Oct 112014
 

Profesionalno usavršavanje zdušno podržavam i verujem da nije dovoljno ono što sami (ako sami) svakodnevno učimo o svom poslu, već da tu treba da upletu svoje prste i nadležne, uglavnom nacionalne institucije – ovde mislim na Ministarstvo kulture, Narodnu biblioteku Srbije (kao najviše instance u bibliotekarstvu) kao i na odgovarajuće institucije za druge oblasti kulture, obrazovanja, medicine i uopšte svih oblasti u životu.

Juče smo koleginica i ja otišle na seminar koji su organizovale kolege iz NB “Vuk Karadžić”  pod nazivom “Razvojna biblioterapija kao vid promovisanja kreativnog čitanja i njena primena u biblioteci”. Biblioterapija je relativno nova oblast, koja se primenjuje u nekim u svakom pogledu dalekim i naprednijim zemljama od naše i koja zahteva izuzetnu spregu i saradnju bibliotekarstva,  psihijatrije i psihologije, čak i pedagogije, kada se radi sa decom. Čitava ideja je dobra, jer verujem da svaka knjiga ostavi trag u nama i da je jako važno kada se određena knjiga čita, kao i da razmišljanja, teze i zaključci koje izvedemo tokom čitanja mogu da nas promene, pa čak i izleče.

E, sad, šta tu ne valja – To što su nam teorija i praksa u jezivom raskoraku!

Teorija i praksa Iako se koleginica Jelena Mitrović iz Narodne biblioteke, koja je držala seminar, zaista trudila da nam približi ovaj pojam i celu oblast, nemam utisak da sam juče korisno provela ta četiri sata. Zašto?

Za početak, veliki broj biblioteka u Srbiji bira seminare koje može da PLATI a ne znanja koja može da PRIMENI. Tako je bilo i sa ovim seminarom. U vreme kada veliki broj biblioteka u Srbiji nema osnovne uslove za rad, kao što su adekvatan prostor, dovoljan broj stručnih kadrova, da ne pominjem broj knjiga i tehničku opremljenost, mi idemo na seminar o terapiji knjigama! za koju su potrebni posebni uslovi i još mnogo više od onoga što sam maločas nabrojala.

I u vreme kada u našu biblioteku dolazi minoran broj medicinskih radnika, mi slušamo o oblasti u kojoj treba da sarađuju i da se upotpunjuju bibliotekarstvo i medicina!

Uz dužno poštovanje kolegama iz NB, oni su teoretičari koji rade u mnogo boljim uslovima nego mi, obični smrtnici i čak i nadzor koji sporovode nad našim radom nije dovoljan da okuse kako izgleda realni, svakodnevni život u bibliotekama.

Tako je u zdravstvu, obrazovanju i verovatno u svim oblastima života – teorija se stvara daleko od praktičnog rada, prepisuju se modeli iz znatno naprednijih društava, nema tesne saradnje između onih koji rade i onih koji upravljaju i zato će nam, sve dok  se u tu teoriju i unapređivanje ne uključe i ljudi koji su na “prvoj liniji fronta” ili bar njihove sugestije i predlozi, biti ovako kako jeste – stalno ćemo imati neke reforme, pa reforme tih reformi, pa ko zna šta još, a u suštini ne da ćemo tapkati u mestu, već ćemo se vraćati unazad.

Dec 102010
 

Juče, sa početkom u 11 časova, je u aranđelovačkom Domu omladine održan skup sa nazivom “Nacionalna strategija održivog razvoja – Uloga i značaj sprovođenja NSOR na lokalnom nivou

Skup je imao dva dela – plenarni i radni. U plenarnom delu sve prisutne su pozdravili Zoran Rajević – načelnik Šumadijskog upravnog okruga i Vlada Gajić, predsednik opštine Aranđelovac. Posle njih je govorila Darinka Radojević, koordinator projekta iz kabineta podpredsednika Vlade za evropske integracije na temu: Pojam i značaj sprovođenja koncepta održivog razvoja.

Iako je tokom kasnijih izlaganja gospođa Radojević pohvaljena nekoliko puta zbog entuzijazma sa kojim radi svoj posao i velike predusretljivosti prema svima koji su je kontaktirali, njeno izlaganje je bilo daleko od interesantnog, čak se jako kratko zadržala na osnovnoj temi – pojmu i značaju održivog razvoja. Govorila je dugo, preopširno (oko 45 min) i suviše uopšteno – vrlo malo konkretnih primera i načina, osim nekih cifara koje se ne pamte dugo.

Iz meni nepoznatih razloga i prof. dr. Slobodan Milutinović, čije je izlaganje bilo planirano za radni deo skupa je govorio pre pauze (čitaj: u plenarnom delu). Tema: Uloga i obaveze lokalnih samouprava u održivom razvoju zemlje. I njegovo izlaganje je bilo preopširno, monotonija prezentacije par puta razbijena karikaturama ali sve u svemu čista teorija, opet bez konkretnih primera, zaključaka ili bilo čega korisnog za pamćenje.

Potpuno osveženje i prava zvezda skupa bio je  Srđan Matović, lekar, član Gradskog veća Kragujevca zadužen za ekologiju, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima. Njegovo izlaganje nije bilo najavljeno u pratećem materijalu ali bi bila velika šteta da nije govorio. Efikasnno je prikazao kako su se u Kragujevcu  organizovali po ovom bitnom pitanju. Opisao je i koje su to konkretne akcije koje treba da se sprovode naročito kada je u pitanju edukacij stanovništva, posebno edukacija mladih. Evo i linkova koje možete da pogledate: Centar za održivi razvojArhus Centar KG, Stakleno zvono. Između ostalog, g. Matović je vrlo efektno pokazao kako se rade prezentacije.

Posle pauze je počeo radni deo. E, sad, ja sam bila pozvana usmeno pa nisam pogledala program unapred a nisam ga ni čitala tokom prezentacija (mrzelo me da šuškam jer je sve bilo u papirnatoj kesi, mada uglavnom sve iščitam do detalja …) tako da sam ostala i dalje iako se radni deo odnosio na ulogu medija u celoj ovoj priči, pa su shodno tome predstavnici medija bili ti koji su to i ispratili ( i još nas nekoliko neobaveštenih).  Da nije bilo gostiju iz Kragujevca, predstavnika medija i radnika Centra za kulturu, bila bi skoro prazna sala. Eto.

Sve u svemu, naravoučenije za mene da se i dalje pridržavam prakse da detaljno iščitam program skupova na koje idem a naravoučenije za predavače na skupovima: naučite kako se rade prezentacije da ne vam 70% publike ne bi pobeglo prvom prilikom.