Mar 212017
 

Srbija je oduvek imala veliki broj dobrih pisaca – naša književnost je još jedna oblast u kojoj smo uvek imali mnogo talentovanih stvaralaca. Često čitam dela domaćih autora, što onih legendarnih  a što savremenih, tek da budem u toku.

I tako, pre par dana, počnem da čitam roman Ivana Brankovića “Prometejev dnevniik” koji je izašao kao deo opusa izdavačke kuće “Portalibris”. Naglašavam ko je izdavač jer izdavač stoji iza svake objavljene knjige i rada svakog autora i lektora.

Elem – počnem da čitam i posle dvadesetak strana odustanem. Lepo ne mogu da čitam kad me na svakoj strani iznervira bar jedna rečenica! Evo i primera da ne bude da pričam napamet:

  • Imao je taj jedan trosed, niskim stočićem, koji je taman pasovao uz trosed… (str. 16)
  • Nekoliko puta jedino sreći može da zahvali što je još uvek živ (str. 17)
  • Posle seanse bio je spreman da se vrati unutra da bi proces. (str. 18 – ne znam šta je bilo sa procesom ali eto, malo mašte…)

Još kad je jedan junak ušao u kupatilo da opere zube, što je, po rečima autora, “znalo da traje i do 15 minuta” a izašao bez tuširanja (valjda) ja sam odustala.

Sve u svemu, ako niste cepidlaka i ako vam ne smetaju ovakvi primeri, samo napred. I prepričajte mi, da znam 😀

Mar 142017
 

Knjiga je dobra i prava za onoga ko je čita ako je pročita do kraja, nešto zapamti ili bar uživa dok je čita. Ali, ako te knjiga natera da ne spavaš ili da svaki slobodan trenutak provedeš uz nju, to je tek ona prava stvar 🙂

Roman “Peta žica” Branislava Jankovića je od onih koji te, iako već na početku znaš kraj, teraju da ga pročitaš što pre, da bi saznao sve one nepoznanice koje je pisac namerno sakrio. Ovaj roman je odlično štivo za one koji veruju u Boga, ali i za one koji veruju u pravdu, istinu, slobodu… Za svakog ponešto.
Sve u svemu, pročitala sam je za nepuna dva dana, uz sve obaveze koje imam, dopao mi se stil, zaplet, razrešenje – ako vam dođe do ruku, slobodno joj se prepustite.

Feb 272017
 

 Postoje tako knjige koje vam promene stavove, način razmišljanja a neke čak možda i život. Jedna od takvih za mene je knjiga “Rođeni da trčimo” (Born to Run) koja je ostavila baš jak utisak i naterala me da drugačije posmatram trčanje i prvenstveno patike za trčanje.  Kristofer Mekdugal  piše interesantno, novinarski, vrlo jasno i sa dosta detalja.

U potrazi za rešenjem za velike probleme sa kolenima i povredama uopšte, koje je autor imao kao krupan čovek kome je trčanje omiljena rekreacija, Mekdugal dolazi do vrlo interesantnog otkrića: mi smo kao homo sapiensi rođeni da trčimo i savremene patike nam ne donose mnogo dobra – što više dodataka više nepravilnog gaženja i povreda. U potrazi za potvrdom tih otkrića Kristofer Mekdugal (TED govor) je uspeo da stupi u kontakt sa pripadnicima plemena Taraumara (Tarahumara) u Meksiku, koji trče bosi ili skoro bosi, čak i da trči sa njima. Pored toga, njegovu teoriju potvrđuju brojni treneri, specijalisti za stopalo, itd. Ukratko, postoji čitav pokret trkača koji tvrde da je pravi način trčanja – bosonogo. Čak su se i velike kompanije za proizvodnju sportske opreme priklonile i napravile par modela u kojima stopalo zauzima položaj kao da trčite bosi.

Sve u svemu, ja već nekoliko meseci trčim u tim skoro-kao-da-sam-bosa patikama, što mi je tranzicija ka Vibram FiveFingers 🙂 Za sada je sve dobro, videćemo kako će viti na VCM 😉

Feb 222017
 

Zimovanje, čak i aktivnim skijašima, ostavlja dovoljno slobodnog vremena za svakojake aktivnosti:  za odmor, zabavu, čitanje i izlaske 🙂

Jedna od dve knjige koje sam ponela sa sobom na planinu je “Žena crvene kose”, Orhana Pamuka. Pre nekoliko godina sam pročitala “Muzej nevinosti” i baš mi se dopalo kako Orhan Pamuk piše, ali je tek sada još jedan njegov roman došao na red za čitanje.

“Žena crvene kose” je roman o sudbini i svim onim skoro nemogućim zapletima i nepredvidivim raspletima. U isto vreme, to je roman o zaljubljivanju, prvim iskustvima, maštanjima, ljubavi, strasti, strahu, upornosti, radu i životu uopšte.

Roman se čita lako, ugodno, rečenice su tečne i bogate, istinite i neopterećujuće.

Sve u svemu, preporuka za par prijatnih popodneva, ako je ne pročitate u dahu 😉

Dec 272016
 

U četvrtak, 29. decembra 2016. u 19 sati i dvadesetak minuta, u sali Gimnazije “Miloš Savković” u Aranđelovcu, biće održana promocija nove knjige Nenada Popovića “Priče iz nehata”.

Kako sam naslov kaže, u pitanju je zbirka priča nastala iz razmišljanja o različitim temama, najčešće kao put životnih istina do kojih je autor došao posmatranjem sebe i sveta oko sebe.

Kao i prošle godine, događaj će biti kombinacija književnosti i muzike, uz gostovanje Dušana Radisavljevića i Vladana Petrovića. Svi oni koje vole muziku i književnost, a i svi oni koji bi da malo drugačije provedu jedno decembarsko veče su dobrodošli. Prošle godine je bilo interesantno, neobično i pre svega  lepo. Verujem da će tako biti i u četvrtak. Vidimo se posle šestog časa 🙂