Narodna biblioteka “Sveti Sava” već godinama koristi program ISIS za obradu knjiga i rad sa korisnicima. Da ne ulazim u detalje kakav je program (napravljen 1993., prerađen za rad na srpskom i sa ćirilicom … mislim da je dovoljno to…) i koliko nam je vremena i nerava uzeo za sve ove godine, odavno se spremamo da nabavimo novi.  Kao unapređenje u poslovanju prvo smo uradili sajt u januaru 2009. godine  a u aprilu ove godine otvorili  i “Internet – informaciono odeljenje”.  Do tog nekog sjajnog trenutka u budućnosti kada ćemo imati i novi program smislila sam način da još više idemo u susret korisnicima.

Moj brat a dugogodišnji saradnik Biblioteke, napravio je program (Hvala, Deki ) kojim se preko sajta biblioteke može pretražiti baza knjiga.

Pretraživanje se vrši po autoru, delu naslova ili naslovu knjige. Kao rezultat se dobijaju ime autora, naslov dela, godina izdanja, izdavač i na kraju, u zagradi, broj po kojem se knjiga može vrlo lako naći kada dođete u Biblioteku.

Na kraju, jedna molba, ako pri pretraživanju dobijete neki suludi rezultat, tipa: “АБАД2ИЋ” umesto “АБАЏИЋ” ili bilo šta što vam je sumnjivo, molim vas da mi pošaljete mail (bebi@bebika.net). Baza je stara i puna grešaka i jedini način (osim otvaranja i provere jednog po jednog od nekih 33093 zapisa…) da se greške isprave je ovako, kad se na njih naleti.

Po pravilu, kada napravim veliku pauzu u pisanju blogova, i onda konačno počnem, onda napišem najmanje dva posta dnevno Da nastavim tradiciju

Danas mi je mailom stiglo obaveštenje od prijatelja koji je ujedno i direktor JKP Bukulja u Aranđelovcu da sada možemo da proveravamo osnovne parametre računa za komunalne usluge – zaduženje, poslednju uplatu, datum poslednje uplate, preostali dug i sl. na sajtu www.mojiracuni.com

Procedura je sledeća, odabere se Aranđelovac – JKP Bukulja, unesete korisničku šifru i to je to.

Eto, još jedan dobar potez direktora i njegovog tima

U Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” radim od, sada već davne, često pominjane u različitim ružnim kontekstima, 1999. godine. Kao svim početnicima, prvi radni zadatak mi je bio sređivanje fonda. Pošto u fond sa knjigama slobodan pristup imaju i korisnici, leti se prave velika sređivanja i to je, ako se izuzme prašina, bolovi u rukama i leđima, najbolji način da naučiš gde se šta nalazi. Ili kako koja knjiga izgleda, što u mnogome kasnije olakšava rad.

Drugi veliki korak u priči o bibliotekama je polaganje stručnog ispita. Koliko god neko tvrdio da je to formalnost – nije. Ili da je to bespotrebno maltretiranje – nije ni to. Stručni ispit je prilika za sve one koji nisu učili ili studirali bibliotekarstvo (kojih je u manjini,  srednje bibliotekarske umrle zajedno sa Šuvarovkom, viših nema …) da se upoznaju sa istorijom pisma, knjiga i biblioteka, zakonima, informatikom, bibliografijama, bibliotekarstvom i (namerno sam ostavila za kraj) katalogizacijom (alfabetskim i stručnim katalozima).

Stručni ispit ima 7 predmeta od kojih je najveći akcenat na katalozima. Tokom instruktivnog seminara provode se dani u Narodnoj biblioteci Srbije učeći ovaj novi jezik, sa njegovim pravilima, simbolima, načinima rada. To znanje kasnije omogućava prepoznavanje sadržaja knjige na osnovu opisa koji je dat u CIP-u (ona kao tabelica na kraju ili ponekad i početku knjige) ili čitanja UDK broja, to ako ne radite na obradi knjiga.  A ako radite, ne mogu ni da počenem da pričam koliko vam onda treba ovakav seminar.

Pre 10 godina sam polagala stručni ispit za knjižničara (srednja stručna sprema) a juče i razliku do zvanja višeg knjižničara (VŠ). Razlika se sastojala u pismenom radu i pismenom polaganju alfabetskih i stručnih kataloga. Razlog ovog posta nije to šta sam ja uradila već dve sjajne žene koje su nam predavale i učile malim tajnama velikih majstora obrade knjiga.

Svetlanu Jančić upoznala sam još pre deset godina. Blaga, puna razumevanja, predusretljiva i pre svega veliki stručnjak u svom poslu, sve one koji su dolazili na predavanja naučila je, ako ništa drugo, osnovama i uputila na literaturu kojom mogu da se potpomognu ako dođu u situaciju da treba da obrade knjigu iako to nije njihov svakodnevni posao. Zbog svega toga,  ona osoba o kojoj se najviše priča tokom seminara, pred ispit a i kasnije, najčešće u superlativima. O njoj se kolegama koji posle vas polažu kaže: “Ne brini za kataloge, Svetlana je sjajna”

U ludnici oko otvaranja Internet odeljenja, ove godine sam propustila instruktivni seminar.  Žao mi je što je tako, jer pored aktivnog podsećanja svega o alfabetskim katalozima, propustila sam predavanja Ilinke Smiljanić, koju sam upoznala tek na konsultativnom delu seminara za stručne kataloge. Ilinka je vrlo energična osoba, odlično vlada temom o kojoj govori, podseća na ranije primere i ilustruje, diskutuje i tera na diskusiju,  ima smisao za humor i sve u svemu, neko koga vredi poznavati.  Od sada će i ona biti deo Svetlanine priče – ne brinite dok su njih dve tamo

Zajedničko za ove dve sjajne žene je to što bih volela da budem kao one – da i posle ko zna koliko godina rada u biblioteci i dalje volim svoj posao, da volim ljude sa kojima sarađujem pa imam želje i strpljenja da im iznova objašnjavam nešto što se meni podrazumeva i da i dalje imam energiju i želju da učim i napredujem u radu.

Danas su u Aranđelovcu održani vanredni lokalni izbori. Bez ikakvih komentara i osvrta na predizbornu kampanju (suviše sam umorna za to) evo konačne raspodele 41. odborničkog mandata:

SNS – 13

DS – 10

SPS-PUPS-JS – 7

G17-SDP-Verko – 3

DSS – 3

NS – 3

LDP – 2

Sačekaćemo postizborne koalicije.

Internet informaciono odeljenje smo otvorili prošlog petka, valjda je svima već poznato Ono što je manje poznato je da je računare dobio Vlada Gajić, predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac (i predsednik OO DS Aranđelovac, što je u ovoj prilici verovatno bilo bitnije) i to od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kasnije ih prosledio nama.

E, pa, juče je ministar pomenutog ministarstva Milan Marković dolazio u Aranđelovac i hteo je da vidi gde su računari koje je doniralo Ministarstvo. Ministar Marković je došao sa pomoćnikom Aleksandrom Radosavljevićem i naravno predsednikom OO DS Aranđelovac Vladom Gajićem. Poseta je bila više neformalna, bez medija i velike pompe. Ministar je prošetao po Biblioteci, pogledao deo polica sa knjigama (uz put smo razgovarali o nekim naslovima koji su mu zapali za oko),  zatim je pogledao Internet odeljenje (koje mu se, moram da se pohvalim, dopalo ) i posle je otišao dalje.

Eto. Baš lepo što se čovek interesuje. Za razliku od jednog drugog ministra koji je juče bio u Aranđelovcu a nije se valjda setio ni da pita ima li ovaj mučni grad Biblioteku, a nekako bi to trebalo da ga zanima, bar po  resoru.

Kao što sam i najavila, 16. aprila 2010. tačno u podne u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” otvorili smo Internet-informaciono odeljenje. Otvaranju su prisustvovali dragi nam gosti iz ustanova kulture, privremenog veća, saradnici i prijatelji. Odeljenje je zvanično otvorio (naravno pošto je proverio radi li) predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac Vlada Gajić.

Predizborne aktivnosti SPS-a (mada će vam reći da je to redovna poseta, drugi put u deset dana, kako se samo svi brinu za Ar ovih dana) smanjile su broj prisutnih na otvaranju, jer je u isto vreme bio i aktiv direktora škola kojem je prisustvovao ministar obrazovanja pa su direktori bili sprečeni da dođu u Biblioteku.

Tim za realizaciju projekta (kako sam fino smislila naziv za nas koji smo rintali danima na Galeriji ) konačno može da se vrati redovnim poslovima i odmori od svakodnevnog rada i planiranja daljih aktivnosti. Sve je na svom mestu, sve radi, sve je čisto i mirišljavo

U odeljenju ima 4 računara, štampač i bežična mreža. Kao u onoj staroj reklami – za nekoga sve, za svakog po nešto.

Eto. Dođite da vidite, probate i date sud.

Danas je uprkos kalendaru, pravi jesenji dan. A meni se sve češće vidi da mi je najbolja drugarica profesor istorije. I još svašta nešto

Pre 69 godina bombardovan je Beograd. Na sajtu RTS-a postoji snimak, pa koga zanima može da pogleda.

Opet ne ulazim u dublju analizu, samo da kažem da sam se setila. Rade bati bubrezi

Pogubljena u vremenu, kakva znam da budem vikendom, jutros sam ustanovila da je danas 27. mart. Sagledani sa druge strane, brojni podaci su i ovde.

Bez ikakve želje da ulazim u dublju analizu (istorija mi nije jača strana) samo sam htela da kažem da sam se setila.  Toliko.

Još jedan 12. mart. Ne mogu da verujem koliko brzo vreme leti. Ne znam gde je otišlo 7 godina!?!

Kao da je juče bilo kada sam šetala sa tetkom Beogradom, pravi prolećni dan, ni traga ovom snegu i bljuzgavici i pričala o nekim najobičnijim stvarima i onda … vesti, gužva po povratku kući, neverica.

Još uvek ne verujem. Verujem samo kad se nateram da otvorim oči i pogledam gde smo a gde smo mogli da budemo. I opet, samo da podsetim, Srbija je stala, vreme je da se Kapira.

Juče tokom popodneva stigao je Baron, 46 dana star zlatni retriver, davnašnja dečija želja. Ne izgleda moćno kao što mu zvuči ime ali porašće već

Biblioteka, posle podne. Kako to nekad zna da bude, mir i tišina, nigde žive duše. I onda …

Vredna srednjoškolka prilazi pultu i ozbiljno kaže:

“Treba mi Procesor. Pisac je Kafka.”

Šta reći a ne pokvariti?

Sutra u 11 časova počinju trodnevne Sretenjske svečanosti u Aranđelovcu i Orašcu. Da se ne bih ponavljala, detalje programa možete videti ovde. Koga ne pokoleba sneg …

Eksluzivno, vizuelni detalj  sa sutrašnje Svečane akademije

Narodna biblioteka “Sveti Sava” od trenutka kada je dobila to ime, 27. januar (Svetog Savu) proslavlja kao Dan biblioteke. Organizujući proslavu, i Svetosavski prijem zakazan za dan ranije, stavim na papir imena lokalnih televizija što odavde što iz susednih gradova (Mladenovac, Lazarevac, …) koje sam planirala da obavestim o proslavi, verujući da takva proslava (26. januara će kroz grad proći Svetosavska svita koju organizuje OŠ “Sveti Sava”, sa učenicima u kostimima vitezova, bakljama, konjima, vitezovima i prigodnom priredbom na kraju, 27. će se dodeljivati lepe nagrade najboljim učenicima u gradu …) u susednom gradu može da im privuče pažnju. Pošto su neke od tih televizija kod nas u sistemu kablovskih programa verovatno i hoće, ali …

“Ali” o kome danas govorim mi je prosto nepojmljivo. Televizija “Jasta” nema sajt. Čak nisam sigurna da li su  tačni brojevi telefona koje sam našla. Ni na žutim stranama ih uopšte nema. RTV Šumadiju da ne pominjem.

Naći ću ja kontakt telefone, znam i kako, ali kako će te kontakte naći neko ko ne poznaje nikoga ko može da mu pomogne u tome? Vreme modernih tehnologija, nego šta.

TV Sunce (Aranđelovac) ima sajt ali je izgleda još uvek u fazi izrade a za pohvalu su TV Gem i  Kopernikus.

U vreme kada se uveliko komentariše opravdanost nivoa panike i količine potrebnih vakcina zbog pandemije meksičkog (svinjskog) gripa sajt Ministarstva zdravlja podlegao je “hakerskom” napadu. Možda jeste hakerski, možda nije ali nisam mogla da odolim ironiji situacije – sajt ne može da se vakciniše i eto šta se dogodilo

Mislite o tome

Svima koji ovo čitate želim sve najlepše za Božić, da ga provedete u društvu koje sami izaberete i koje vas čini opuštenim i srećnim, da vam ovoj lepi praznik da snage da dalje nastavite sa poslom tako da pobedite sve prepreke i rešite sve probleme brzo i efikasno.

Hristos se rodi

Pozdrav i lepe želje svima koji već danas slave Božić

Jeste li čuli za sajt www.wolframalpha.com? Nisam ni ja do skoro, ali od kada mi ga je Dejan “otkrio” svašta nešto novo sam naučila (ili potvrdila nešto što sam znala od pre).

Probajte, sigurno ćete naći neku korist. Ja ga koristim kada proveravam da li smo moja starija ćerka i ja dobro nacrtale grafik funkcije, pa kad hoću da zbunim sina sa hemijskim formulama koje su mu i  inače kao španska sela, kad hoću da vidim šta se interesantno dogodilo nekog određenog datuma… mogućnosti su velike, zato probajte

Moja drugarica iz osnovne škole a kasnije i Gimnazije već skoro 8 godina živi u Izraelu. Prošli  put kada je dolazila videle smo se i lepo ispričale, ali osim mene možda se videla sa još dvoje ili troje naših školskih drugova (od sigurno 10 koliko nas živi ovde u gradu)  i to slučajno, na ulici. Ovoga puta nije htela ništa da prepusti slučaju pa je angažovala mene da organizujem makar kratak susret društva

Prošlog ponedeljka pošaljem društvu iz Gimnazije poruku preko Facebook-a, gde i kada treba da se nađemo. Onima koje nemam kao kontakte na FB poslala sam SMS poruke. Sve u svemu, bilo nas je 11 (obzirom da nas je na godišnjicu mature došlo 17 ili 19, ovo je vrlo dobra cifra). Od svih pozvanih nisu došla dvojica drugova (nismo ni sigurni da imamo prave brojeve telefona) a od onih koji su na FB došli su svi. Pa sad neka neko kaže kako internet čini da se ljudi otuđe.

Lepo smo se ispričali, ismejali, sukobili mišljenja i sjajno se proveli.

Za one koji nisu bili tu fotografije mogu naći na mom profilu na Facebooku (baš da ne budu javne na Flickru )

Sinoć, nošena ko zna kakvom asocijacijom, pade mi na pamet misao da ja uopšte nisam obajvila svetu epilog priče o udžbenicima poručenim preko interneta.

Posle višesatnih bezuspešnih telefonskih poziva, koji su se ponavljali iz dana u dan, negde početkom oktobra, dakle mesec dana po poručivanju udžbenika, odlučim da počnem da zovem redom brojeve koje sam našla na internet strani Zavoda. I na kraju mi se javi ljubazna teta iz kabineta direktora. Opričam ja njoj slučaj i ona me opet uputi na iste brojeve. Na moje podrobno objašnjenje o nejavljanju ona mi da direktan telefon šefa prodaje. Posle nekoliko poziva, javi se čovek i taman kad je hteo (opet) da mi da one iste brojeve, ja ga prekinem, pojasnim, on mi izdiktira neki treći broj i kaže koju finu tetu da tražim. Okrenem ja teško dobijeni broj i neka od finih teta mi prebaci lokal i posle slušanja muzike mi kaže da je lokal zauzet. Kad sam je treći put pozvala (zauzet lokal, šta da se radi) ona mi da još jedan broj da njega zovem i tražim onu istu finu tetu na koju me je uputio šef. Iz trećeg puta, dobijem (konačno) finu referent – tetu. Pogleda ona u kompjuktor i kaže kako je 14.9. fakturisana a 15.9. prosleđena porudžbina na moje ime.

Pobesnim ja, jer sam u trenutku ukapirala da je drage nam poštare(ke) mrzelo da pošalju obaveštenje da je paket stigao. S tim da znam da su mojoj mami dva puta vraćali paket jer ga nije podigla u roku od 4 tj. 1 dan (iako su dužni da drže paket 5 dana od primitka obaveštenja) stvarno poludim. Koliki je problem napisati nekoliko reči na kartončić i dati ga poštaru, koji svakako prolazi pored moje kuće svakoga dana?!?

I da, fina teta iz Zavoda mi je rekla da je jednostavnije da kupim knjige u knjižari ako imam način (do tad su sve gužve prošle) nego da mi oni, u gomili paketa koje je pošta vratila, nađe moj paket i prosledi. Plus što im je nedostajalo dve knjige koje su u knjižari imali.

Sve javne službe su nam … ih … ne zna se koja od koje bolje i efikasnija …

Danas je 5. oktobar.

Ne znam šta bih rekla. Ne bih počinjala o svemu onome što se dešavalo pre 9 godina, o sadašnjoj situaciji, o svim izneverenim željama i nadama. Mislim da je dobra prilika da se (opet) setimo jedinog čoveka koji je možda mogao nešto da uradi, da je ostao živ i amaneta koji je ostavio a Dejan lepo stavio na sajt tako da je dostupno u svakom trenutku za preuzimanje.

Srbija je stala.