Već sada daleke 2007. godine u Aranđelovac je uveden parking sistem. Uz veliko protivljenje građana jer je posao dat privatnom preduzeću, iako je sličan sistem mogao da se napravi u okviru gradskog komunalnog preduzeća, uz mnogo komešanja, prepričavanja, nagađanja o izakulisnim radnjama, bilo je onako kako je aktuelna vlast potpisala. Ugovor je napravljen na 20 godina, gde se parking-servis obavezuje da daje neki procenat naplaćenih parkinga opštini i da uloži nekih 200.000€ za to vreme, uz kaznenu klauzu da se, ukoliko redovno ne ispunjava obaveze, ugovor skraćuje za po dve godine. Sve u svemu, devet godina mogu da rade da ne plate dinar, da se spakuju i odu. I…

Majstori su došli sa nekoliko kantica boje, obeležili parking mesta, čak i na parkingu ispred zgrade opštine finansiranom iz samodoprinosa građana (!!!), doterali pauk-vozilo koje svaki malo teži auto sumnjivo ljulja dok podiže i krenuli u akciju. Potpuno nelegalno i nelegitimno, podilzali su ispravno parkirana vozila, bez prisustva policije, samo zato što nisu imala AR table i nisu platila parking, čekali da istekne prvi sat parkiranja i u roku od minut pisali doplatne karte, pisali doplatne karte koje nisu kačili na vetrobrane… Sve uz amin opštine i revolt građana koji se ogledao u neplaćanju parkinga/kazni.

Tadašnja opozicija, sadašnja aktuelna vlast, je u svoje programe uvrstila raskidanje ugovora sa tim servisom i još mnogo toga. Posle izbora 2008. neko je negde konstatovao da ugovor nije dovoljno štetan po opštinu da bi bio raskinut i tako su oni ostali. Pošto su d.o.o. nisu mogli baš lako da se izbore (ne poznajem pravne začkoljice) sa naplatom zaostalih kazni ali… U nekom trenutku postali su Metroparking sistem (i dalje doo ali mnogo moćniji) i odjednom mogu sve. Mojoj svekrvi na koju se vodi auto koji najčešće vozimo su bez sudskog naloga, obaveštenja ili bilo kakvog zvaničnog dokumenta jednostavno “skinuli” sa penzije kazne koje nisu bile plaćene. Jednostavno je na čeku penzije pisalo “sudske obustave”. Mene su, kada sam ukucala pogrešnu zonu, ucenjivali da platim prethodne kazne da bi mi priznali reklamaciju i sada vrhunac bezobrazluka… Pre desetak dana sam, kucajući poruku za parking, greškom ukucala “000″ umesto “009″. Da postoji registracija sa brojem 000 pa da pomisli neko da je u pitanju prevara tipa kucam jednu poruku za dvoja kola i sl. već se vidi da je previd u pitanju. Meni je naplaćeno 30 din za sat parkiranja iako sam ukucala nepostojeći broj i NIJE mi uvažena reklamacija iako su oni dobili svojih 30 din za taj sat zauzimanja parking mesta. Iako, od tog nesrećnog slučaja sa skidanjem novca sa računa, redovno šaljem sms poruke za parking, reklamacija nije uvažena. Naravno, centrala je u Beogradu a nesrećnim aranđelovačkim službenicima je ostavljeno da se raspravljaju sa razjarenim građanima.

Sve ovo napisano je u cilju postavljanja jednog pitanja: znate li da neko drugo d.o.o. preduzeće može tako da se ponaša, jednostavno skida svoja potraživanja sa računa dužnika i da ne uvažava nikakve reklamacije čak i kada nisu oštećeni? Nemam reči za njihov bezobrazluk i gramzivost a tek za državu koja im je to omogućila….

U orgаnizаciji Bаlkаnološkog institutа Srpske аkаdemije nаukа i umetnosti, Komisije zа folklor pri međunаrodnom komitetu slаvistа, Udruženjа grаđаnа „Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859“ i Opštine Arаnđelovаc, u Beogrаdu i Arаnđelovcu se ovih dana održаvа nаučno-kulturnа mаnifestаcijа ”Dаni slovenske nаrodne kulture”. Ivan Zlatković, moj dugugodišnji saradnik i prijatelj, zamolio me je da prosledim informacije o ovoj manifestaciji, pa evo:

U okviru ove mаnifestаcije orgаnizovаn je međunаrodni nаučni skup nа temu ‘‘Zаjedničko u slovenskom folkloru” nа kojem učestvuje blizu trideset nаjeminentnijih nаučnikа iz oblаsti proučаvаnjа slovenske nаrodne trаdicije iz 11 zemаljа svetа. Progrаm mаnifestаcije podrаzumevа i dodelu Nаgrаde ”Mile Nedeljković” zа nаjbolju knjigu, objаvljenu u 2010. godini,  iz oblаsti sаvremene srpske folkloristike. Dobitnik nаgrаde zа ovu godinu je prof. dr Boško Suvаjdžić iz Beogrаdа, zа studiju Pevаč i trаdicijа u izdаnju Zаvodа zа udžbenike – Beogrаd. Nаgrаdа će svečаno biti uručenа u četvrtаk, 29. septembrа, u аrаnđelovаčkom Domu omlаdine. Mаnifestаcijа podrаzumevа i studentske istrаživаčke rаdionice iz oblаsti nаrodnog životа i trаdicije, folklorističke kurseve zа nаjmlаđe Arаnđelovčаne, nаstupe poznаtih srpskih muzičkih etno sаstаvа, kаo i revijаl bаlkаnskog etnološkog filmа. Ovа znаčаjnа mаnifestаcijа i nаučni skup reаlizuju se uz podršku Ministаrstvа prosvete i nаuke i Ministаrstvа kulture i informisаnjа Republike Srbije.

PROGRAM MANIFESTACIJE

Četvrtаk, 29. septembаr 2011.

Otvаrаnje međunаrodnog nаučnog skupа u аrаnđelovаčkom Hotelu ”Izvor” nа temu Zаjedničko u slovenskom folkloru u kojem učestvuje blizu trideset
nаjznаmenitijih proučаvаlаcа slovenske nаrodne trаdicije iz jedаnаest zemаljа (od 29.09 do 01.10)

Početаk rаdа studentske istrаživаčke rаdionice nаrodne trаdicije ”Mile Nedeljković” u šumаdijskom selu Brezovcu (od 29.09. do 01.10)

13.00h  Etno rаzglednicа, folklorističkа rаdionicа etno fotogrаfije zа učenike аrаnđelovаčkih osnovnih školа (koordinаtor Slаvišа Živković), Etno kućа,
Arаnđelovаc

19.00: Svečаnа dodelа nаgrаde „Mile Nedeljković“ zа nаjbolju sаvremenu srpsku folklorističku knjigu. Nаstup ženske vokаlne grupe „Mobа“ iz Beogrаdа, Dom omlаdine, Arаnđelovаc

Petаk, 30. septembаr

11.00h,  Zvonce, muzičkа folklorističkа rаdionicа zа omlаdince pevаčkih grupа аrаnđelovаčkih KUD-ovа, kаo i učenike osnovnih školа (koordinаtor dr Jelenа Jovаnović), Etno kućа, Arаnđelovаc

Subotа, 01. oktobаr

16.00 h Otvаrаnje izložbe Etno rаzglednicа (učestvuju polаznici folklorističkih rаdionicа Etno rаzglednicа i Zvonce), Etno kućа, Arаnđelovаc

19.00h, Revijаl bаlkаnskog etnogrаfskog filmа (stručni konsultаnt dr Vesnа Mаrjаnović), Dom omlаdine, Arаnđelovаc

Nisam pisala o tome kako je tekao proces za izradu moje biometrijske lične karte, računala sam da je bilo dovoljno što sam se tada nervirala pa rekoh da se ne nerviram opet dok pišem. Ali sada moram da ovo napišem, jer mi dođe da ujedam.

Mala digresija: prošle godine, negde u ovo doba godine, išla sam sa Jelicom (tada je imala nešto manje od 17. godina, dakle 16+) da potpišem zahtev za izradu lične karte. Ali, samo ja, dakle JEDAN roditelj.

Ovih dana krenemo u proces za Čedinu novu ličnu kartu (prim. LK koja je istekla je isto biometrijska i ima važeći biometrijski pasoš, urađen prošle godine). Pogledam na sajt (negde dole na dnu strane) a i već sam znala zbog sopstvenog iskustva od pre par meseci da je potrebno poneti izvod iz matične knjige rođenih (na uvid), važeći biometrijski dokument (pasoš), fotografiju 5x5cm i naravno uplate i to sve ukoliko se preuzima fotografija sa pasoša- nema zakazivanja, fotografisanja, “samo’ se sve preda na šalteru. Sve lepo spremim i pošaljem sina (trenutno ima 16+ godina, ) i muža da se bakću sa birokratijom. Negde oko podne, zove me muž tj. skoro pa reži:  “Mora da se izvadi drugi izvod, na ovom piše da je oslobođen plaćanja takse, mora da bude onaj za koji je plaćena taksa i treba OBA roditelja da potpišu zahtev za izradu LK.”

Stvarno sam poludela, kao prvo  Čedin izvod je onaj “trajni”, roze, uopšte nisam ni pogledala da li je taksa plaćena ili ne, te izvode sam izvadila prošle godine ne znam ni ja više zbog čega i ne shvatam, ako se uzima samo na uvid jer u bazi postoje svi njegovi podaci zašto mora da bude plaćena taksa - još jedan način da se uzme novac od naroda, šta li?!? Potpuni bezobrazluk. Kao drugo on sada ima 9 meseci manje nego Jelica prošle godine kada sam samo ja išla da potpisujem te zahteve ili šta već i ne razumem zašto sada treba da budu prisutna OBA roditelja iako na sajltu lepo piše: “roditelj” . Kao da smo svi mi okačeni negde i čekamo samo priliku da odemo u policiju na ludu zabavu! Baš sam poludela! Baš.

U subotu 2. jula 2011. otvorena je 46. Smotra umetnosti “Mermer i zvuci” na Otvorenoj sceni u parku u Aranđelovcu. Da ne pominjem kako je ministar kulture otvorio Smotru jer ću (opet) mnogo da se iznerviram…

Elem, te večeri je nastupio Vlatko Stefanovski trio i stvarno su bili odlični. Vlatko Stefanovski je virtuoz na gitari, kao da se igra sa instrumentom. Bilo je pravo uživanje slušati ga (ih) Prilično hladno veče je malo umanjilo uživanje, ali vredelo je odslušati sve, uprkos temperaturi.

Osnovni povod za ovaj post je što sam se (opet) iznervirala. U subotu uveče smo došli sa mora i otišli pravo na koncert. Na kraju koncerta voditeljka je za sutradan najavila nastavak programa Smotre, ali nisam čula čiji koncert će biti. U nedelju sam u nekoliko navrata pokušala da nađem program Smotre i nisam uspela. Naravno, uz uslov da ne idem po gradu i tražim plakate, nego negde na netu, TV-u i tako to (a pošto je bila nedelja nisam htela da cimam ljude telefonom, sve se nadajući da ću naći program gdegod). Bezuspešno. Na sajtu Smotre stoji program od septembra 2010., na FB profilu nema programa niti je ko kreirao FB “Event”. Na TV Šumadiji mi je promakao deo sa vestima iz kulture jer je dnevnik (ili kako se već zove) u 18h trajao i trajao. Da i drugi ljudi ne bi imali isti problem, evo programa za jul koji će se održavati na Otvorenoj sceni u parku Bukovičke Banje:

• 5. jul 20h Izložba Tadije Janičića (galerija Alek Đonović)
• 7. jul, Otvaranje Simpozijuma Beli Venčac (učesnici: Mrđan Bajić, Raša Todosijević, Tobias Putrih, i pobednik otvorenog konkursa za učešće na SImpozijumu)
• 9. jul 21h, Koncert – Trio Balkanske žice (ne propustiti!!!)
• 14. jul 20h, Književno veče Gordane Ćirjanić (Mala scena objekta Školjka)
• 20. jul 21h, Koncert – Oliver Njego
• 24. jul 21h, Koncert – Ansambl Kolo
• 25. jul 20h, Izložba – Marko Crnobrnja (Galerija Alek Đonović)
• 27. jul 21h, Koncert – Zemunski kamerni orkestar
• 30. jul 21h, Predstava pozorišta “Slavija” – Nek mu je laka crna zemlja

Eto.

Sala Doma omladine je u četvrtak, 7. aprila 2011. godine, bila mesto sastanka ljudi koje struke  i delatnosti koje obavljaju ustanove/preduzeća u kojima rade nikako ne bi dovele na isto mesto No, rekonstrukcija glavne ulice (Knjaza Miloša) i Zanatlijske je tema koja verovatno zahteva širu publiku.

Građevinsko preduzeće GMP Gramont NS d.o.o. (nema svoj sajt ili ja nisam uspela da ga nađem) izradilo je idejno rešenje rekonstrukcije (opet ne znam bitan detalj, kako je ovo preduzeće odabrano da radi taj posao, ali pretpostavljam tenderom). Ovo idejno rešenje će biti izloženo u zgradi opštine tako da će građani moći da ga pogledaju i dostave svoje predloge, kritike, pitanja ili bilo kakve druge podatke potrebne da se rešenje pretvori u konačan projekat sa što manje nedostataka (do 15. aprila, “za Vladana Matijaševića, člana opštinskog Veća”).

Glavne karakteristike idejnog rešenja su:

• broj parking mesta će biti nešto smanjen, tako da će desnom stranom ulice (u smeru Zanatlijska – Šarena kapija) parkiranje biti omogućeno samo na određenim delovima ulice, pod uglom od 45°. Na levoj strani ulice, opet samo u određenim delovima, parking mesta će biti kao i do sad, paralelna sa kolovozom.
• Autobuske stanice će biti drugačije raspoređene, tako da će biti jedna manje nego do sada.
• Raskrsnica Zanatlijske, Knjaza MIloša i Kralja Aleksandra treba da bude pretvorena u kružni tok, čime bi se povećala površina raskrsnice za 82.17 m²
• Pešaci će imati više prostora nego do sada, trotoari treba da se rade behaton (ili nekim sličnim) pločama da bi popravke kompletne vodovodne, kanalizacione i telefonske mreže mogle da se obavljaju lakše (a plan je da se sve instalacije spuste ispod zemlje)

Ukupna vrednost projekta, bez električnih instalacija, procenjuje se na 185.000.000 dinara (što će verovatno biti oko 300 mil. sa svim radovima) a radovi treba da počnu oko Prvog maja, raspoređeni u pet faza.

Ono što mi je smetalo u celoj ovoj priči je da su na sastanak bili pozvani članovi raznih radnih grupa, komisija, direktori javnih preduzeća i ustanova, bez ikakvog prethodnog upoznavanja sa materijom. Na samom sastanku je bilo četiri ili pet svezaka sa idejnim rešenjem, tako da nije bilo dovoljno vremena da se pogleda i eventualno uputi neko konstruktivno pitanje, naročito za nas koji nismo inženjeri građevine ili saobraćaja. Mislim ni da tih desetak dana koliko će idejno rešenje biti na razmatranju nije dovoljno vremena.

Stigao mi je kružni mail. Ipak, poučan, tera na razmišljanje. I osmeh. Zato, da ne bih razmišljala sa li sam poslala svim svojim prijateljima ovu poruku, da im još jednom potvrdim koliko su mi važni u životu, evo tih reči ovde. (Unapred se izvinjavam ako je ovaj tekst deo nekog drugog teksta za koji treba ikakva dozvola za prosleđivanje i sl. a ja ta one znam).

Ako nađes vremena ovo pročitati, obećavam ti da ćes doći do prosvetljenja. Ono što je obuhvaćeno tekstom, naš je svakodnevni život.

Napisao Andy Rooney, čovek koji ima dar reći toliko puno sa tako malo reči. Uživaj.
Naučio sam: najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.
Naučio sam: kada voliš, to se vidi.
Naučio sam: ako mi samo jedna osoba kaže “ulepšao si mi dan” ulepšala mi je dan.
Naučio sam: usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
Naučio sam: biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
Naučio sam: nikada ne treba odbiti detetov dar.
Naučio sam: uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
Naučio sam: koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svakome treba prijatelj sa kojim može da se glupira.
Naučio sam: ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
Naučio sam: obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
Nuačio sam: život je poput role toaletnog papira, što se više bliži kraju, brže se troši.
Naučio sam: dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
Naučio sam: novac ne kupuje klasu.
Naučio sam: male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
Naučio sam: ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
Naučio sam: ignorisanje činjenica ih ne menja.
Naučio sam: kada planiraš da se s nekim izjednačiš, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
Naučio sam: ljubav, ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam: najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijima od mene.
Naučio sam: svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam: niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam: život je grub, ali ja sam jos grublji.
Naučio sam: mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
Naučio sam: kada u sebi skupljaš ogorčenost, sreća će otići negde drugde.
Naučio sam: da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre nego je umrla.
Naučio sam: dvoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćes sutra možda morati da ih pojedeš.
Naučio sam: osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
Naučio sam: kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
Naučio sam: svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
Naučio sam: što manje vremena imam, više posla napravim.
Svima vama. Obavezno pročitajte sve do zadnje rečenice.

Ovo je nedelja prijateljstva. Pokaži svojim prijateljima koliko ti je stalo. Pošalji ovo svakome koga smatraš prijateljem, uključujući i osobu koja ti je ovo poslala.

Ako ti se vrati, znaćes da imaš krug prijatelja.

SREĆNA TI NEDELJA PRIJATELJSTVA!!!!!! TI SI MOJ PRIJATELJ I TIME SAM  POČAŠĆEN!

A sada ovo pošalji svim svojim prijateljima!! I porodici. I ja sam ovo dobio/la.

Dobila sam e-mail (hvala Majena :-* ) sa ovim lepim tekstom, pa rekoh da ga podelim sa vama. Ima dobru priču i poentu, možda je i znate (čini mi se da sam je i ja ranije čitala) ali ne mari da se obnovi gradivo

***

Profesor je stajao na času filozofije pred grupom studenata i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju kamenčića i sipao u teglu. Blago ju je potresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se  smejali. “Sada?” pitao je profesor dok je smeh zamirao. “Hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari  kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.

Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne i velike stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta  predstavlja kafa.

Profesor se nasmejao: “Drago mi je da ste pitali. Nju sipam da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem”.

Juče mi na mail (tj. info mail sa sajta radnje mog supruga) stigne obaveštenje/ponuda za Novogodišnje aranžmane u hotelu Izvor.  Uz ponudu stigne i nekih 13 fotografija, koje možete videti ovde. Ponudu vidite ovde DOČEK NOVE 2011. GODINE. Pa, ko voli

Juče, sa početkom u 11 časova, je u aranđelovačkom Domu omladine održan skup sa nazivom “Nacionalna strategija održivog razvoja – Uloga i značaj sprovođenja NSOR na lokalnom nivou”

Skup je imao dva dela – plenarni i radni. U plenarnom delu sve prisutne su pozdravili Zoran Rajević – načelnik Šumadijskog upravnog okruga i Vlada Gajić, predsednik opštine Aranđelovac. Posle njih je govorila Darinka Radojević, koordinator projekta iz kabineta podpredsednika Vlade za evropske integracije na temu: Pojam i značaj sprovođenja koncepta održivog razvoja.

Iako je tokom kasnijih izlaganja gospođa Radojević pohvaljena nekoliko puta zbog entuzijazma sa kojim radi svoj posao i velike predusretljivosti prema svima koji su je kontaktirali, njeno izlaganje je bilo daleko od interesantnog, čak se jako kratko zadržala na osnovnoj temi – pojmu i značaju održivog razvoja. Govorila je dugo, preopširno (oko 45 min) i suviše uopšteno – vrlo malo konkretnih primera i načina, osim nekih cifara koje se ne pamte dugo.

Iz meni nepoznatih razloga i prof. dr. Slobodan Milutinović, čije je izlaganje bilo planirano za radni deo skupa je govorio pre pauze (čitaj: u plenarnom delu). Tema: Uloga i obaveze lokalnih samouprava u održivom razvoju zemlje. I njegovo izlaganje je bilo preopširno, monotonija prezentacije par puta razbijena karikaturama ali sve u svemu čista teorija, opet bez konkretnih primera, zaključaka ili bilo čega korisnog za pamćenje.

Potpuno osveženje i prava zvezda skupa bio je  Srđan Matović, lekar, član Gradskog veća Kragujevca zadužen za ekologiju, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima. Njegovo izlaganje nije bilo najavljeno u pratećem materijalu ali bi bila velika šteta da nije govorio. Efikasnno je prikazao kako su se u Kragujevcu  organizovali po ovom bitnom pitanju. Opisao je i koje su to konkretne akcije koje treba da se sprovode naročito kada je u pitanju edukacij stanovništva, posebno edukacija mladih. Evo i linkova koje možete da pogledate: Centar za održivi razvoj,  Arhus Centar KG, Stakleno zvono. Između ostalog, g. Matović je vrlo efektno pokazao kako se rade prezentacije.

Posle pauze je počeo radni deo. E, sad, ja sam bila pozvana usmeno pa nisam pogledala program unapred a nisam ga ni čitala tokom prezentacija (mrzelo me da šuškam jer je sve bilo u papirnatoj kesi, mada uglavnom sve iščitam do detalja …) tako da sam ostala i dalje iako se radni deo odnosio na ulogu medija u celoj ovoj priči, pa su shodno tome predstavnici medija bili ti koji su to i ispratili ( i još nas nekoliko neobaveštenih).  Da nije bilo gostiju iz Kragujevca, predstavnika medija i radnika Centra za kulturu, bila bi skoro prazna sala. Eto.

Sve u svemu, naravoučenije za mene da se i dalje pridržavam prakse da detaljno iščitam program skupova na koje idem a naravoučenije za predavače na skupovima: naučite kako se rade prezentacije da ne vam 70% publike ne bi pobeglo prvom prilikom.

Na sinoćnjem treningu Jana je povredila skočni zglob pa danas nije išla u školu. Po ustaljenoj proceduri odgovornog đaka drugaka, pozvala je drugaricu da čuje šta su radili u školi i šta su imali za domaći. Vrlo zadovoljna, sama je, bez ikakvih problema (kao i inače, voli matematiku i redovno je sa zadovoljstvom radi) uradila sve ono što su drugari danas radili u školi i dobar deo domaćeg. A onda, zadatak koji ne može da reši, pa je sa Čedom nešto kombinovala, on se borio koliko je mogao i odustao. Na scenu sam stupila ja i … ništa

Nismo uspele da rešimo 5. i 6. zadatak na 78. strani (ceo peti i deo šestog gde treba da se nađe put od 15 cm). Tražile smo i pomoć sa strane i ništa … Da se zna, udžbenik “Matematika, igra brojeva i oblika 2″, I deo, izdavačke kuće Klett, napisala je Sanja Maksimović. Živo me zanima, pored toga da li ona zna da reši zadatak, da li je zadatke testirala na nekom prosečnom detetu u prosečnoj osnovnoj školi? I u kom je vremenu to pretpostavljeno testirano dete rešilo ovaj zadatak? Ako jeste a ne verujem.

I zato vas sve pitam, znate li matematiku za II razred osnovne škole? Ja, izgleda, ne znam.  A čak i da sam uspela da rešim zadatak, zar nije poenta da dete od 8 godina to može da uradi samo? Evo i zadataka da i vi pokušate. (U šestom zadatku linije u boji su naša rešenja za put od 10 i 20 cm – naravno klik za veću sliku)

Verovali ili ne,  sutra se svečano otvara hotel “Izvor”.

Kratko podsećanje: hotel “Izvor” je 2002. godine prodajom prešao u privatno vlasništvo i od tada se renovira.  Svi u Aranđelovcu nestrpljivo očekuju otvaranje hotela, jer to treba da bude pomak na bolje u turističkoj ponudi grada. (Početkom renoviranja hotela i zatim zatvaranjem hotela “Staro Zdanje” zbog gubitka smeštajanih kapaciteta (i još koječega) Bukovička Banja  je izgubila status banje).

Nadam se da će ovo otvaranje biti početak nekih novih i lepših događaj u ovom gradu.

Naravno, izgleda da u Aranđelovcu u svakoj lepoj priči mora da ima detalja koji pokvare kompletan uticak/ugođaj/događaj/kako god. Ovoga puta tiče se lokalnih medija. Iz meni nepoznatih razloga ekskluzivno pravo snimanja događaja ima RTV Sunce tako da opštinska televizija RTV Šumadija neće imati svoje predstavnike na otvaranju. Na ovo nemam komentar.

Po odluci skupštine opštine Aranđelovac od prethodne sednice (proveriću datum) od 19. 11. 2010. dolazi do promene smera ulice i zabrane skretanja u neke ulice.  Sve to izgleda ovako:

• Ulica Ive Andrića će biti jednosmerna u smeru od Jadranske ulice ka parkingu kod opštine (bila je jednosmerna u suprotnom smeru)
• Iz ulice Vojvode Putnika će biti zabranjeno skretanje u levo (iz smera Šarena kapija-vila Dumović) u Ljubićku ulicu
• U ulici Vojvode Stepe će biti zabranjeno zaustavljanje i parkiranje. Ova ulica će biti ulica za dostavu od 6 do 9 sati ujutru a u ovu ulicu će biti zabranjeno skretanje u levo iz glavne ulice u smeru sud-Šarena kapija.

To je to, za sada. Proveriću još jednom, pa ako sam negde pogrešila ispravljam.

Prošlog vikenda, 23. i 24. oktobra, u Aranđelovcu je održan Simpozijum fotografije, u organizaciji Foto saveza Srbije i Turističke organizacije Aranđelovca, a sve uz konsultacije  aranđelovačkog  “Art foruma” .

U simpozijumu su učestvovali:

• Silvio Slapar
• Imre Sabo
• Branislav Strugar
• Miroslav Predojević
• Milenko Savović
• Radisav Filipović
• Raša Milojević
• Maja Aranđelović
• Branislav Backović
• Dragan Milenković

Tokom dva dana fotografi su obišli i fotografisali planirane lokacije u gradu (park Bukovičke Banje, skulpture u parku, Muzej, zbirke keramike, crkve, …) i okolini (Venčac, Bukulja, Gornja Trešnjevica, rudnik mermera Venčac, spomnenički kompleks Orašac, jezero Garaši, …)

Ostaje da sačekamo rezultate u vidu velikog broja fotografija koje će nam pokazati kako profesionalni fotografi vide sva ona lepa mesta koja imamo i na čiju smo se lepotu navikli, pa ih možda zbog te navike često i smetnemo s’ uma.

Tokom proteklog vikenda, blogeri su učestvovali u akciji koju je pokrenuo Istok Pavlović. I to uspešno, koliko sam videla po rezultatima. Iako je akcija okončana i kasnim, evo nekoliko rečenica i od mene.

Ove godine sam već dva puta pisala ko je najveći car na ovim prostorima, 12. marta i 5. oktobra. Pišem i danas, sve u nadi da ćemo konačno shvatiti da je Zoran Đinđić pokušavao da nam skrene pažnju na jednostavnu činjenicu – da sve zavisi od nas, od našeg pogleda na situaciju i okolinu i da promene ne dolaze negde “odozgo” već od nas samih. Pogledajte oko sebe, možda i kod vas postoji neki sat bez baterije i setite se ovoga:

“Ljudi moraju da shvate da se bez njihovog stalnog i svakodnevnog učešća promene ne mogu desiti. Naše društvo bolesno je na mnogo ozbiljniji način i to se ne može promeniti prostom promenom vlasti.”

Voda je supstanca od koje smo sazdani (75%+  našeg tela je voda) i od koje nam život zavisi. Vodom je pokriveno 70.6% površine Zemlje i od presudnog je značaja za sve oblike života na njoj.  Čista voda za piće je od najveće važnosti kako za život ljudi, tako i za život svih ostalih bića ali je iz sekunda u sekund ima sve manje jer se mi bahato ponašamo prema prirodi.

Nešto što bi svakome trebalo stalno da je na umu, napisala sam još 2007. I da se ne bih ponavljala možete da pročitate post Čija je voda?

Mislite o tome

Blog Action Day 2010

Ne znam da li će se buketi uvećávati sami od sebe ovde na blogu, ali pošto znam koliko ne volim kružne mailove pa pretpostavljam da ih ne vole ni drugi, evo ovako, za sve moje prijatelje (stare i nove), malo lepih reči.

Jedna karta za tebe.

Sreća te čini prijatnim. Iskušenja te ojačavaju. Tuga te čini čovekom. Neuspesi te čine poniznim. Ali jedino te nada pokreće ka uspehu i unapređenju….  .

Danas počinje internet-nedelja prijateljstva.
Pošalji ovu poruku svim tvojim prijateljima (meni takođe ako sam i ja među njima)  i videćeš koliko ćeš poruka danas primiti.

Zar ne bi bilo lepo gledati koliko je poruka pristiglo i brojati koliko je se buketa uvećalo?
Svaki put kad primiš poruku, dolazi ti buket više!

Želim ti lepu nedelju prijateljstva !

p.s. Posle sve one pozitivne nergije na BlogOpen-u sinoć su me ubili u pojam snimci iz Beograda. Tako da ovo malo lepih želja prija

Danas se navršilo 10 godina od onog 5. oktobra kada niko nije verovao da za deset godina možemo biti ovde gde smo sada. Ova kiša, tmurno nebo i melanholija svuda oko mene daju potpunu pozadinu za trenutnu situaciju u mom gradu, regionu, Srbiji. Možda se ponavljam (Repetitio mater studiorum est) ali je stvarno vreme da se setimo svega onoga što nam je Zoran Đinđić govorio pre nego što je ubijen i pre nego što je velika većina shvatila njegovu veličinu i snagu.

Srbija je stala.

Deo priprema za Veče Instituta za savremenu istoriju, bilo je i štampanje i distribucija postera/plakata za najavu. U želji da na predavanje dođu profesori istorije (i učenici, naravno) poslali smo plakate u sve osnovne i srednje škole u gradu. Veče je bilo posećeno, čitaonica je bila puna i sve je prošlo fino.

Onda, odem ja juče u Ekonomsku školu na roditeljski i imam šta i da vidim. Pomenuti plakat/poster (kako god ga zvali) stoji i dalje na oglasnoj tabli iako je dešavanje bilo u četvrtak i to okačen naopako, naglavce što bi rekli … Lepo sam se šlognula.

U okviru 45. Smotre umetnosti “Mermer i zvuci” ove godine je održan 37. Simpozijum “Svet keramike”. Ove godine je prvi put Simpozijum imao temu “Animalizam”. Radovi koji su nastali na simpozijumu su izloženi zajedno sa likovnim radovima umetnika koji su učestvovali u Simpozijumu.

Izložba je otvorena u subotu, 25. septembra 2010., u renoviranom objektu “Školjka” u aranđelovačkom parku. Školjka i otvorena scena su renovirane sredstvima koja je Smotra dobila iz NIP-a još pre skoro dve godine, ali je zbog “tehničkih” začkoljica renoviranje moralo da pričeka. Sve u svemu oba objekta su sređena, nova i sjajna. Tu je i mala scena, na koju udobno može da se smesti sigurno više od 60 gledalaca i idealna je za monodrame, koncerte kamernih orkestara, književne večeri ali i filmske projekcije jer postoji bioskopsko platno.

Evo malo fotografija, preuzetih sa FB profila PR menadžera Smotre, Nevenke Popović (pošto ne mogu da je dozovem, ako se bude bunila – skinuću ih…)

Skoro svi u porodici imamo naloge na čuvenom Facebook-u. Danas oko tri, klinci su ustanovili da su im lozinke promenjene i da ne mogu da se prijave. Prilikom pokušaja prijavljivanja dobili su obaveštenje da im je jutros, oko 5 sati, promenjena lozinka za pristup. Zapleta radi, detalj: Jelica se logovala danas oko 10, bez problema.

Tek da pomenem, lozinke im uopšte nisu jednostavne, Jelicina je sastavljena iz tri dela, gde su dva dela reči i to sa velikim i malim slovima a treći deo cifre – pretpostavljam da niko nije mogao tek tako da je pogodi, već da je koristio neki program da lozinku razbije.

Nekim njihovim drugovima se to već dešavalo, tako da su im nalozi posle toga izgledali kao ispreturana fioka, da su čak posle toga brisali stare naloge i pravili nove.

Sve u svemu, baš bez veze. Rekoh samo da obnarodujem.