je svima već poznato Ono što je manje poznato je da je računare dobio Vlada Gajić, predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac (i predsednik OO DS Aranđelovac, što je u ovoj prilici verovatno bilo bitnije) i to od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kasnije ih prosledio nama.

E, pa, juče je ministar pomenutog ministarstva Milan Marković dolazio u Aranđelovac i hteo je da vidi gde su računari koje je doniralo Ministarstvo. Ministar Marković je došao sa pomoćnikom Aleksandrom Radosavljevićem i naravno predsednikom OO DS Aranđelovac Vladom Gajićem. Poseta je bila više neformalna, bez medija i velike pompe. Ministar je prošetao po Biblioteci, pogledao deo polica sa knjigama (uz put smo razgovarali o nekim naslovima koji su mu zapali za oko),  zatim je pogledao Internet odeljenje (koje mu se, moram da se pohvalim, dopalo ) i posle je otišao dalje.

Eto. Baš lepo što se čovek interesuje. Za razliku od jednog drugog ministra koji je juče bio u Aranđelovcu a nije se valjda setio ni da pita ima li ovaj mučni grad Biblioteku, a nekako bi to trebalo da ga zanima, bar po  resoru.

Kao što sam i najavila, 16. aprila 2010. tačno u podne u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” otvorili smo Internet-informaciono odeljenje. Otvaranju su prisustvovali dragi nam gosti iz ustanova kulture, privremenog veća, saradnici i prijatelji. Odeljenje je zvanično otvorio (naravno pošto je proverio radi li) predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac Vlada Gajić.

Predizborne aktivnosti SPS-a (mada će vam reći da je to redovna poseta, drugi put u deset dana, kako se samo svi brinu za Ar ovih dana) smanjile su broj prisutnih na otvaranju, jer je u isto vreme bio i aktiv direktora škola kojem je prisustvovao ministar obrazovanja pa su direktori bili sprečeni da dođu u Biblioteku.

Tim za realizaciju projekta (kako sam fino smislila naziv za nas koji smo rintali danima na Galeriji ) konačno može da se vrati redovnim poslovima i odmori od svakodnevnog rada i planiranja daljih aktivnosti. Sve je na svom mestu, sve radi, sve je čisto i mirišljavo

U odeljenju ima 4 računara, štampač i bežična mreža. Kao u onoj staroj reklami – za nekoga sve, za svakog po nešto.

Eto. Dođite da vidite, probate i date sud.

Poslednjih nedelju dana, nas troje, već navežbanih za premeštanje i prebiranje mnogobrojnih paketa knjiga i ostalih “viškova” provodimo veći deo radnog vremena na tzv. Galeriji na kojoj treba da otvorimo “Internet – informaciono odeljenje” u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava”.

Ideja je sledeća: računari, internet, wireless, korisnici (ciljna grupa školarci svih uzrasta) koji dolaze zbog interneta a možda i druženja, pa se možda neko prevari i počne i da čita. Ako ne, bar će provesti neko vreme daleko od ulice, svakodnevnog ludila i gužve. Kutak za uživanje koji može da bude i vrlo koristan Naravno, biće mesta i za naše dugogodišnje korisnike kojima je internet potreban u istraživanjima.

Čitavu priču, zbog ograničenih fondova Biblioteke, finansira predsednik Privremenog veća mr Vlada Gajić iz budžetske rezerve. Hvala unapred

Otvaranje do 15. aprila.  Do tada slike kako smo vredni…

Gužva, januarski praznici, slave razne i mnogo posla oko toga svega su krivi jer nisam stigla da objavim ni jedan post još od 16. januara.

Posle porodične slave trebalo je spremiti i Dan biblioteke, Svetog Savu. Ove godine proslava je bila u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Razlog: pored standardnog programa za ovaj dan, trebalo je dodeliti i mobilne telefone za 50 najboljih učenika iz opštine Aranđelovac, poklon privremenog Veća opštine pa je bilo potrebno obezbediti mesta za sve posetioce ( i u Muzeju je bilo stajanja).

Mogu da kažem da je priredba bila sasvim fina. Nagrađeni su pobednici na literarnom konkursu koji Biblioteka već tradicionalno raspisuje u oktobru, povodom Meseca knjige, s tim da je privremeno Veće dodalo malo novca za nagrade, pa su bile primamljivije nego inače: 6.000, 4.000 i 2.000 dinara (malo li je na ovu skupoću? ) Nagrađeni su i najaktivniji čitaoci, kao i uvek. Tokom priredbe prisutni su mogli da pogledaju prezentaciju zavičajnog odeljenja Biblioteke na video-bimu a oni koji nisu žurili dalje, posle zvaničnog dela, mogli su da se malo promuvaju okolo, porazgovaraju sa svima onima koje retko viđaju izbliza.

Meni je bilo fino. Malo hladno, ali sve u službi lepote Najlepše mi je bilo kada se sve završilo bez problema, incidenata i vidljivih propusta.

Sad idemo dalje, bliži se Sretenje.

Ah, da, fotografija će biti na Flickr nalogu Biblioteke.

Posle duugog planiranja, dogovora, pregovora i ostalih komplikacija i Narodna biblioteka “Sveti Sava” je dobila svoj sajt, www.biblioteka-arandjelovac.org

Hosting za sajt smo dobili na poklon od Dejana (Hvala, Deki ) a administratorski deo posla radim ja Tekstove koje koristim u izradi sajta su radile kolege bibliotekari Bilja, Vlada i Vesna dok su pripremali Bilten koji izlazi povodom proslave 140. godina od osnivanja Biblioteke. Ima tu još dosta posla, ali važno je da smo počeli.

Eto. Još jedna novost.

U utorak, 23.12., dvoje kolega i ja smo krenuli u Šabac u radnu posetu Biblioteci. Osnovni cilj putovanja bio je program koji oni koriste u svojoj biblioteci, bisis, koji iz daljine posmatramo već više od tri godine

Šabačka biblioteka je smeštena u Vladičanske dvore, ali je poenta priče kako su ti dvori, od zgrade koje je bila vlažna, ruinirana i na ivici propadanja sređeni. Sada je unutra (i spolja) sve čisto, zategnuto, blistavo i prijatno. Kolege su nas primile kao da sarađujemo godinama a ne kao da nas vide prvi put (mi bibliotečki radnici smo inače takvi )

Uglavnom, utisci su više nego pozitivni. Zgrada je sjajna, kolege uslužne i ljubazne a program nešto što mi već dugo tražimo. Sve u svemu, vrlo uspešan dan. Uz veliki pozdrav svima koji su nas tako lepo ugostili, od direktorke do svih zaposlenih, iskreno se nadam da ćemo se uskoro videti.