Zvrrrrr ….. Dobro jutro. . . . .Trenutno nismo u mogućnosti da vam se javimo, molimo vas da ostavite poruku posle zvučnog signala, biiiiiiiiip…

- Ako ste jedno od naše dece, pritisnite 1
- Ako hoćete da vam pričuvamo decu, pritisnite 2
- Ako hoćete da vam pozajmimo automobil, pritisnite 3
- Ako hoćete da vam operemo i ispeglamo veš pritisnite 4
- Ako želite da unuci prespavaju kod nas, pritisnite 5
- Ako želite da idemo po unuke u školu, pritisnite 6
- Ako hoćete da vam spremimo nedeljni ručak i da ga donesemo kod vas, pritisnite 7
- Ako hoćete da dođete da jedete ovde, pritisnite 8
- Ako vam treba novac, pritisnite 9
- Ako hoćete da nas izvedete na večeru ili da nam poklonite karte za pozorište – počnite da pričate, slušamo vas!

p.s. Ovo sam dobila mailom. NE ZNAM da li je već objavljeno na nekom sjtu. Ako jeste, javite da stavim link. Do tade se  unapred izvinjavam  zbog kopiranja i ne linkovanja

Totalni anititalenat za crtanje, slikanje i slične vidove umetničkog izražavanja (JA) uvek se oduševi nekim dostignućima drugih ljudi, sasvim suprotnih meni. Jutros mi je (opet) stigao kružni mail. I taman da izgrdim Majenu što me zatrpava   kad, imam šta i da vidim… gledajte i vi

p.s. Kome se sviđaju, nek’ mi se javi mailom da mu pošaljem ostatak

Pre ko zna koliko vremena, jednog prilično tmurnog jutra, sam primila i poslala dalje kružni e-mail, što inače nemam običaj da radim. Razlog je bio jednostavan: taj e-mail mi je popravio raspoloženje Onda se Deda dosetio i to objavio kao blog-post i tako, verujem, popravio raspoloženje još većem broju ljudi. Sad ja kradem Dedinu ideju i objavljujem sličan e-mail koji sam malopre pročitala. Dakle, anegdote i pojmovi kojima se vremenom promenilo značenje

To ti je zamena za taj lek – Rečenica koju izgovaraju svi apotekari u želji da vam uvale lek, bez obzira što to nije taj koji vama treba.

Kupac: Jel’ imate Andol?
Apotekar: Nemamo, ali imamo ovaj karbamazepin, to je zamena za Andol.
Kupac: Ali ovde piše da je ovo lek za epilepsiju?!
Apotekar: Ma daj dečko, i ti u svašta veruješ, pa i na autobusu piše Raiffaizen pa ne možeš unutra da podigneš pare.

Periodni sistem Elemenata – Ono što bilderi progutaju pre nego što odu u teretanu.

Đak prvak – Atačment uz đačku torbu.

Novi, politički korektan naziv stare pesme  “Evo banke cigane moj” -Evo banke, pripadniče romske populacije, sviraj mi ti

Evolucija naziva krema za kožu

Proces koji vremenom dodaje jednu po jednu reč na nazive gorepomenutih krema.

1960. Krema
1971. Krema za lice
1990. Krema za lice i vlažnu kožu
1999. Krema 2000 reflex za suvu kožu
2001. Super reflex repair krema za kožu
2005. Super natural bio green complex aloe vera krema za kožu
2010. Super efišensi bio product repair soft skin removable krema za kožu
2020. Super turbo TDI 2000 kubika ultra giga mega pro evolution soccer 20 neutrališuća krema za skidanje kože

Robin Hud modernog doba – Torrent. Krade od bogatih i deli sirotinji.

Da smislimo neku prevaru – Biznis plan u Srbiji.

Nemam ni ja! – Besplatna poruka koju bi mts definitivno morao da uvede kao odgovor na poruku: “Molim te, pozovi me nemam dovoljno kredita”.

Paprika – Nejestivi deo punjene paprike

Happy hour – Situacija kad se probudite sat vremena pre alarma i shvatite da još toliko možete da spavate.

Snooze – Opcija koja vam omogućava da i po par sati zakasnite negde

Teletekst – Internetov retardirani stariji brat. Ne zna mnogo, ali zna sve rezultate i raspored tv programa.

Smak sveta – Događaj koji se, sada već tradicionalno, održava na svake 3-4 godine

Dunuti – Najstarije dezinfekciono sredstvo na svetu.

Aaaaa, ispade mi keks na pod!
Ma duni malo u njega i nastavi da jedeš, ne fali ništa.

Dva vrana gavrana – Prva srpska obaveštajna agencija.

Može jedna rakija, pre piva, dok se kafa ne skuva – Odgovor mog kuma na pitanje “Kume, šta ćeš popiti?”.

I ne, nije se šalio…

p.s. Naknadno sam saznala (B. hvala još jednom) da su ovo izvodi sa sajta www.vukajlija.com, pa kome se sviđa ima tamo još.

Jutros sam slušala makedonsku narodnu pesmu “Zajdi, zajdi” u izvođenju Tošeta Proeskog.  I, naravno, setila se dela iz knjige Vanje Bulića “Oko otoka” u kome Marta, Nemica koja ne razume reč pesme, plače dok je sluša prvi put jer je pesma tužna.

Te asocijacije dovele su me do zaključka da smo mi jedan tužan mada talentovan narod. Svi naši uspesi proizvod su neke tuge: naše najlepše narodne pesme tužne su, čak tragične. Naši najviše nagrađivani i čitani pisci su pisali o tugama koje su proizvod nekih okolnosti u našoj ili sopstvenoj istoriji, najbolji pesnici su pevali o nesrećnim ljubavima, nesrećnim životima, pesme koje se najduže zadržavaju u “ušima” su balade prepune jada. Skoro svi naši sportski uspesi su osveta za neke pretrpljene neuspehe (opet, tuge) i tako u krug, možda baš u svim oblastima života. Sve  u svemu, tuga.

Zajdi, zajdi on YouTube

Razgovor sa poznanicom koja je došla u biblioteku i primena jedne poslovice me je podsetio na prvo izdanje knjige “Epruveto, srećan ti 8. mart” koje sam ja naravno kupila, davnih dana. Ko se seća, zna da je u pitanju zbirka izbranih poruka lične prirode (PLP), zvaih grafiti koje su talentovani ili trenutno inspirisani slušaoc, radio emisije “Ozon”, na popularnoj dvestadvojci, slali od petka do petka.

Najboljim je proglašen grafit koji je upotrebljen kao naslov za knjigu a oni kojih se ja često setim su:

• Kad ja tamo a ono međutim.
• Najbolji epitaf za grob Džona Lenona: Lusi i ja smo na nebu, dijamanti su na sigurnom.
• Ko prvi devojci, sam u nju upada.

Naravno, moj primerak knjige je završio kod drugarice koja je htela “samo da prepiše neke grafite koji su dobra fora za sms poruke” i tome ima 7-8 godina. Možda mi se nekad i vrati.

Znate li šta su “kamikaze”? Osim onog prvog značenja koje je svima poznato, ja sam ovog leta u Budvi naučila i drugo.  Vidite sami.

Naravno, svemu je kriva Jelica koja je htela pošto-poto da probamo i ovo čudo. I u trenutku kad su nas uvezali, zatvorili rešetke sa strane i sve ostalo mi rekla: “E, mama, meni frka.” A ja sam razmišljala da li odmah da počnem da vrištim ili da se pravim hrabra. Izabrala sam ovo drugo i stoički smo izdržale. Smejale smo se, vrištale i bilo je super. Malo je bilo neugodno kad smo kretali unazad pa preko glave, ali srećom kratko traje.

Tek da se zna, overila sam i to

Moj drug Srđan živi u SAD još od 1991. godine. Srećom, u međuvremenu se internet odomaćio i kod nas tako da smo u kontaktu   U nekom od naših on-line razgovora pomenuli smo i društvene igre i on mi preporuči Blokus. Oblici figura su kao u nekadašnjem tetrisu a poenta je blokirati ostale igrače da stave što manje svojih figura na postolje a ja što više. Kao nekadašnji pasionirani igrač tetrisa, oduševi me i sama pomisao da postoji nešto slično tome, još uživo (da ne pominjem da sam u vreme tetris-ludila tražila ko bi mogao da mi napravi sve one oblike od dovoljno izdržljivog materijala da bih mogla dugo da ih slažem dok ne dođem do onog pravougaonika…)

Obzirom da ova igra ne postoji kod nas (čudi me baš a mi tako jedna napredna zemlja čak i na polju društvenih igara…) ostalo je da čekam dobrovoljca da mi je donese iz inostranstva. Prvi odlazak “napolje” je bio bez uspeha ali je zato Blokus (klasik)  stigao pre nekoliko dana.

Kako je  Čeda bio na putu sa folklorom a i ja u nekakvoj gužvi, igra je svečano otvorena tek sinoć. Zaraza je velika, već je sinoć bilo borbe oko toga kada će se, konačno, ići na spavanje a verujem da nas čeka još mnogo takvih večeri.

Samo uživanje, ništa drugo.

Sve u životu ima svoje dobre i loše strane. Ako dobre strane mogu da kompenzuju one loše, to je optimalno rešenje u suprotnom, sve treba preraditi.

Poziv za FB sam dobila pre više od dve godine, od kume koja je tada živela u Nemačkoj. Kako je sve bilo na nemačkom nisam se ni potrudila da proniknem o čemu se tu radi. Više se i ne sećam kada i zbog čega  sam  postala deo te “socijalne mreže”.  U prvih nekoliko meseci sam se “pojavljivala” jednom u nekoliko nedelja, a onda kako se širio broj mojih prijatelja sve redovnije.

Pratim po različim medijima uglavnom ružne priče o FB-u i njegovom uticaju na omladinu i društveni život uopšte. Slažem se, ima tu mnogo lošeg ali …

Da opet krenem od Kulina Bana … često se može čuti/pročitati kako prekomerna upotreba računara od dece stvara gojazne, asocijalne osobe i kako sam “ja kad sam bio (bila) tvojih godina po ceo dan bila napolju i igrala se ovoga i onoga sa društvom. Svi smo se lepo družili a ti samo sediš za računarom i tako komuniciraš sa ostalima koji su isti kao ti”.  Sve to stoji, ali ja kao neko ko mnogo voli nove tehnologije ne mogu da kažem da bih (da sam imala izbor) u doba kada sam bila tinejdžer, odabrala livadu spram računara i interneta. Tj. znam da sam birala računar samo tada nije bilo interneta kod nas.

Elem, taj čuveni Facebook, koji kao zamađijane drži klince (a i starije) ispred monitora ima dobrih strana. Naročito ako prijatelje ograničimo na one koje stvarno poznajemo. Znam da je klincima mnogo interesantnije da prihvataju prijateljstva onih koje ne poznaju ali ako se roditelji samo malo unesu u život svoje dece, razgovorom i dovoljno dobrim razlozima mogu da utiču i na to. Uostalom, FB ubrzava život.  Sve se dogovori preko neta a onda je uživo sve mnogo jednostavnije. Doduše istovremeno oduzima onu čaroliju prilaženja onoj koja ti se sviđa (ili iščekivanja da onaj kome je poruka poslata preko najbolje drugarice priđe), gutanja knedli pri svakoj sledećoj rečenici uz pomisao “Uh, kakve ja gluposti govorim” i još mnogo toga, ali takav je savremeni svet – brz.

Čitava ova priča je u stvari zbog nečega lepog što nosi FB – u skoro stalnom sam kontaktu sa dosta mojih prijatelja koji ne žive u ovoj zemlji ili u mom gradu. A oni koji su i dalje ovde, a  i na FB-u su, na ulici (kao i ja njima) mi se javljaju uz mnogo srdačniji osmeh nego ranije. FB može i da zbliži ljude. Sve je pitanje mere.

Jana i ja smo zajedničkim snagama složile njenu slagalicu od 500 delova sa dalmatincima. Nema ih 101 ali je i ovih desetak, dvanaest bilo sasvim dovoljno zakukuljeno.

Idemo dalje

Gledam tako šta gde ima po blogovima koje pratim i vidim ovo:

Hvala Deda

Ova fotografija čeka već nekoliko dana da bude objavljena. Na njoj je slagalica od 500 komada (496 u stvari jer mi nedostaje 4 dela ali valjda bih i njih znala da umetnem )

Sada je na redu Janina slagalica sa dalmatincima, isto od 500 kom a onda, ako bude vremena i prostora neka Čedina od 1000

Nek’ u ovo badnje veče bude gasa da poteče
neka naša zemlja cela ima topla grejna tela.
A mazuta kad nestane i presuše vodne brane,
kad zalede grejna tela i san usni zemlja cela,
tad viknimo svi u glas: “Rusi, dajte nama gas!”

HRISTOS SE RODI !!!

Pa sad vidite kakve sve želje stižu putem SMS poruka.

Sinoć u 21h je otvorena terasa iznad bazena hotela “Šumadija”, koja je još jedan novi deo restorana “Aleksandar”. Nisam bila na samom otvaranju ali sam svratila kasnije da vidim kako to sada izgleda.

U prvom delu terase su separei koji podsećaju na čadore sa klupama, baldahinima i jastucima, i izgledaju vrlo udobno. Preko puta njih su obični stolovi. U srednjem delu se stoji i igra, bar je tako bilo sinoć uz muziku nekog DJ-a čije ime nisam zapamtila ( ako negde vidim ‘ću dopišem). Na samom kraju terase je šank do kojeg nisam ni pokušala da dođem, zbog gužve.

To je to, na prvi pogled, ako budem išla još neki put, po danu i još ponesem i aparat, biće fotografija, zbog realnog utiska…

Obično ovakve stvarčice zapamtim dok ih prepričam a onda zaboravim, ali ovu (dobijenu u vidu SMS poruke) moram da objavim jer me je baš nasmejala.

“Specifičnosti srpskog jezika su brojne, ali ovo su tri najegzotičnije:

Na 3. mestu je prošlo neodređeno vreme – predstavnik je “nomad“, npr. “Nomad sam išla na pijacu da kupim jaja.”

2. mesto zauzima buduće neodređeno vreme koga predstavlja “jakom“, npr. “Stojane, ka’ ćemo beremo kukuruz?” – “Jakom ćemo, Milenija ima vremena!”

1. mesto kako i priliči drži najoriginalnija tvorevina – prošlo vreme u budućnosti . Često se susreće u situaciji kada npr. seljak juri prase po šljiviku. Prase skiči, beži, seljak ga juri, kliza se po blatu, pada, nervira se, i u trenutku kad ga je skoro uhvatio za zadnje noge, prase skikne i šmugne kroz ogradu u komšijino dvorište. Tada seljak baci šajkaču, pljune i skuje jezičku paradoksalnu konstrukciju prošlog vremena u budućnosti: “*ebo sam te kad te budem uhvatio!”"

Eto

U petak, 21.12.2007. u Aranđelovcu je otvoreno klizalište, na terenu između Muzičke škole i Sportskog centra. Bilo je puno zvanica, balona, vatrometa a kako sam čula (iz nezvaničnih izvora) i polomljenih kostiju usled ulaska na led u cipelama….

Juče sam bila na klizalištu. I kao svaki hairspliter uočila sam nekoliko nedostataka:

• Umesto u 11h klizalište je počelo da radi u 11:40h.
• Ne postoje oramarići ili bilo kakva mesta za ostavljanje obuće.
• Nema nikoga ko bi vam rekao koliko jako treba da se zategnu pertle na klizaljkama, što je jako bitno koliko se sećam časova klizanja…
• Nema nikoga da objasni bar osnovne korake za početnike koji su 90% posetilaca.
• Još uvek se led ne ravna mašinom nego ručno, pa je malo grbav.
• Još uvek nema mogućnosti kupovine karte za pola sata klizanja iako je sat vremena puno (naročito ako ste prvi put na ledu i imate od 5 do 7 godina).

Ali, važno je da je počelo. Možda se poprave u hodu

Aranđelovac, nekada nadaleko čuveno turističko mesto, poznato po izvorima lekovite mineralne vode i najvećoj izložbi skulptura na otvorenom, a sve to u okviru prelepog parka Bukovičke banje je sredinom devedesetih godina počeo da pokazuje ozbiljne znake depresije. Polako je sve propadalo, od velikih fabrika  opeka od šamota i elektroporcelana, preko Starog zdanja koje čeka renoviranje više od 30 godina, do kulturnog i zabavnog života koji je polako umirao.

Srećom po nas koji živimo u ovom gradu a Grand parada i slične emisije/televizije nam nisu duhovna hrana ni način na koji punimo baterije, ovo leto donelo je nekoliko lepih događaja. Sve je počelo koncertom grupe Van Gogh 25. jula na Otvorenoj sceni. Đule i ekipa su sjajno odsvirali pesme koje je i mlađa publika, moram da primetim, znala naizust, što mi je bilo posebno prijatno iznenađenje. (Fotografije, na žalost, nemam).

U ponedeljak 27.08. na montažnoj bini postavljenoj ispred zgrade SO Aranđelovac, koncert su održali Sanja Ilić & Balkanika, uz puno pratećih efekata. Bilo je to devedesetak minuta uživanja u muzici čiji su koreni negde u etno ritmu Balkana, ali tako dobro aranžirane da ni u jednom trenutku nije bilo dosadno. Publike je bilo, ali ne bih mogla da odredim broj, jer je ozvučenje bilo dobro pa se zvuk prostirao daleko izvan granica Gagićevog venca (tj. Venca slobode kakav je zvanični naziv). Fotografije, opet, nemam jer sam u žurbi da stignem na početak koncerta zaboravila aparat, iako se ispostavilo da je koncert počeo u 21 h a ne u 20 h kako je bilo najavljeno. Detalje o ovoj grupi umetnika možete da vidite na www.sanja-balkanika.com

Dva dana kasnije, na istom mestu, ovoga puta u 20 h, počeo je koncert Partibrejkersa. Bila sam jako kratko, tek da zvirnem, jer to nije muzika koju volim da slušam, naročito ne tom jačinom, ali ipak treba pomenuti da se i to dogodilo. Publike je bilo, rekla bih manje nego za koncert Balkanike, ali možda su došli kasnije

Sve u svemu, Aranđelovac mrda, nije još uvek mrtav skroz. Ima nade.

Pošto tek sad imam dovoljno dobru vezu sa internetom (živeo ADSL!) mogu da uživam u različitim anketama ili testovima na internetu. Evo nečega što me je zabavilo i nasmejalo, pa možda još nekome ulepša par minuta.

Your results:
You are Superman

Superman 85% Robin 75% Supergirl 65% Spider-Man 60% Wonder Woman 55% Green Lantern 50% The Flash 45% Catwoman 40% Batman 40% Hulk 35% Iron Man 20%

You are mild-mannered, good, strong and you love to help others.

Click here to take the “Which Superhero are you?” quiz…