Imala sam jako naporan produženi vikend – od petka po podne, pa sve do juče kad je već počeo da pada mrak. Da ne gnjavim, imam dobar razlog što sam tek jutros pročitala sve o akciji blogera #ustupamoprostor.
Jedan od spotova koje pominje Gaga Đermanović u svom postu sam videla juče na Fox Life televiziji, ali se ne sećam da sam videla bilo kakve oznake Komercijalne banke, što u ovom trenutku nije ni važno. Važno je da se ovim postom i ja pridružujem akciji u kojoj su već učestvovali Ivan (inicijalna ideja), Miloje, Zubarica, Šaputalica, Deda Bor, Mahlat, Tetka, Peđa Milićević, Dragan Varagić, Sandra Kraviz, … valjda nikoga nisam zaboravila …
Pa da krenemo redom:
Stop trgovini decom, organizacija Astra – Anti trafficking action
Osobe u razvoju – kampanja organizacije Dečije srce
I na kraju, ali ne najmanje važna, već ranije pominjana Bitka za bebe
Toliko od mene, za sada. Idemo dalje u neke nove pobede. A i svi vi koji imate medijski prostor, možete da se priključite akciji – u naslovu naglasite da ustupate prostor, postavite linkove ili video-spotove u tekst, emisiju ili već u prostor kojim raspolažete i poruku prenesite dalje. Hvala još jednom za vreme i napor.
Ima dana, kao što je danas, kada su sivilo i kišetina svuda oko mene, kada pročitam neke tekstove koji me pomere, rastuže (DedaBor – dan posle štrajka) jer znam koliko ima kvalitetnih ljudi u Srbiji koji, na žalost, polako gube njima važne bitke, jednu za drugom i bojim se da će uskoro sve takve bitke i prestati da se vode. Ali onda pomislim: ima valjda i nešto lepo?
Tako su pomislili i pokretači akcije 365 lepih dana, koji su pokrenuli reku optimizma, Tatjana Vehovec (aka Mooshema) i Marko Herman (aka Fantazmo). Moo je meni sinonim finih akcija, počev od BlogOpen-a preko Da li si David i još nekih drugih (sve lepo ima na sajtu) do ove koja je najvedrija i najlepša, a Marko joj svesrdno u tome pomaže.
Zaključak – koliko god se mračno i sivo činilo svakodnevno okruženje, ima lepih stvari i kod nas, ako ništa drugo, priroda – otkrivena ili još neistražena, pitoma, divlja, u svakom slučaju prelepa (moji postovi o lepotama Srbije). Takva piroda je iznedrila i dobre ljude – pametne, nasmejane, radne, vredne (BlogOpen npr.) koji su stvorili ili stvaraju naše blago – muziku, filmove, književna dela, pozorišne predstave, programe i još mnogo, mnogo toga. Ovakvom akcijom možemo da pokažemo jedni drugima kako i gde da najlakše/najbrže napunimo baterije a da to nije neki daleki grad ili svetski poznata turistička destinacija, već deo prelepe nam Srbije
Tokom proteklog vikenda, blogeri su učestvovali u akciji koju je pokrenuo Istok Pavlović. I to uspešno, koliko sam videla po rezultatima. Iako je akcija okončana i kasnim, evo nekoliko rečenica i od mene.
Ove godine sam već dva puta pisala ko je najveći car na ovim prostorima, 12. marta i 5. oktobra. Pišem i danas, sve u nadi da ćemo konačno shvatiti da je Zoran Đinđić pokušavao da nam skrene pažnju na jednostavnu činjenicu – da sve zavisi od nas, od našeg pogleda na situaciju i okolinu i da promene ne dolaze negde “odozgo” već od nas samih. Pogledajte oko sebe, možda i kod vas postoji neki sat bez baterije i setite se ovoga:
“Ljudi moraju da shvate da se bez njihovog stalnog i svakodnevnog učešća promene ne mogu desiti. Naše društvo bolesno je na mnogo ozbiljniji način i to se ne može promeniti prostom promenom vlasti.”
Voda je supstanca od koje smo sazdani (75%+ našeg tela je voda) i od koje nam život zavisi. Vodom je pokriveno 70.6% površine Zemlje i od presudnog je značaja za sve oblike života na njoj. Čista voda za piće je od najveće važnosti kako za život ljudi, tako i za život svih ostalih bića ali je iz sekunda u sekund ima sve manje jer se mi bahato ponašamo prema prirodi.
Nešto što bi svakome trebalo stalno da je na umu, napisala sam još 2007. I da se ne bih ponavljala možete da pročitate post Čija je voda?
Ne znam da li će se buketi uvećávati sami od sebe ovde na blogu, ali pošto znam koliko ne volim kružne mailove pa pretpostavljam da ih ne vole ni drugi, evo ovako, za sve moje prijatelje (stare i nove), malo lepih reči.
Jedna karta za tebe.
Sreća te čini prijatnim. Iskušenja te ojačavaju. Tuga te čini čovekom. Neuspesi te čine poniznim. Ali jedino te nada pokreće ka uspehu i unapređenju…. .
Danas počinje internet-nedelja prijateljstva.
Pošalji ovu poruku svim tvojim prijateljima (meni takođe ako sam i ja među njima) i videćeš koliko ćeš poruka danas primiti.
Zar ne bi bilo lepo gledati koliko je poruka pristiglo i brojati koliko je se buketa uvećalo?
Svaki put kad primiš poruku, dolazi ti buket više!
Želim ti lepu nedelju prijateljstva !
p.s. Posle sve one pozitivne nergije na BlogOpen-u sinoć su me ubili u pojam snimci iz Beograda. Tako da ovo malo lepih želja prija
U jeku završnih priprema za BlogOpen 2010. došlo je vreme da se pripremam i za Blog Action Day 2010. koji je, kao i prethodnih nekoliko godina, zakazan za 15. oktobar.
Za one koji ne znaju, Blog Action Day je dan kada svi blogeri koji se prijave, iz različitih zemalja i koji se inače bave različitim temama, pišu na zadatu (već ranije izglasanu) temu. Ove godine to je VODA (water) pa pošto svi znamo koliko je važna za naš život, pozivam sve zainteresovane da se priključe. Nije teško, ne traži mnogo vremena a možda donese rezultate u podizanju ekološke svesti ljudi.
Danas se navršilo 10 godina od onog5. oktobra kada niko nije verovao da za deset godina možemo biti ovde gde smo sada. Ova kiša, tmurno nebo i melanholija svuda oko mene daju potpunu pozadinu za trenutnu situaciju u mom gradu, regionu, Srbiji. Možda se ponavljam (Repetitio mater studiorum est) ali je stvarno vreme da se setimo svega onoga što nam je Zoran Đinđić govorio pre nego što je ubijen i pre nego što je velika većina shvatila njegovu veličinu i snagu.
Poslednjih nedelju dana, nas troje, već navežbanih za premeštanje i prebiranje mnogobrojnih paketa knjiga i ostalih “viškova” provodimo veći deo radnog vremena na tzv. Galeriji na kojoj treba da otvorimo “Internet – informaciono odeljenje” u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava”.
Ideja je sledeća: računari, internet, wireless, korisnici (ciljna grupa školarci svih uzrasta) koji dolaze zbog interneta a možda i druženja, pa se možda neko prevari i počne i da čita. Ako ne, bar će provesti neko vreme daleko od ulice, svakodnevnog ludila i gužve. Kutak za uživanje koji može da bude i vrlo koristan Naravno, biće mesta i za naše dugogodišnje korisnike kojima je internet potreban u istraživanjima.
Čitavu priču, zbog ograničenih fondova Biblioteke, finansira predsednik Privremenog veća mr Vlada Gajić iz budžetske rezerve. Hvala unapred
Otvaranje do 15. aprila. Do tada slike kako smo vredni…
Zaštitni znak Aranđelovca, koji je do prošle godine bio i na grbu grada, je Staro zdanje, prvenstveno planirano za letnja zasedanja Narodne skupštine a zatim kao letnjikovac kneza Mihaila, nekada prelepo zdanje i biser parka Bukovičke banje, izgrađen davne 1686 godine.
Staro zdanje propada. Ova velelepna građevina nije vlasništvo grada, ni Ugostiteljstva (to je ono što je ostalo posle raspada Bukovičke Banje a.d.) već Republičke direkcije za imovinu koju Zdanje zanima koliko lanjski sneg. Ili još manje. Da ne bude da pričam napamet pogledajte sami.
Znam da je renoviranje i restauracija ovakve zgrade ogroman podvig, što finansijski što organizacioni ali od nekud mora da se počne. Neka ovo bude moj doprinos tom početku.
Da je”Udruženje za zaštitu potrošača Srbije uputilo poziv na bojkot ili bar na “minimalnu kupovinu” u narednih 10 dana” vest je koju sam slučajno zakačila juče na televiziji, ne znam baš kojoj, ali je to najmanje važno.
Mislim da svako treba da doprinese ovoj akciji onoliko koliko može, jer ako se kao potrošači ne pridružimo ovoj akciji niko od monopolista koji haraju našim tržištem neće sam da odluči da smanji cene ili bar da ih ne povećava dalje.
Ja ću da zaboravim na nabavku sredstava za čišćenje kuće i deterdženta za pranje veša koje sam planirala da kupim ovih dana, ono malo zaliha što imam taman će izdržati tih 10 dana. Pored toga, kupovaću samo ono što mi je najpotrebnije za svaki dan, dakle 1 mali jogurt a ne litar, jednu malu supu za ručak a ne tri za sledeća tri dana, neću kupovati razne 2 u 1 kesice kafe, već ću piti klot nes koju već imam a kad nestane nes, tu su čajevi i to razni. Cene su stvarno postale astronomske, pa pored toga što mi se čini da ova akcija neće imati uočljive rezultate biće mi drago da znam da sam u njoj, kako-tako, učestvovala.
Hiljadu puta smo čuli onu poznatu krilaticu :“Dajte krv, spasite život“, ali verovatno je više niko i ne registruje koliko nam je poznata. Da li zbog drugačijeg tempa života ili zbog sve manje brige za okolinu, sve je manje ljudi koji dobrovoljno daju krv.
Majka moje koleginice sa posla je pala i pri tome je slomila kuk, što u njenim godinama nije baš svejedno. Pošto se to sve izdešavalo dok sam ja bila u Beogradu tek sam je danas videla i pitala za detalje. Dobro u svemu je da je moguća operacija ali se pojavio problem potrebne krvne grupe. Slučajno pomenuvši taj detalj, ustanovile smo da druga koleginica i ja imamo potrebnu krvnu grupu.
Epilog možete da pretpostavite, otišle smo u Zavod za transfuziju, dale krv i to nekome stvarno mnogo znači.
Poenta ove priče je: čitava procedura, sa probom, pregledom i samim davanjem krvi, ne traje više od desetak minuta, što na svakih 16 nedelja, kada ponovo možete da date krv, nije baš mnogo a nekome stvarno mnogo znači. Prema tome: Dajte krv, spasite život! Ako mnogima oko sebe ne možemo da pomognemo da bolje i kvalitetnije žive, možda nekome možemo dati šansu da se ponovo vrati u normalan život.
Prema tome: Dajte krv, spasite život! Ako mnogima oko sebe ne možemo da pomognemo da bolje i kvalitetnije žive, možda nekome možemo dati šansu da se ponovo vrati u normalan život.