Na sinoćnjem treningu Jana je povredila skočni zglob pa danas nije išla u školu. Po ustaljenoj proceduri odgovornog đaka drugaka, pozvala je drugaricu da čuje šta su radili u školi i šta su imali za domaći. Vrlo zadovoljna, sama je, bez ikakvih problema (kao i inače, voli matematiku i redovno je sa zadovoljstvom radi) uradila sve ono što su drugari danas radili u školi i dobar deo domaćeg. A onda, zadatak koji ne može da reši, pa je sa Čedom nešto kombinovala, on se borio koliko je mogao i odustao. Na scenu sam stupila ja i … ništa

Nismo uspele da rešimo 5. i 6. zadatak na 78. strani (ceo peti i deo šestog gde treba da se nađe put od 15 cm). Tražile smo i pomoć sa strane i ništa … Da se zna, udžbenik “Matematika, igra brojeva i oblika 2″, I deo, izdavačke kuće Klett, napisala je Sanja Maksimović. Živo me zanima, pored toga da li ona zna da reši zadatak, da li je zadatke testirala na nekom prosečnom detetu u prosečnoj osnovnoj školi? I u kom je vremenu to pretpostavljeno testirano dete rešilo ovaj zadatak? Ako jeste a ne verujem.

I zato vas sve pitam, znate li matematiku za II razred osnovne škole? Ja, izgleda, ne znam.  A čak i da sam uspela da rešim zadatak, zar nije poenta da dete od 8 godina to može da uradi samo? Evo i zadataka da i vi pokušate. (U šestom zadatku linije u boji su naša rešenja za put od 10 i 20 cm – naravno klik za veću sliku)

Voda je supstanca od koje smo sazdani (75%+  našeg tela je voda) i od koje nam život zavisi. Vodom je pokriveno 70.6% površine Zemlje i od presudnog je značaja za sve oblike života na njoj.  Čista voda za piće je od najveće važnosti kako za život ljudi, tako i za život svih ostalih bića ali je iz sekunda u sekund ima sve manje jer se mi bahato ponašamo prema prirodi.

Nešto što bi svakome trebalo stalno da je na umu, napisala sam još 2007. I da se ne bih ponavljala možete da pročitate post Čija je voda?

Mislite o tome

Blog Action Day 2010

U Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” radim od, sada već davne, često pominjane u različitim ružnim kontekstima, 1999. godine. Kao svim početnicima, prvi radni zadatak mi je bio sređivanje fonda. Pošto u fond sa knjigama slobodan pristup imaju i korisnici, leti se prave velika sređivanja i to je, ako se izuzme prašina, bolovi u rukama i leđima, najbolji način da naučiš gde se šta nalazi. Ili kako koja knjiga izgleda, što u mnogome kasnije olakšava rad.

Drugi veliki korak u priči o bibliotekama je polaganje stručnog ispita. Koliko god neko tvrdio da je to formalnost – nije. Ili da je to bespotrebno maltretiranje – nije ni to. Stručni ispit je prilika za sve one koji nisu učili ili studirali bibliotekarstvo (kojih je u manjini,  srednje bibliotekarske umrle zajedno sa Šuvarovkom, viših nema …) da se upoznaju sa istorijom pisma, knjiga i biblioteka, zakonima, informatikom, bibliografijama, bibliotekarstvom i (namerno sam ostavila za kraj) katalogizacijom (alfabetskim i stručnim katalozima).

Stručni ispit ima 7 predmeta od kojih je najveći akcenat na katalozima. Tokom instruktivnog seminara provode se dani u Narodnoj biblioteci Srbije učeći ovaj novi jezik, sa njegovim pravilima, simbolima, načinima rada. To znanje kasnije omogućava prepoznavanje sadržaja knjige na osnovu opisa koji je dat u CIP-u (ona kao tabelica na kraju ili ponekad i početku knjige) ili čitanja UDK broja, to ako ne radite na obradi knjiga.  A ako radite, ne mogu ni da počenem da pričam koliko vam onda treba ovakav seminar.

Pre 10 godina sam polagala stručni ispit za knjižničara (srednja stručna sprema) a juče i razliku do zvanja višeg knjižničara (VŠ). Razlika se sastojala u pismenom radu i pismenom polaganju alfabetskih i stručnih kataloga. Razlog ovog posta nije to šta sam ja uradila već dve sjajne žene koje su nam predavale i učile malim tajnama velikih majstora obrade knjiga.

Svetlanu Jančić upoznala sam još pre deset godina. Blaga, puna razumevanja, predusretljiva i pre svega veliki stručnjak u svom poslu, sve one koji su dolazili na predavanja naučila je, ako ništa drugo, osnovama i uputila na literaturu kojom mogu da se potpomognu ako dođu u situaciju da treba da obrade knjigu iako to nije njihov svakodnevni posao. Zbog svega toga,  ona osoba o kojoj se najviše priča tokom seminara, pred ispit a i kasnije, najčešće u superlativima. O njoj se kolegama koji posle vas polažu kaže: “Ne brini za kataloge, Svetlana je sjajna”

U ludnici oko otvaranja Internet odeljenja, ove godine sam propustila instruktivni seminar.  Žao mi je što je tako, jer pored aktivnog podsećanja svega o alfabetskim katalozima, propustila sam predavanja Ilinke Smiljanić, koju sam upoznala tek na konsultativnom delu seminara za stručne kataloge. Ilinka je vrlo energična osoba, odlično vlada temom o kojoj govori, podseća na ranije primere i ilustruje, diskutuje i tera na diskusiju,  ima smisao za humor i sve u svemu, neko koga vredi poznavati.  Od sada će i ona biti deo Svetlanine priče – ne brinite dok su njih dve tamo

Zajedničko za ove dve sjajne žene je to što bih volela da budem kao one – da i posle ko zna koliko godina rada u biblioteci i dalje volim svoj posao, da volim ljude sa kojima sarađujem pa imam želje i strpljenja da im iznova objašnjavam nešto što se meni podrazumeva i da i dalje imam energiju i želju da učim i napredujem u radu.

Kao što sam i najavila, 16. aprila 2010. tačno u podne u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” otvorili smo Internet-informaciono odeljenje. Otvaranju su prisustvovali dragi nam gosti iz ustanova kulture, privremenog veća, saradnici i prijatelji. Odeljenje je zvanično otvorio (naravno pošto je proverio radi li) predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac Vlada Gajić.

Predizborne aktivnosti SPS-a (mada će vam reći da je to redovna poseta, drugi put u deset dana, kako se samo svi brinu za Ar ovih dana) smanjile su broj prisutnih na otvaranju, jer je u isto vreme bio i aktiv direktora škola kojem je prisustvovao ministar obrazovanja pa su direktori bili sprečeni da dođu u Biblioteku.

Tim za realizaciju projekta (kako sam fino smislila naziv za nas koji smo rintali danima na Galeriji ) konačno može da se vrati redovnim poslovima i odmori od svakodnevnog rada i planiranja daljih aktivnosti. Sve je na svom mestu, sve radi, sve je čisto i mirišljavo

U odeljenju ima 4 računara, štampač i bežična mreža. Kao u onoj staroj reklami – za nekoga sve, za svakog po nešto.

Eto. Dođite da vidite, probate i date sud.

Danas je uprkos kalendaru, pravi jesenji dan. A meni se sve češće vidi da mi je najbolja drugarica profesor istorije. I još svašta nešto

Pre 69 godina bombardovan je Beograd. Na sajtu RTS-a postoji snimak, pa koga zanima može da pogleda.

Opet ne ulazim u dublju analizu, samo da kažem da sam se setila. Rade bati bubrezi

Pogubljena u vremenu, kakva znam da budem vikendom, jutros sam ustanovila da je danas 27. mart. Sagledani sa druge strane, brojni podaci su i ovde.

Bez ikakve želje da ulazim u dublju analizu (istorija mi nije jača strana) samo sam htela da kažem da sam se setila.  Toliko.

Jeste li čuli za sajt www.wolframalpha.com? Nisam ni ja do skoro, ali od kada mi ga je Dejan “otkrio” svašta nešto novo sam naučila (ili potvrdila nešto što sam znala od pre).

Probajte, sigurno ćete naći neku korist. Ja ga koristim kada proveravam da li smo moja starija ćerka i ja dobro nacrtale grafik funkcije, pa kad hoću da zbunim sina sa hemijskim formulama koje su mu i  inače kao španska sela, kad hoću da vidim šta se interesantno dogodilo nekog određenog datuma… mogućnosti su velike, zato probajte