Biblioteka, posle podne. Kako to nekad zna da bude, mir i tišina, nigde žive duše. I onda …

Vredna srednjoškolka prilazi pultu i ozbiljno kaže:

“Treba mi Procesor. Pisac je Kafka.”

Šta reći a ne pokvariti?

Subota pre podne, biblioteka. Ulazi gospodin srednjih godina i vrlo samouvereno traži lektiru za  svoje mladunče koje iz nepoznatih razloga ne može/neće da dođe po knjigu:

“Imate li Mit o Gargamelu?”

(Za one koji su davno izašli iz škole i ne sećaju se detalja u pitanju je Ep o Gilgamešu )

Stranka stoji pored najnovijih knjiga koje su izložene na polici. Bibliotekarka prolazi pored nje i kaže:

“Uzmi ovu novu knjigu od Davida Albaharija, sigurno je dobra.”

Pošto znam da na polici nema knjiga Davida Albaharija, ukapiram o kojoj knjizi se radi i kažem: “To je knjiga koju je napisao Filip David“.

Uporna koleginica kaže: “To mu je sin, mora da i on dobro piše”