Mogla bih da napišem podugačak post ali bolje ovako, da  ne gnjavim. Navešću samo neke činjenice i onda sami stvarajte utiske:

• Banca Intesa, filijala Aranđelovac.
• Danas, oko podne.
• Čekala sam 70 minuta da uplatim neki novac.
• Rade dva službenika na šalterima – jedan za fizička, drugi za pravna lica.
• Bankomat, kao što se često dešava, ne radi, otud tolika gužva na šalterima.
• Prelazim u drugu banku

Toliko.

Već više od dve godine koristim usluge VIP mobile Srbija. Od toga, dve godine imam dva ugovora. U početku sam bila zadovoljna telefonom, cenama i uslugom generalno. Doduše, bilo je delova zemlje koji nisu bili baš najbolje pokriveni signalom (između ostalog, dve-tri tačke kod mene u kući :-/ ) ali sve u svemu, bila sam mnogo zadovoljnija nego dok sam imala 064 broj. A onda …

Onda mi se dogodilo isto što i Milanu Veljkoviću (evo njegove priče na Zubaricinom blogu) i Dejanu, samo što su u pitanju bile znatno manje cifre i ne u romingu nego u domaćem saobraćaju (prekoračenje prosečne potrošnje), pa sam plativši ih, brzo aktivirala broj. To je bilo u oktobru 2011. Već tada su počeli da naplaćuju proviziju od 25 dinara (sada je 50) za plaćanje računa u poslovnicama što je opasno počelo da mi ide na živce, ne radi se o 25 din već o osećaju da nas čerupaju kako god stignu. I eto i ovog septembra…

U nekom trenutku odlučili smo da se svi porodično opredelimo za jednu mrežu i odabir je pao na Telenor. Zbog toga sam, negde u septembru, svratila u VIP-ovu poslovnicu da proverim kada mi ističu ugovori. Dobila sam odgovor da nikako ne mogu da mi daju tu informaciju!!! već da moram da zovem call centar (taj poziv se tarifira 10 din nakon uspostavljanja veze)  što je, verujem, jedini razlog zbog koga me upućuju na call centar. Pozovem, kažu datume, upišem i tako se to završi. Pre nekog vremena ustanovim da ne znam gde sam zapisala i opet pozovem, opet kažu, zapišem – 21.12.2012. i 17.2.2013.

19.12. odem u VIP poslovnicu i pitam za proceduru za prenos broja u drugu mrežu. Kažu: “Treba samo da istekne ugovor i da odete u tu drugu mrežu i dalje će sve oni da urade”. Platim račun i odem u Telenor. Oni kažu da treba iz VIP-a da donesem broj SIM kartice i PUK kod. Ostavim ja to za taj 21. kad ističe ugovor i odem. U međuvremenu se dogovorim sa sinom (to je ugovor za njegov telefon i broj) da ne prenosimo broj već da samo uzmemo novi ugovor, tek da zaobiđemo komplikovanu proceduru i ono što me strašno nervira – snimljenu poruku koja se čuje izvesno vreme kada pređete u novu mrežu: “Korisnik je promenio mrežu” ili kako već.

21.12. – krenem u Telenor i tek onako, svratim u VIP da još jednom proverim da li sam free. I onda saznam da moram pismeno da podnesem zahtev za raskid ugovora koji je ISTEKAO tog dana! Poludim, naravno – jer ugovor koji je istekao više ne važi, ne vidim kakav zahtev. Službenik objasni da je period za raskid ugovora 1 mesec i da ću biti VIPfree negde 9. februara. Kako mi je 9.2. mal’ više od mesec dana od 21.12. dobijem odgovor da se tada završava obračunski period i da tek onda prestajem da im plaćam usluge. I da oni pri sklapanju ugovora naglase da je potrebno sačekati mesec dana da se ugovor raskine (naravno to stoji i u ugovoru, koji ja nisam pogledala te dve godine). K’o da se ja sećam šta su mi rekli pre dve godine.

Znam ja da sam svraćala da pitam za nešto drugo (prenos broja) i da sam kad sam zvala call centar pitala za datum isteka ugovora, ali zar neko nije mogao da kaže ili da pošalje sms mesec dana pre isteka ugovora sa informacijama. UH!@#%grrrr!

Tek mi je sad drago što više neću da budem njihov korisnik!

U okviru obeležavanja Dana inteligencije a u organizaciji Mense Srbije, 20. oktobra 2012. godine izvršeno je testiranje  zainteresovanih kandidata starijih od 17 godina u Visokoj tehnološkoj školi strukovnih studija u Aranđelovcu.

Organizaciju ovog testiranja preuzeo je na sebe aranđelovčanin, ovlašćeni član Mense za delanje na lokalnom nivou, Dejan Milanov.

Testiranje 67 kandidata je obavljeno u prostorijama VTŠ i svaki kandidat će rezultate dobiti na kućnu adresu. Ukoliko test pokaže da je količnik inteligencije kandidata (IQ) 148 i više, stiče pravo na članstvo u organizaciji Mense Srbije. Potrebno je najmanje 20 članova sa teritorije opštine da bi se otvorio lokalni ogranak.

Akciju su svesrdno podržale Visoka tehnološka škola strukovnih studija koja je prostor ustupila besplatno i Opština Aranđelovac koja je pokrila troškove testiranja za 46 učenika, pa je za ovu kategoriju testiranje bilo besplatno.

Kako sam saznala nezvanično, u poređenju sa brojem testiranih kandidata u Čačku, Kraljevu, testiranje u Aranđelovcu može se smatrati vrlo uspešnim.

Pisala sam o svom skorašnjem putovanju u Ptuj, ali ne i o samom putu i što je za ovaj post važno o povratku nazad.

Nisam neki kupoholičar i jedino što može duže da me zadrži u prodavnicama je kupovina stvarčica (nekada, sada su to već ozbiljno veeelike stvari) za moje klince. Onda stvarno mogu da ostanem vekovima dvoumeći se oko štraftica i tačkica Inače, kada idem u kupovinu najčešće dobijem precizna uputstva da se ni slučajno ne smorim posle prve dve radnje i tome slično. Sa takvim nekim afinitetima odem (tj. odemo) u WestGate šoping centar, nekih dvadesetak kilometara od Slovenačko-Hrvatske granice.

Bilo je dogovoreno da se ne zadržavamo dugo, da bismo stigli kući što pre, dakle sat vremena za šetnju, razgledanje i kupovinu. Svoju kupovinu (po jednu sitnicu za svako dete) obavila sam u H&M radnji i krenula da tumaram okolo u potrazi za kafom i nekim pecivima. Tu negde me presretne mlada žena, koja drži jedan od onih štandova u prolazu i ponudi mi kremu za ruke. Kreme za ruke koristim vekovima i uvek tražim neku još bolju i finiju. Iiiiii, posle par minuta razgovora o kremama, algama iz Mrtvog mora i sličnih stvari, eto mene kojoj ona na unutrašnjoj strani podlaktice testira jedan po jedan proizvod iz kolekcije Obey Your Body. Prodavačica je bila ključna za moju kupovinu, precizna u objašnjenjima ali ipak nenapadna, vidi se da poznaje i proizvode i kožu i još mnogo toga.

Proizvodi su jako kvalitetni, koža ostaje meka, nežna i predivno mirisna posle njih i jedino što sam pogrešila je što nisam tada kupila i kremu za lice, pošto ove kolekcije izgleda nema kod nas  :-/ Moj favorit je piling za telo, odmah za njim i šea puter za telo i naravno, piling za lice.  Ja sam odabrala mirisnu notu La femme  i apsolutno je fantastična.

Često mi se dešava da u navali novih pojmova ne znam kako šta (tačno) da napišem. Najčešće kada su u pitanju skraćenice stručnih, akademskih ili naučnih zvanja, po Bolonjskom sistemu.

I evo, da ne lutate, najbolje da pogledate ovde i nađete šta vam treba

Ovih dana sam malo u gužvi a i nije me mnogo zainteresovao program Smotre za avgust, pa sam potpuno smetnula sa uma da ne bi bilo loše da ga ipak stavim na sajt.  Malo kasno, ali kako i nemaju program za posle 19. avgusta, nisam mnogo preskočila.

1. avgusta je započeo 47. Simpozijum “Beli venčac” – učesnici Nikola Koka Janković, Kosta Bogdanović, Dušan Petrović

18. avgusta u 21 sat je koncert Zvonka Bogdana, na otvorenoj sceni u parku Bukovičke banje

19. avgusta, još se ne zna kada, počinje prateći program “Aranđelovac iza kulisa” – koncert aranđelovačkih autorskih rok bendova

Bilo je tu još par zbivanja, ali nema smisla da pišem unazad.

U utorak 3. jula u parku Bukovičke Banje, na više lokacija, otvorena je 47. Smotra umetnosti “Mermer i zvuci”. Pošto sajt Smotre (i .com i .rs) iz meni nepoznatih razloga (opet, standardno…) ne radi a ne bih ni da se bavim time (dežurna cepidlaka i tako to i tome slično…) a ne koriste svi Facebook da na strani Smotre nađu informacije, evo programa Smotre umetnosti “Mermer i zvuci” za jul 2012.

5. jul, Otvаrаnje Simpozijumа „Svet kerаmike“, Selektor: Olgа Šrаm, učesnici: Marija Milin (Srbija), Olivera Parlić (Srbija), Dejan Stepanović (Srbija), Antal Andraš (Mađarska).

8. jul – u 21h – Koncert plesnog аnsаmblа „Erin’s Fiddle“, otvorenа scenа u pаrku Bukovičke bаnje

14. jul u 21h – Književno veče Aleksаndrа Gаtаlice, gost – književni kritičаr Mlаden Vesković, mаlа scenа u pаrku Bukovičke bаnje

20. jul u 20h – Izložbа slikа Jovаnа Rаkidžićа, Gаlerijа „Aleksаndаr Đonović“, park Bukovičke Banje

21. jul u 21h – Koncert Mihаilа Putilinа tenorа horа „Aleksаndrov“ iz Rusije, otvorenа scenа u pаrku Bukovičke bаnje

28. jul u 21h – Koncert orkestrа „Mаmbo stаrs“, otvorenа scenа u pаrku Bukovičke bаnje

Haljina od lišća

Nekoliko godina unazad u Srbiji se, po ugledu na praksu iz drugih zemalja, održava Noć muzeja. Meni je ta manifestacija odličan način da se velikom broju ljudi približi umetnost, u bilo kom obliku. Možda je interesantna i sama činjenica da institucije rade noću? Sve u svemu, volim kad se nešto dešava.

Biblioteka u kojoj radim, već više od godinu dana ima odličnu saradnju sa aranđelovačkim umetnikom Dušanom Milovanovićem. Dušan koristi izloge biblioteke kao svojevrsnu galeriju i ulepšava nam radni prostor a prolaznicima pruža priliku da uživaju u njegovim slikama, fotografijama, neobičnim ramovima za slike, ručno rađenim lampama, skulpturama …

E, sad, u Noći muzeja, Dušan će na travnatom platou, odmah iznad ulaza Biblioteke, da postavi izložbu haljina od recikliranih materijala, koje smo imali priliku da vidimo u njegovim ranijim postavkama u Biblioteci. Biće tu i jedna nova – iznenađenje, tek da ne bude baš sve poznato. U isto vreme, dakle u subotu 19. maja 2012. godine, Biblioteka će raditi sa korisnicima od 18 do 23 h. Detalje možete videti ovde, uz primedbu da je naziv programa Čuvajmo prirodu lepotom  a da je u zvanični program, nekom greškom, upisan kratak opis umesto naziva, ali nije ni važno, važno je da se nešto događa

U prilogu je fotografija jednog dela jesenjeg izgleda Biblioteke – haljina od lišća i slike bez ramova i lampa, tek da vidite kako to fino izgleda.

Došli su i prošli još jedni izbori. U Aranđelovcu predsednički i parlamentarni jer su vanredni lokalni bili 2010. pa smo sada bili pošteđeni i tog, dodatnog, stresa. Prošao je ceo jedan dan i dobar deo drugog od kada su zatvorene glasačke kutije, dovoljno da se objavljuju rezultati. Politički aktivisti koji ozbiljno shvataju svoje opredeljenje i ulogu u političkom životu opštine, uveliko analiziraju rezultate, porede sa onima iz 2008. kao i sa lokalnim iz 2010. Evo mog doprinosa za analiziranje, s tim da su ovo (još uvek) nezvanični podaci:

 A ovako to izgleda u ciframa, uz podatke iz 2010. :

Što se predsedničkih izbora tiče, rezultati su ovakvi (u tabelu i grafik nisam stavila sve kandidate već one koji su imali više od 4,5%):

Ne bih da analiziram, cifre govore same za sebe. Ukoliko bude ikakvih promena, kada stignu zvanični rezultati, javljam.

Malo sam se uspavala, bar što se bloga tiče, ali evo da ispravim stvari.

U mom okruženju je, uprkos svim informacijama o predstojećim izborima, mnogo aktuelnija tema predstojeći upisni rok na visoke škole. Vredni đaci polako spremaju prijemni, oni ostali valjda čekaju neki zgodniji čas a ono o čemu sam htela da pišem je da u Aranđelovcu postoji dobra, nekada viša a sada, Visoka tehnološka škola strukovnih studija.

Postoje četiri studijska progarama na nivou osnovnih strukovnih studija: Informacione tehnologije, Zaštita životne sredine, Tehnološko inženjerstvo i Dizajn. Postoji i program specijalističkih studija a od nove školske godine u planu je otvaranje i novog studijskog programa za dizaj i obradu kamena, ali o tom čim bude zvaničnih informacija.

Još jedna dobra strana ove priče je: 30. marta 2012. potpisan je sporazum sa Fakultetom organizacionih nauka u Beogradu  kojim je definisana mogućnost svršenih studenata VTŠ iz Aranđelovca sa studijskog programa Informacione tehnologije da nastave školovanje na FON-U.

12. aprila 2012. godine postignut je dogovor između škole i opštine Aranđelovac, kojim će opština preuzeti obaveze oko finansiranja akreditacija škole a u ime toga pet samofinansirajućih studenata iz Aranđelovca će moći da studiraju besplatno.

Eto. Malo li je za ovaj kišni dan?

Već sada daleke 2007. godine u Aranđelovac je uveden parking sistem. Uz veliko protivljenje građana jer je posao dat privatnom preduzeću, iako je sličan sistem mogao da se napravi u okviru gradskog komunalnog preduzeća, uz mnogo komešanja, prepričavanja, nagađanja o izakulisnim radnjama, bilo je onako kako je aktuelna vlast potpisala. Ugovor je napravljen na 20 godina, gde se parking-servis obavezuje da daje neki procenat naplaćenih parkinga opštini i da uloži nekih 200.000€ za to vreme, uz kaznenu klauzu da se, ukoliko redovno ne ispunjava obaveze, ugovor skraćuje za po dve godine. Sve u svemu, devet godina mogu da rade da ne plate dinar, da se spakuju i odu. I…

Majstori su došli sa nekoliko kantica boje, obeležili parking mesta, čak i na parkingu ispred zgrade opštine finansiranom iz samodoprinosa građana (!!!), doterali pauk-vozilo koje svaki malo teži auto sumnjivo ljulja dok podiže i krenuli u akciju. Potpuno nelegalno i nelegitimno, podilzali su ispravno parkirana vozila, bez prisustva policije, samo zato što nisu imala AR table i nisu platila parking, čekali da istekne prvi sat parkiranja i u roku od minut pisali doplatne karte, pisali doplatne karte koje nisu kačili na vetrobrane… Sve uz amin opštine i revolt građana koji se ogledao u neplaćanju parkinga/kazni.

Tadašnja opozicija, sadašnja aktuelna vlast, je u svoje programe uvrstila raskidanje ugovora sa tim servisom i još mnogo toga. Posle izbora 2008. neko je negde konstatovao da ugovor nije dovoljno štetan po opštinu da bi bio raskinut i tako su oni ostali. Pošto su d.o.o. nisu mogli baš lako da se izbore (ne poznajem pravne začkoljice) sa naplatom zaostalih kazni ali… U nekom trenutku postali su Metroparking sistem (i dalje doo ali mnogo moćniji) i odjednom mogu sve. Mojoj svekrvi na koju se vodi auto koji najčešće vozimo su bez sudskog naloga, obaveštenja ili bilo kakvog zvaničnog dokumenta jednostavno “skinuli” sa penzije kazne koje nisu bile plaćene. Jednostavno je na čeku penzije pisalo “sudske obustave”. Mene su, kada sam ukucala pogrešnu zonu, ucenjivali da platim prethodne kazne da bi mi priznali reklamaciju i sada vrhunac bezobrazluka… Pre desetak dana sam, kucajući poruku za parking, greškom ukucala “000″ umesto “009″. Da postoji registracija sa brojem 000 pa da pomisli neko da je u pitanju prevara tipa kucam jednu poruku za dvoja kola i sl. već se vidi da je previd u pitanju. Meni je naplaćeno 30 din za sat parkiranja iako sam ukucala nepostojeći broj i NIJE mi uvažena reklamacija iako su oni dobili svojih 30 din za taj sat zauzimanja parking mesta. Iako, od tog nesrećnog slučaja sa skidanjem novca sa računa, redovno šaljem sms poruke za parking, reklamacija nije uvažena. Naravno, centrala je u Beogradu a nesrećnim aranđelovačkim službenicima je ostavljeno da se raspravljaju sa razjarenim građanima.

Sve ovo napisano je u cilju postavljanja jednog pitanja: znate li da neko drugo d.o.o. preduzeće može tako da se ponaša, jednostavno skida svoja potraživanja sa računa dužnika i da ne uvažava nikakve reklamacije čak i kada nisu oštećeni? Nemam reči za njihov bezobrazluk i gramzivost a tek za državu koja im je to omogućila….

U orgаnizаciji Bаlkаnološkog institutа Srpske аkаdemije nаukа i umetnosti, Komisije zа folklor pri međunаrodnom komitetu slаvistа, Udruženjа grаđаnа „Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859“ i Opštine Arаnđelovаc, u Beogrаdu i Arаnđelovcu se ovih dana održаvа nаučno-kulturnа mаnifestаcijа ”Dаni slovenske nаrodne kulture”. Ivan Zlatković, moj dugugodišnji saradnik i prijatelj, zamolio me je da prosledim informacije o ovoj manifestaciji, pa evo:

U okviru ove mаnifestаcije orgаnizovаn je međunаrodni nаučni skup nа temu ‘‘Zаjedničko u slovenskom folkloru” nа kojem učestvuje blizu trideset nаjeminentnijih nаučnikа iz oblаsti proučаvаnjа slovenske nаrodne trаdicije iz 11 zemаljа svetа. Progrаm mаnifestаcije podrаzumevа i dodelu Nаgrаde ”Mile Nedeljković” zа nаjbolju knjigu, objаvljenu u 2010. godini,  iz oblаsti sаvremene srpske folkloristike. Dobitnik nаgrаde zа ovu godinu je prof. dr Boško Suvаjdžić iz Beogrаdа, zа studiju Pevаč i trаdicijа u izdаnju Zаvodа zа udžbenike – Beogrаd. Nаgrаdа će svečаno biti uručenа u četvrtаk, 29. septembrа, u аrаnđelovаčkom Domu omlаdine. Mаnifestаcijа podrаzumevа i studentske istrаživаčke rаdionice iz oblаsti nаrodnog životа i trаdicije, folklorističke kurseve zа nаjmlаđe Arаnđelovčаne, nаstupe poznаtih srpskih muzičkih etno sаstаvа, kаo i revijаl bаlkаnskog etnološkog filmа. Ovа znаčаjnа mаnifestаcijа i nаučni skup reаlizuju se uz podršku Ministаrstvа prosvete i nаuke i Ministаrstvа kulture i informisаnjа Republike Srbije.

PROGRAM MANIFESTACIJE

Četvrtаk, 29. septembаr 2011.

Otvаrаnje međunаrodnog nаučnog skupа u аrаnđelovаčkom Hotelu ”Izvor” nа temu Zаjedničko u slovenskom folkloru u kojem učestvuje blizu trideset
nаjznаmenitijih proučаvаlаcа slovenske nаrodne trаdicije iz jedаnаest zemаljа (od 29.09 do 01.10)

Početаk rаdа studentske istrаživаčke rаdionice nаrodne trаdicije ”Mile Nedeljković” u šumаdijskom selu Brezovcu (od 29.09. do 01.10)

13.00h  Etno rаzglednicа, folklorističkа rаdionicа etno fotogrаfije zа učenike аrаnđelovаčkih osnovnih školа (koordinаtor Slаvišа Živković), Etno kućа,
Arаnđelovаc

19.00: Svečаnа dodelа nаgrаde „Mile Nedeljković“ zа nаjbolju sаvremenu srpsku folklorističku knjigu. Nаstup ženske vokаlne grupe „Mobа“ iz Beogrаdа, Dom omlаdine, Arаnđelovаc

Petаk, 30. septembаr

11.00h,  Zvonce, muzičkа folklorističkа rаdionicа zа omlаdince pevаčkih grupа аrаnđelovаčkih KUD-ovа, kаo i učenike osnovnih školа (koordinаtor dr Jelenа Jovаnović), Etno kućа, Arаnđelovаc

Subotа, 01. oktobаr

16.00 h Otvаrаnje izložbe Etno rаzglednicа (učestvuju polаznici folklorističkih rаdionicа Etno rаzglednicа i Zvonce), Etno kućа, Arаnđelovаc

19.00h, Revijаl bаlkаnskog etnogrаfskog filmа (stručni konsultаnt dr Vesnа Mаrjаnović), Dom omlаdine, Arаnđelovаc

Nisam pisala o tome kako je tekao proces za izradu moje biometrijske lične karte, računala sam da je bilo dovoljno što sam se tada nervirala pa rekoh da se ne nerviram opet dok pišem. Ali sada moram da ovo napišem, jer mi dođe da ujedam.

Mala digresija: prošle godine, negde u ovo doba godine, išla sam sa Jelicom (tada je imala nešto manje od 17. godina, dakle 16+) da potpišem zahtev za izradu lične karte. Ali, samo ja, dakle JEDAN roditelj.

Ovih dana krenemo u proces za Čedinu novu ličnu kartu (prim. LK koja je istekla je isto biometrijska i ima važeći biometrijski pasoš, urađen prošle godine). Pogledam na sajt (negde dole na dnu strane) a i već sam znala zbog sopstvenog iskustva od pre par meseci da je potrebno poneti izvod iz matične knjige rođenih (na uvid), važeći biometrijski dokument (pasoš), fotografiju 5x5cm i naravno uplate i to sve ukoliko se preuzima fotografija sa pasoša- nema zakazivanja, fotografisanja, “samo’ se sve preda na šalteru. Sve lepo spremim i pošaljem sina (trenutno ima 16+ godina, ) i muža da se bakću sa birokratijom. Negde oko podne, zove me muž tj. skoro pa reži:  “Mora da se izvadi drugi izvod, na ovom piše da je oslobođen plaćanja takse, mora da bude onaj za koji je plaćena taksa i treba OBA roditelja da potpišu zahtev za izradu LK.”

Stvarno sam poludela, kao prvo  Čedin izvod je onaj “trajni”, roze, uopšte nisam ni pogledala da li je taksa plaćena ili ne, te izvode sam izvadila prošle godine ne znam ni ja više zbog čega i ne shvatam, ako se uzima samo na uvid jer u bazi postoje svi njegovi podaci zašto mora da bude plaćena taksa - još jedan način da se uzme novac od naroda, šta li?!? Potpuni bezobrazluk. Kao drugo on sada ima 9 meseci manje nego Jelica prošle godine kada sam samo ja išla da potpisujem te zahteve ili šta već i ne razumem zašto sada treba da budu prisutna OBA roditelja iako na sajltu lepo piše: “roditelj” . Kao da smo svi mi okačeni negde i čekamo samo priliku da odemo u policiju na ludu zabavu! Baš sam poludela! Baš.

U subotu 2. jula 2011. otvorena je 46. Smotra umetnosti “Mermer i zvuci” na Otvorenoj sceni u parku u Aranđelovcu. Da ne pominjem kako je ministar kulture otvorio Smotru jer ću (opet) mnogo da se iznerviram…

Elem, te večeri je nastupio Vlatko Stefanovski trio i stvarno su bili odlični. Vlatko Stefanovski je virtuoz na gitari, kao da se igra sa instrumentom. Bilo je pravo uživanje slušati ga (ih) Prilično hladno veče je malo umanjilo uživanje, ali vredelo je odslušati sve, uprkos temperaturi.

Osnovni povod za ovaj post je što sam se (opet) iznervirala. U subotu uveče smo došli sa mora i otišli pravo na koncert. Na kraju koncerta voditeljka je za sutradan najavila nastavak programa Smotre, ali nisam čula čiji koncert će biti. U nedelju sam u nekoliko navrata pokušala da nađem program Smotre i nisam uspela. Naravno, uz uslov da ne idem po gradu i tražim plakate, nego negde na netu, TV-u i tako to (a pošto je bila nedelja nisam htela da cimam ljude telefonom, sve se nadajući da ću naći program gdegod). Bezuspešno. Na sajtu Smotre stoji program od septembra 2010., na FB profilu nema programa niti je ko kreirao FB “Event”. Na TV Šumadiji mi je promakao deo sa vestima iz kulture jer je dnevnik (ili kako se već zove) u 18h trajao i trajao. Da i drugi ljudi ne bi imali isti problem, evo programa za jul koji će se održavati na Otvorenoj sceni u parku Bukovičke Banje:

• 5. jul 20h Izložba Tadije Janičića (galerija Alek Đonović)
• 7. jul, Otvaranje Simpozijuma Beli Venčac (učesnici: Mrđan Bajić, Raša Todosijević, Tobias Putrih, i pobednik otvorenog konkursa za učešće na SImpozijumu)
• 9. jul 21h, Koncert – Trio Balkanske žice (ne propustiti!!!)
• 14. jul 20h, Književno veče Gordane Ćirjanić (Mala scena objekta Školjka)
• 20. jul 21h, Koncert – Oliver Njego
• 24. jul 21h, Koncert – Ansambl Kolo
• 25. jul 20h, Izložba – Marko Crnobrnja (Galerija Alek Đonović)
• 27. jul 21h, Koncert – Zemunski kamerni orkestar
• 30. jul 21h, Predstava pozorišta “Slavija” – Nek mu je laka crna zemlja

Eto.

Sala Doma omladine je u četvrtak, 7. aprila 2011. godine, bila mesto sastanka ljudi koje struke  i delatnosti koje obavljaju ustanove/preduzeća u kojima rade nikako ne bi dovele na isto mesto No, rekonstrukcija glavne ulice (Knjaza Miloša) i Zanatlijske je tema koja verovatno zahteva širu publiku.

Građevinsko preduzeće GMP Gramont NS d.o.o. (nema svoj sajt ili ja nisam uspela da ga nađem) izradilo je idejno rešenje rekonstrukcije (opet ne znam bitan detalj, kako je ovo preduzeće odabrano da radi taj posao, ali pretpostavljam tenderom). Ovo idejno rešenje će biti izloženo u zgradi opštine tako da će građani moći da ga pogledaju i dostave svoje predloge, kritike, pitanja ili bilo kakve druge podatke potrebne da se rešenje pretvori u konačan projekat sa što manje nedostataka (do 15. aprila, “za Vladana Matijaševića, člana opštinskog Veća”).

Glavne karakteristike idejnog rešenja su:

• broj parking mesta će biti nešto smanjen, tako da će desnom stranom ulice (u smeru Zanatlijska – Šarena kapija) parkiranje biti omogućeno samo na određenim delovima ulice, pod uglom od 45°. Na levoj strani ulice, opet samo u određenim delovima, parking mesta će biti kao i do sad, paralelna sa kolovozom.
• Autobuske stanice će biti drugačije raspoređene, tako da će biti jedna manje nego do sada.
• Raskrsnica Zanatlijske, Knjaza MIloša i Kralja Aleksandra treba da bude pretvorena u kružni tok, čime bi se povećala površina raskrsnice za 82.17 m²
• Pešaci će imati više prostora nego do sada, trotoari treba da se rade behaton (ili nekim sličnim) pločama da bi popravke kompletne vodovodne, kanalizacione i telefonske mreže mogle da se obavljaju lakše (a plan je da se sve instalacije spuste ispod zemlje)

Ukupna vrednost projekta, bez električnih instalacija, procenjuje se na 185.000.000 dinara (što će verovatno biti oko 300 mil. sa svim radovima) a radovi treba da počnu oko Prvog maja, raspoređeni u pet faza.

Ono što mi je smetalo u celoj ovoj priči je da su na sastanak bili pozvani članovi raznih radnih grupa, komisija, direktori javnih preduzeća i ustanova, bez ikakvog prethodnog upoznavanja sa materijom. Na samom sastanku je bilo četiri ili pet svezaka sa idejnim rešenjem, tako da nije bilo dovoljno vremena da se pogleda i eventualno uputi neko konstruktivno pitanje, naročito za nas koji nismo inženjeri građevine ili saobraćaja. Mislim ni da tih desetak dana koliko će idejno rešenje biti na razmatranju nije dovoljno vremena.

Stigao mi je kružni mail. Ipak, poučan, tera na razmišljanje. I osmeh. Zato, da ne bih razmišljala sa li sam poslala svim svojim prijateljima ovu poruku, da im još jednom potvrdim koliko su mi važni u životu, evo tih reči ovde. (Unapred se izvinjavam ako je ovaj tekst deo nekog drugog teksta za koji treba ikakva dozvola za prosleđivanje i sl. a ja ta one znam).

Ako nađes vremena ovo pročitati, obećavam ti da ćes doći do prosvetljenja. Ono što je obuhvaćeno tekstom, naš je svakodnevni život.

Napisao Andy Rooney, čovek koji ima dar reći toliko puno sa tako malo reči. Uživaj.
Naučio sam: najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.
Naučio sam: kada voliš, to se vidi.
Naučio sam: ako mi samo jedna osoba kaže “ulepšao si mi dan” ulepšala mi je dan.
Naučio sam: usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
Naučio sam: biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
Naučio sam: nikada ne treba odbiti detetov dar.
Naučio sam: uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
Naučio sam: koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svakome treba prijatelj sa kojim može da se glupira.
Naučio sam: ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
Naučio sam: obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
Nuačio sam: život je poput role toaletnog papira, što se više bliži kraju, brže se troši.
Naučio sam: dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
Naučio sam: novac ne kupuje klasu.
Naučio sam: male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
Naučio sam: ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
Naučio sam: ignorisanje činjenica ih ne menja.
Naučio sam: kada planiraš da se s nekim izjednačiš, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
Naučio sam: ljubav, ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam: najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijima od mene.
Naučio sam: svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam: niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam: život je grub, ali ja sam jos grublji.
Naučio sam: mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
Naučio sam: kada u sebi skupljaš ogorčenost, sreća će otići negde drugde.
Naučio sam: da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre nego je umrla.
Naučio sam: dvoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćes sutra možda morati da ih pojedeš.
Naučio sam: osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
Naučio sam: kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
Naučio sam: svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
Naučio sam: što manje vremena imam, više posla napravim.
Svima vama. Obavezno pročitajte sve do zadnje rečenice.

Ovo je nedelja prijateljstva. Pokaži svojim prijateljima koliko ti je stalo. Pošalji ovo svakome koga smatraš prijateljem, uključujući i osobu koja ti je ovo poslala.

Ako ti se vrati, znaćes da imaš krug prijatelja.

SREĆNA TI NEDELJA PRIJATELJSTVA!!!!!! TI SI MOJ PRIJATELJ I TIME SAM  POČAŠĆEN!

A sada ovo pošalji svim svojim prijateljima!! I porodici. I ja sam ovo dobio/la.

Dobila sam e-mail (hvala Majena :-* ) sa ovim lepim tekstom, pa rekoh da ga podelim sa vama. Ima dobru priču i poentu, možda je i znate (čini mi se da sam je i ja ranije čitala) ali ne mari da se obnovi gradivo

***

Profesor je stajao na času filozofije pred grupom studenata i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju kamenčića i sipao u teglu. Blago ju je potresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se  smejali. “Sada?” pitao je profesor dok je smeh zamirao. “Hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari  kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.

Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne i velike stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta  predstavlja kafa.

Profesor se nasmejao: “Drago mi je da ste pitali. Nju sipam da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem”.

Juče mi na mail (tj. info mail sa sajta radnje mog supruga) stigne obaveštenje/ponuda za Novogodišnje aranžmane u hotelu Izvor.  Uz ponudu stigne i nekih 13 fotografija, koje možete videti ovde. Ponudu vidite ovde DOČEK NOVE 2011. GODINE. Pa, ko voli

Juče, sa početkom u 11 časova, je u aranđelovačkom Domu omladine održan skup sa nazivom “Nacionalna strategija održivog razvoja – Uloga i značaj sprovođenja NSOR na lokalnom nivou”

Skup je imao dva dela – plenarni i radni. U plenarnom delu sve prisutne su pozdravili Zoran Rajević – načelnik Šumadijskog upravnog okruga i Vlada Gajić, predsednik opštine Aranđelovac. Posle njih je govorila Darinka Radojević, koordinator projekta iz kabineta podpredsednika Vlade za evropske integracije na temu: Pojam i značaj sprovođenja koncepta održivog razvoja.

Iako je tokom kasnijih izlaganja gospođa Radojević pohvaljena nekoliko puta zbog entuzijazma sa kojim radi svoj posao i velike predusretljivosti prema svima koji su je kontaktirali, njeno izlaganje je bilo daleko od interesantnog, čak se jako kratko zadržala na osnovnoj temi – pojmu i značaju održivog razvoja. Govorila je dugo, preopširno (oko 45 min) i suviše uopšteno – vrlo malo konkretnih primera i načina, osim nekih cifara koje se ne pamte dugo.

Iz meni nepoznatih razloga i prof. dr. Slobodan Milutinović, čije je izlaganje bilo planirano za radni deo skupa je govorio pre pauze (čitaj: u plenarnom delu). Tema: Uloga i obaveze lokalnih samouprava u održivom razvoju zemlje. I njegovo izlaganje je bilo preopširno, monotonija prezentacije par puta razbijena karikaturama ali sve u svemu čista teorija, opet bez konkretnih primera, zaključaka ili bilo čega korisnog za pamćenje.

Potpuno osveženje i prava zvezda skupa bio je  Srđan Matović, lekar, član Gradskog veća Kragujevca zadužen za ekologiju, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima. Njegovo izlaganje nije bilo najavljeno u pratećem materijalu ali bi bila velika šteta da nije govorio. Efikasnno je prikazao kako su se u Kragujevcu  organizovali po ovom bitnom pitanju. Opisao je i koje su to konkretne akcije koje treba da se sprovode naročito kada je u pitanju edukacij stanovništva, posebno edukacija mladih. Evo i linkova koje možete da pogledate: Centar za održivi razvoj,  Arhus Centar KG, Stakleno zvono. Između ostalog, g. Matović je vrlo efektno pokazao kako se rade prezentacije.

Posle pauze je počeo radni deo. E, sad, ja sam bila pozvana usmeno pa nisam pogledala program unapred a nisam ga ni čitala tokom prezentacija (mrzelo me da šuškam jer je sve bilo u papirnatoj kesi, mada uglavnom sve iščitam do detalja …) tako da sam ostala i dalje iako se radni deo odnosio na ulogu medija u celoj ovoj priči, pa su shodno tome predstavnici medija bili ti koji su to i ispratili ( i još nas nekoliko neobaveštenih).  Da nije bilo gostiju iz Kragujevca, predstavnika medija i radnika Centra za kulturu, bila bi skoro prazna sala. Eto.

Sve u svemu, naravoučenije za mene da se i dalje pridržavam prakse da detaljno iščitam program skupova na koje idem a naravoučenije za predavače na skupovima: naučite kako se rade prezentacije da ne vam 70% publike ne bi pobeglo prvom prilikom.

Na sinoćnjem treningu Jana je povredila skočni zglob pa danas nije išla u školu. Po ustaljenoj proceduri odgovornog đaka drugaka, pozvala je drugaricu da čuje šta su radili u školi i šta su imali za domaći. Vrlo zadovoljna, sama je, bez ikakvih problema (kao i inače, voli matematiku i redovno je sa zadovoljstvom radi) uradila sve ono što su drugari danas radili u školi i dobar deo domaćeg. A onda, zadatak koji ne može da reši, pa je sa Čedom nešto kombinovala, on se borio koliko je mogao i odustao. Na scenu sam stupila ja i … ništa

Nismo uspele da rešimo 5. i 6. zadatak na 78. strani (ceo peti i deo šestog gde treba da se nađe put od 15 cm). Tražile smo i pomoć sa strane i ništa … Da se zna, udžbenik “Matematika, igra brojeva i oblika 2″, I deo, izdavačke kuće Klett, napisala je Sanja Maksimović. Živo me zanima, pored toga da li ona zna da reši zadatak, da li je zadatke testirala na nekom prosečnom detetu u prosečnoj osnovnoj školi? I u kom je vremenu to pretpostavljeno testirano dete rešilo ovaj zadatak? Ako jeste a ne verujem.

I zato vas sve pitam, znate li matematiku za II razred osnovne škole? Ja, izgleda, ne znam.  A čak i da sam uspela da rešim zadatak, zar nije poenta da dete od 8 godina to može da uradi samo? Evo i zadataka da i vi pokušate. (U šestom zadatku linije u boji su naša rešenja za put od 10 i 20 cm – naravno klik za veću sliku)