Aug 102016
 

Kanada je druga najveća država na svetu i mesto gde žive nama dragi ljudi, tako da je odlazak tamo godinama stajao kao moguća opcija i konačno, ovog juna, došao na red. Ako koga zanimaju detalji oko vize, prijave, potrebnih dokumenata, postupka neka mi piše mail ili ako smo negde blizu neka me pita uživo 🙂

Karte smo kupili preko agencije Fly Fly Travel – bile su nešto skuplje nego preko nekih drugih sajtova (CheapOair, SkyScanner..) ali su letove u oba smera obavljale iste kompanije, što je jedna od prednosti i imali smo sasvim korektno vreme čekanja za presedanje, koje je u slučaju drugih bilo jako kratko i zato i rizično.

Staro i novo

Posle prilično uspešne adaptacije na novu vremensku zonu (prvi dan nam je bio produžen za nekih tričavih 6 sati 😀 ) krenuli smo u istraživanje grada.

Toronto je pravi severnoamerički grad, onakav kakav sam i mislila da jeste – moderan, čist i lep, uz mnogo betona, mermera i stakla ali savršeno uklopljenih sa starim zgradama i pravim malim oazama zelenila kojih ima na svakom koraku.

Subotu smo proveli u šetnji po samom centru grada koji je odlično organizovan za surove zimske uslove koji tamo vladaju – čitav život može da se odvija ispod zemlje. Prvo smo prošetali kroz jednu od mnogobrojnih podzemnih stanica, gde se iz metroa izlazi u poslovni centar koji je, iako prilično pust tokom vikenda,  ipak impresivan. Jednom kada uđete u metro, ispod zemlje je sve što vam treba – ulazi u poslovne zgrade, prodavnice, restorani i mnogobrojni liftovi za put iznad zemlje bez ijednog koraka po ulici.

Pogled sa jezera

Logičan nastavak šetnje, posle betona, granita i stakla na ulicama grada je priroda i jezero Ontario, koje kao i svaka velika voda daje mestima oko sebe posebnu čar.

Do obale smo stigli pred sam polazak broda, i dobro je da je tako jer sigurno ne bismo, na preko 30°C čekali sat i više do sledeće ture. Krstarenje je uvek dobar način da se vidi i upozna jezero, da se grad vidi iz drugačije perspektive a po vrelom danu kakva je bila ta subota i da se malo rashladi.

U nedelju smo obišli nekadašnju ciglanu, Don Valley Brick Works i vrlo je interesantno videti prelep park koji je nekada bio rudnik gline. Šetnja do vrha i vidikovca nije naporna i svakako vredi zbog pogleda na grad. Blizu samog vrha se mogu videti i fotografije oblasti iz vremena kada je tu bio rudnik i razlika je fascinantna.

Dalje odosmo u oblast izgrađenu dvadesetih godina prošlog veka – prohibicija je u Kanadi trajala od 1919. do 1929, a u USA od 1920. do 1933, tako da su snalažljivi kanađani napravili čitav kvart sa destilerijama (Distillery District) gde su proizvodili alkohol i krijumčarili ga, uglavnom preko jezera, u USA. Danas je to simpatična oblast za šetnju, kupovinu ili odlazak u restoran, mesto gde možete prijatno da utrošite nekoliko sati. U gradu ste a kao da ste u nekom prošlom vremenu.

Na kraju dana smo šetali po delu grada koji se zove Kraljičin park (Queen’s Park) i jeli fenomenalan sladoled 🙂 Prošli smo pored Kraljevskog muzeja Ontarija, koji je najveći muzej u Kanadi, vrlo neobičnog izgleda a čiji smo obilazak planirali za neki drugi (radni) dan.

Tako smo proveli prvih pedesetak sati u Torontu a nastavak sledi 🙂

Jan 122016
 

Godinama već, ukoliko ne istrči neko iznenadno putovanje, Novu godinu čekamo na moru. Gostujemo kod kumova u Pržnu dok je sva akcija u Budvi. Ove godine smo na put krenuli 30. decembra, po lepom vremenu, bez snega i kiše i sa prilično visokim temperaturama za ovo doba godine (9-10° C).

Mnogo volim da idem na more zimi, kada nema gužve, vrućine i ludila zvanog letnji odmori. Tada je sve mirno, tiše nego inače i nekako usporeno. Bar u Pržnu. Budva je nešto sasvim drugo. Uvek dosta ljudi, gužve ma ulici, u prodavnicama a i u kafićima. Naročito u kafe restoranu Babaluu koji mi je tamošnji omiljeni.

Ovogodišnji program koncerata za doček Nove godine na trgu u Budvi je bio više nego bogat: 31. decembra Zdravko Čolić, 1. januara Gibonni i 2. januara hor Viva Vox. Doduše, ja sam imala alternativu za 2. januar – koncert grupe Parni valjak u hotelu “Palas” u Petrovcu, u okviru Paštrovske večeri koja se tamo tradicionalno organizuje 2. januara.

Uglavnom, bila sam na koncertima Zdravka Čolića i Gibonnija. Zdravko me je totalno razočarao, ni “e” od energije koju znam da ima, loš zvuk, lagano odrađivanje posla i doček Nove godine uz pesmu “Kristina”. Šta još reći? Sa druge strane, Gibonni je bio odličan – mnogo bolji zvuk nego prethodne večeri,  sjajan odnos sa publikom, osmeh, dobro raspoloženje i pesma do pola 2. Stvarno odličan.

Drugog januara sam bila u hotelu “Palas” i bilo je baš dobro. Parni valjak besprekoran, svaki ton na svom mestu, mada je Aki Rahimovski delovao umorno ili možda čak i bolesno. Bend Ace Sofronijevića koji je svirao kada “Valjak” nije – energičan i dobar, sve dok pevačica ne počne da peva. E, onda sam skoro pa plakala od smeha! 😀

Sve u svemu, nekoliko opuštenih dana, bez jurnjave, pritiska, neraspoloženja, mračnih vesti i svega ostalog što nas čeka u “redovnom” životu.

 

Jun 182015
 

Četvrti dan u Parizu smo rezervisali za posetu Luvru, jednom od najpoznatijih muzeja na Spremna za obilazaksvetu. Znajući da su velike gužve, krenuli smo u obilazak ranije nego prethodnih dana i taj naš trud je nagrađen: red uopšte nije bio dug i posle dvadesetak minuta smo bili ispod piramide – tu su nas čekali mnogobrojni info pultovi, pultovi za iznajmljivanje audio-vodiča, pokretne stepenice i putokazi.

Odmah moram da kažem da ni više poseta ovom velelepnom zdanju nije dovoljno da se približno pojmi umetničko bogatstvo pohranjeno među tim zidovima. Zvanični podaci kažu da je izloženo oko 35.000 predmeta, što je nekih 8% zbirke… Ali, vredi pokušati 😉

Luvr je sam po sebi fenomenalna građevina – svoj život je počeo kao tvrđava za odbranu obala Sene ali se vremenom, sa veličinom i moći Pariza i Francuske i Luvr širio i dobijao današnji oblik. Zato smo prvo obišli najniži sprat, gde smo prošetali pored ostataka te tvrđave iz 1190. – sačuvani su ogromni stubovi i delovi zidova. Na istom nivou su i Egipatska zbirka, bar jedan njen deo, koji smo zatim obišli. Onda smo krenuli dalje, u potragu za skulpturama, slikama, ukrasima, vazama i sličnim umetničkim delima koja će nas zadiviti i preplaviti lepotom.

U obilasku smo proveli nekoliko sati. I nije bilo dovoljno ali ni moguće više od toga – posle nekog vremena, boje i detalji su samo prolazili pored mene, nisam imala više gde da ih smestim.

Kako je nemoguće sve obići a  i opisati, evo ukratko:

Najjači utisak na mene je ostavila blještava galerija Apolon, sva u zlatu, ornamentima, skrivenim i vidljivim značenjima, Krunisanje Napoleonaposvećena ovom božanstvu muške lepote i sunca i važan deo stvaranja imidža Luja XIV kao “kralja Sunca”.

Zatim – Davidova slika “Krunisanje Napoelona” koja bogatstvom detalja, boja i likova ostavlja neizbrisiv utisak. Ogromna je (10x6m) i skroz fantastična.

Tu je i velika galerija  (La Grande Galerie) u kojoj možete da provedete sate, sednete i odmorite i u isto vreme uživate u slikama u svojoj blizini.

Priča o Luvru ne bi bila kompletna da ne pomenem i najpoznatiju sliku na svetu, Mona Lizu. Uprkos svojoj skromnoj veličini neprocenjiva je i neizostavna tačka u obilasku. Mislim da je malo nepravedno prema drugim slikama koje su izložene u istoj prostoriji, jer ona kupi svu pažnju posetilaca, ali to je cena svetske slave.

Posle Luvra, šetali smo, tražili zgodno mesto za predah i/ili ručak (obrattite pažnju na radno vreme kuhinja u restoranima, može da vam se desi da zakasnite – čak i ako je to ko 16h), obišli čuvenu četvrt La Marais i na kraju se uputili ka Monmartru.

Evo i nekih fotografija:

Jun 172015
 

U nedelju nismo preterano žurili da krenemo u obilazak, jer nismo išli zajedno a oboje smo imali dovoljno vremena za planirano. Moj suprug je išao da gleda finale Rolan Garosa, a ja u šetnju gradom, s tim da smo negde do podne mogli da budemo zajedno, ali ne preterano daleko od Monmartra jer su oni odatle kretali na meč.

Pre podne smo iskoristili da doručkujemo i popijemo kafu u čuvenoj pekari Paul – kroasani standardno dobri, štapići sa kačkavaljem takođe, makaruns (macaroons – ne znam kako se prevodi ime ovih kolača) fenomenalni. Puni energije lagano smo se popeli do Monmartra i ušli u katedralu Svetog Srca (ipak mi je lepša spolja). Zatim smo otišli do Muzeja Monmartra gde smo obišli dvorište i baštu sa pogledom na jedan od najstarijih vinograda Monmartra. Lep pogled ali nije jedno od mnogih Pariških “must see” mesta.

Luxemburg parkPosle toga smo krenuli svako svojim putem – moje prvo odredište bio je park Luxemburg, koji je nastao 1612. godine, kada je Meri di Mediči, udovica Henrija IV, kupila hotel Luxemburg i izgradila palatu da je podseća na palatu Piti iz njene rodne Firence. Vrtovi (ili park) su nastali kao deo ovog kompleksa, a deo izgradnje i planiranja pripao je i Žaku Bojsou koji je kreirao i vrtove palate Versaj. Ovde se nalazi i čuvena fontana Mediči, koja je centralni deo kompleksa. Utisak je malo pokvario jak vetar koji je podizao oblake prašine sa pošljunčanih staza.

Deo iz rizniceSledeće odredište – Notr Dam (Notre Dame), katedrala koja meni budi sećanje na Diznijev crtani film “Zvonar Bogorodičine crkve“. Znam da je Igo napisao istoimeni roman (po kome je crtani i snimljen), i to baš da bi podstakao svoje savremenike da pomognu restauraciju katedrale oštećene tokom Francuske revolucije, ali je moja prva asocijacija crtać 😉 Katedrala je moćna, prelepa i pomalo preteća. Nisam mogla da prestanem da gledam sve one bogate ukrase po njoj. Sama činjenica da je svaki ukras rukom isklesan još više je povećala moju fascinaciju. Red za ulaz je bio dug, tako da kasnije nisam mogla da čekam u još dužem redu da bih se popela na vrh. Dovoljno mi je bilo sve ono što sam videla spolja, unutra a naročito u riznici. Katedrala je zaista fenomenalna.

Jedna od građevina od koje sam mnogo očekivala ali mi nije ispunila očekivanja je “La Chapelle” ili “Sveta kapela”. Vitraži su zaista prelepi i oduševljavaju svojom visinom i lepotom, ali mi je lepše izgledala na fotografijama nego uživo. Arhitektura same kapele je zadivljujuća, ali sam (zavedena fotografijama) nekako očekivala da na mene ostavi jači utisak. Ne mogu da kažem da nije lepa ali… Možda i ja nisam bila toliko raspoložena (čekala sam dugo u redu na suncu i nije bilo prijatno),  možda je Notr Dam pobrao svo moje oduševljenje, ko zna. U svakom slučaju i to se dešava.

Dan sam završila na Monmartru, a gde drugo 😉

 

Created with flickr badge.
Jun 132015
 

Svaki grad na svetu ima nešto samo svoje, specifično i različito od drugih gradova, sličnih čak i po položaju ili broju stanovnika. Pariz ima toliko toga da treba mnogo više vremena od pet dana da se sve vidi, upije i zapamti. Ali, ne treba biti neskroman.

Najvažnija mi je bila dobra organizacija i priprema, tako da u istom danu obiđemo sve one tačke koje su fizički blizu. Nekoliko dana (tj. noći) pred polazak sam čitala i zapisivala šta bismo sve mogli da stignemo da vidimo. U samom Parizu nam je od velike pomoći bio prijatelj koji tamo živi i radi, koji nam je na planu grada obeležio znamenitosti koje svakako treba videti. Ja sam tu još nešto dodala, oduzela i krenuli smo u pohod. Na telefon sam, još u Srbiji, instalirala aplikaciju Visit Paris by Metro, kojom sam više nego zadovoljna. Ova aplikacija tačno (i u off-line modu) izračunava kako najbrže ili sa najmanje presedanja stići od tačke A do tačke B, nudi i spisak atrakcija (dakle, ne morate da znate koja je metro stanica pored Luvra npr) i ponešto o svakoj od njih. Odlična aplikacija. Odlična!

Pa da počnemo 😉

Ajfelova kula – u trenutku kada smo rezervisali smeštaj i avionske karte, htela sam da kupim i karte za lift za U podnožju izlazak na vrh. Pošto je prvi slobodan termin bio u vreme kada smo mi već morali biti na aerodromu zbog povratka, odustali smo od pogleda na Pariz sa tornja. Ali zato utisak nije bio slabiji. Štaviše, toranj je fenomenalan tek kada ste u podnožju – svi znamo kako izgleda iz daleka, ali veličina i pojam veličine genijalnosti konstruktora i naučnika koji su pripomogli da se to sve lepo izračuna, napravi i postavi… Bila sam oduševljena.

Dom invalida Kratka šetnja i eto nas pored kompleksa sagrađenog krajem XVII veka kao bolnica za francuske vojnike a sada Vojni muzej i Napoleonova grobnica, zvaničnog naziva L’Hôtel national des Invalides. Impozantno zdanje, na čelu sa kapelom u kojoj je Napoleonova grobnica. Vojni muzej ima bogatu zbirku uniformi iz I i II sv. rata (nisam videla uniformu srpske vojske – ne kažem da je nema, samo da je nisam videla…), oružja, čak i automobila, topova… Svakako mesto koje treba posetiti. Na mene je, naravno, najveći utisak ostavila kapela, koja se vidi izdaleka i stvarno je prelepa.

Nastavili smo pohod – preko Sene mostom Aleksandra III i dalje do muzeja Orsej. Arhitektura pre umetnosti i moje oduševljenje samim zdanjem – nekadašnja zgrada železničke stanice napravljene za Svetsku izložbu 1900, pretvorena je u velelepni muzej. Ima mnogo toga lepog da se vidi, ali je opet moj najjači utisak bila zgrada.

Posle posete Orseju, nastavili smo šetnju – čuvena avenija Šanz Elize (Champs-Élysées) u prvom delu kao park i Pogled sa Trijumfalne kapijesajam a u drugom prodavnice, prodavnice, prodavnice…. I sve tako do Trga Zvezde (Place de l’Étoile tj. Trga Šarla de Gola). Tamo je Trijumfalna kapija, redovi za ulaznice i prilično naporno penjanje do vrha. Ali je zato pogled na Pariz, sam trg i dvanaest radijalnih avenija koje se pružaju od Trga, fenomenalan.

Ako ste mislili da se tu naš dan završio – nije 🙂 Umorni i pomalo gladni, vratili smo se do Ajfelove kule, prošetali malo i kako nisam bila raspoležena da jedem s’ nogu, odbrali brodić za krstarenje Senom. Takav predah mi je baš bio potreban i uživala sam, što u krajoliku što u podacima koje su vodiči navodili: na Seni ima 36 mostova, mi smo prošli ispod 22, videli smo sve značajnije građevine koje su u blizini pa i zgradu po kojoj je napravljena Bela kuća u Vašingtonu, duplikat vatre koju drži Statua Slobode u NY, prošli ispod fenomenalnog mosta Aleksandra trećeg, videli vrhove Notr Dama…

Tek je tada naš obilazak za taj dan bio gotov. Vratili smo se na Monmartr, okrepili se u simpatičnom restoranu u kome radi devojka iz Beograda dok studira pravo u Parizu, malo razgovarali sa njom i čekali kraj dana, uz društvo i vino 😀

 

Created with flickr badge.