Dec 272016
 

U četvrtak, 29. decembra 2016. u 19 sati i dvadesetak minuta, u sali Gimnazije “Miloš Savković” u Aranđelovcu, biće održana promocija nove knjige Nenada Popovića “Priče iz nehata”.

Kako sam naslov kaže, u pitanju je zbirka priča nastala iz razmišljanja o različitim temama, najčešće kao put životnih istina do kojih je autor došao posmatranjem sebe i sveta oko sebe.

Kao i prošle godine, događaj će biti kombinacija književnosti i muzike, uz gostovanje Dušana Radisavljevića i Vladana Petrovića. Svi oni koje vole muziku i književnost, a i svi oni koji bi da malo drugačije provedu jedno decembarsko veče su dobrodošli. Prošle godine je bilo interesantno, neobično i pre svega  lepo. Verujem da će tako biti i u četvrtak. Vidimo se posle šestog časa 🙂

May 242013
 

Jedan od mojih omiljenih pisaca “mlađe generacije” 😉 je Miomir Petrović. Ako govorimo o domaćim autorima, definitivno najomiljeniji. Ono po čemu sam ga odmah izdvojila iz velikog  Miris_mrakabroja pisaca koji su gostovali na književnim večerima je neverovatna umetnost govora. Sasvim sam je, kako prvi tako i svaki sledeći put kada  je predstavljao svoje romane, držao pažnju publike neretko i po ceo sat. Za razliku od većine pisaca, Miomir govori isto onako dobro kako i piše: elokventno, interesantno, neobično, tečno, dugim ali ipak sasvim razumljivim rečenicama lakim za praćenje. Sasvim pristupačno.

Večeras je, nedelju dana posle beogradske promocije, Miomir Petrović predstavio svoj novi roman “Miris mraka” aranđelovačkoj publici. Pokušao je da dočara sve ono što je upleo u porodičnu sagu dve porodice – Maksimovića iz Trebinja i Teodopulosa iz Grčke. Prilikom uvoda u priču o ovom romanu reci koji teče od početaka ovih porodica do njihove zajedničke sudbine na Dorćolu, Miomir je rekao nešto zbog čega sam još nestrpljivija da završim čitanje ovog romana – kao neko ko se bavi književnošću radi nje same, pred čitaoce uvek iznosi nova pitanja (ne odgovore) a naročito voli da postavi dilemu pred one koji misle da dileme nema.

Kako Marfi nikada ne spava, večerašnja promocija se poklopila sa godišnjim koncertom KUD “Abrašević” na kome je igrao i moj sin jedinac 😉 tako da sam morala da odem pre kraja Miomirove priče :-/ Nadam se da ću uskoro imati priliku da se ponovo sretnem sa ovim sjajnim piscem i bez jurcanja i žurbe natenane prodenemo koju o svemu i svačemu, kao i svaki put kada imamo vremena za kafenisanje 🙂

Ako vas do sada nisam zainteresovala, ovde možete pročitati nekoliko odlomaka, koji će vas, verujem kao i mene, sasvim zaneti.

Apr 142010
 

Večeras u 19 sati, pred čitaonicom punom publike koja ne spada u uobičajene posetioce književnih večeri, svoju poeziju predstavio je Nebojša Andrić, uz pomoć dramskog umetnika Aleksandra Lazića.

Nebojša Andrić je pomalo nespojiv sa poezijom jer je inače otresit, svestan realnosti i za razliku od ostalih pesnika koje sam upoznala i koji su svi delimično u nekom svom svetu, makar jednim delom sebe stalno, to se kod njega ne vidi. Poezija je, kako sam kaže, njegov način da se bori protiv zla u sebi i oko sebe, što bi trebao da bude zadatak svih čestitih ljudi.

Do sada je objavio tri zbirke poezije: Stara zavetovanja (1991.), Obrisi svega što sam (2002.)  i Vaseljenski brod (2006.).  Nova zbirka je izgleda u pripremi jer je na kraju večeri Aleksandar pročitao do sada neobjavljene pesme.

Meni se najviše sviđaju pesme iz poslednje zbirke, iako su i pesme iz prve dve odlične, pa je pesmu iz prve zbirke Pero Zubac uvrstio u svoju antologiju najlepših ljubavnih pesama “Pelud sveta”.

Ilustracije radi, jedna od pesama:

LAGANA
Krezubi dani
škrguću nervozno
rastrzani padaju
pred mene brzo
prebrzo
tek da ih dotaknem stignem
a onda mi ponekad
lice zapahne
povetarac mira
što šalješ.
Svaki mi damar
Usporiš, nasmešiš
Lagano utonem
Kao u toplu vodu
Snagu ne gubim
I
o čuda
Mogao bih nekolike
Trenutke i da ćutim
Zadovoljan, zahvalan  …
Apr 282009
 

Ovo je jedan od dva prilično zakasnela posta.

moj-jedini-zivot27. marta 2009. godine u sali ekonomske škole “Mileta Nikolić” a u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje i same škole, održana je promocija romana Ivane Mihić “Moj jedini život”, koji je izašao u izdanju izdavačke kuće “Laguna”.

Ivana Mihić je sama govorila o svom romanu, čija glavna junakinja je devojka od 33 godine koja, pošto je već završila fakultet i radi, pokušava da ostvari i svoje ambicije vezane za porodicu. Tema koja je, kako se videlo po reakcijama publike, aktiuelna i interesantna. Ivana je rečita, komunikativna, zanimljivo govori a čini se i da je uživala i dok je pisala i dok je govorila o romanu.

Promocija je bila fina, jedino što je ciljna grupa (zbog koje je i sve održano u sali srednje škole) imala nekih petoro predstavnika, a svi ostali su se, obzirom na vreme održavanja (petak uveče 🙂 ) verovatno spremali za grad.

Mar 202009
 

Sinoć je u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” organizovano veče poezije “Bespovratni stihovi” u okviru obeležavanja svetskog Dana poezije, koji je od 1999. godine 21. mart. U programu je učestvovao Slavoljub Dimitrijević, uz pratnju gitara Dragutina Mićanovića i Alekse Dimitrijevića.poezija

Slavoljub Dimitrijević je govorio pesme svima nama poznate i koje je uvek lepo čuti: “Barbara”, “Ako”, “Ljubav”,…  Iz načina na koji je to radio videlo se da voli poeziju. Ali (žao mi je što ovo moram da kažem, ali stvarno je moj utisak takav) to nije zvučalo onako kako bih ja volela da jeste. Određene pesme nije znao sasvim dobro pa mu je bilo potrebno podsećanje (bolje da je takve pesme čitao) a kada su bile u pitanju pesme na ijekavici preterano se trudio da izgovori svako slovo da se dobro čuje, što je dovelo do naglašavanja reči koje ne bi trebale da se naglase. Ima tu još toga ali da ne preteram …

Ipak, bilo je lepo podesetiti se koliko je poezija moćna.