Pre nekoliko dana za pultom u Biblioteci nabasam na knjigu “Šest i po najgorih muvanja od postanka sveta” od Roberta Takariča. Do sada sam knjige ovog autora samo prelistavala i iščitavala po neku stranu ali i to sa osmehom na usnama. Znam da su njegovi romani popularni među školarcima a posle čitanja ove knjige jasno mi je i zašto.

“Šest i po muvanja” od samog početka vas teraju na smeh, sve od objašnjenja šta je “muvanje” (= zavođenje; dodvoravanje; upoznavanje s ciljem uspostavljanja neke vrste veze, naročito između dečaka i devojčica u školi; dosađivanje jednog pola suprotnom…
Takođe i teranje muva – I još Stavljanje muve na udicu…) i zašto ih je šest i po a ne sedam. Napisana kao da je zaista i pisala devojčica od 13-14 godina, ova knjiga dočarava sve one neugodne a ipak neprocenjive situacije koje smo i sami doživljavali u osnovnoj školi.

Toplo preporučujem, za sve uzraste. Odlična za pretvaranje lošeg raspoloženja u nasmejan dan

Nekada davno u davna, pradavna vremena … nisu živeli Štrumpfovi, bar ne u ovoj priči, već sam, čini mi se pre sto godina počela da čitam ovu knjigu. Tačnije, prošle godine u martu. Pročitala sam je negde u avgust ove godine ali nikako da o tome i napišem neku reč.

Knjiga je obimna, skoro 600 strana, ali to nije razlog  zbog čega sam je čitala jako, jako dugo. Efektivno, to moje čitanje tačno i odgovara broju strana ali su bile velike pauze između dva čitanja. I ne, knjiga nije dosadna, bar meni nije bila. Ali da krenem polako:

“Muzej nevinosti” je roman o Kemalu i Fusun, njihovoj nesrećnoj i na trenutke nemogućoj ljubavi, o Istanbulu kao pozornici na kojoj se igra ova neobična predstava. Kemal, stegnut društvenim i porodičnim vezama ne želi da raskine veridbu sa devojkom iz odgovarajućeg staleža iako se zaljubljuje u Fusun, siromašnu daleku rođaku. Nemogućnost da bude sa Fusun preživljava tako što počinje opsesivno da skuplja sve sitnice koje ga, na bilo koji način, podsećaju na nju. I tako godinama.

Roman je pomalo putopisan, pokušavala sam da se prisetim delova Istanbula koje Pamuk opisuje, tužan, poučan, ali na neki način daje nadu da može da se preživi i jako velika tuga. Pre ili kasnije.

Septembar polako prerasta u mesec kulture u Aranđelovcu. Posle upravo završenog Četvrtog festivala knjige, krajem meseca, drugu godinu za redom u našem banjskom mestu biće dodeljena nagrada “Mile Nedeljković”:

Žiri u sаstаvu: аkаdemik Petаr Vlаhović, prof. dr Nenаd Ljubinković (predsednik žirijа), dr Jelenа Jovаnović, dr Brаnko Zlаtković i Jаsnа Bjelаdinović – Jergić, doneo je jednoglаsno odluku dа se nаgrаdа ”Mile Nedeljković” zа nаjbolju knjigu u oblаsti sаvremene srpske folkloristike (etnologijа i аntropologijа, etnomuzikologijа,usmenа nаrodnа književnost), objаvljenu prvi put u protekloj 2010. godini, dodeli prof. dr Bošku Suvаjdžiću iz Beogrаdа zа studiju Pevаč i trаdicijа u izdаnju Zаvodа zа udžbenike – Beogrаd.

Nаgrаdа podrаzumevа plаketu s likom Milа Nedeljkovićа,u izrаdi аkаdemskog vаjаrа Ljubiše Mаnčićа iz Beogrаdа, kаo i novčаni iznos, dok će svečаno biti uručenа u četvrtаk, 29. septembrа u 19.00 čаsovа, u Domu omlаdine u Arаnđelovcu.

Progrаm dodele nаgrаde ”Mile Nedeljković”, ove godine, deo je šire međunаrodne nаučno-kulturne mаnifestаcije pod nаzivom ”Dаni slovenske nаrodne kulture”, kojа se krаjem mesecа septembrа održаvа u Beogrаdu i Arаnđelovcu.

Nаgrаdu ”Mile Nedeljković” dodeljuje Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859”, pod pokroviteljstvom Opštine Arаnđelovаc, uz podršku Ministаrstvа kulture i informisаnjа Republike Srbije.

Aranđelovac je i ove godine, prvog vikenda u septembru, bio domaćin velikom broju izdavačkih kuća iz Srbije, pisaca, pesnika i mnogobrojnoj publici.  Festival je trajao dva dana, 2. i 3. septembra a organizator je, kao i prethodnih godina bio Centar za kulturu i obrazovanje uz pomoć Narodne biblioteke “Sveti Sava”, Narodnog muzeja, Fonda “Prvi srpski ustanak” i Turističke organizacije. Kompletnom utisku doprinelo je i Udruženje likovnih umetnika iz Aranđelovca svojom izložbom slika.

Četvrti festival knjige svečano je otvorio prof dr Miomir Petrović, dramaturg, teatrolog i pre svega (bar za mene) pisac. Posle zvaničnog otvaranja izložbe Muzeja, štanda aranđelovačkih izdavača i izložbe likovnih umetnika predstavljeno je izdanje IP Laguna,  najboljih priča Ive Andrića, tematski raspoređenih u šest knjiga. Ovu ediciju je predstavio Dejan Mihailović, urednik u IP Laguna. Tokom promocije, delove iz “Znakova pored puta” čitao je dramski umetnik Siniša Ubović.  Kombinacijom predstavljanja knjiga i čitanja odlomaka obeleženo je pedeset ogdina od kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Drugog dana Festival je sa programom počeo ranije nego inače. U 11 sati svoje pesme kazivao je Mošo Odalović, poznati dečiji pesnik. Na žalost a i na sramotu direktora škola, učitelja i nastavnika srpskog jezika, publike nije bilo skoro ni za lek (ćerka moje drugarice i moja ćerka) iako je Mošo Odalović autor mnogih divnih pesama za decu (“Mama je glagol od glagola raditi”), sjajan je govornik i potpuno pozitivan.

Drugi deo programa drugog dana počeo je književnom radionicom Miomira Petrovića o kreativnom pisanju. Pažljivo sam slušala i zapisivala, pa koga zanima da zna da imam beleške Dalji tok programa: (kao što se vidi na fotografiji plakata dole u galeriji fotografija)

• Vladeta Kolarević, aranđelovačkI istraživač na polju etnologije, živa enciklopedija naših porodica i naselja, uz pomoć Ivana Zlatkovića predstavio svoju knjigu “Proštena molitva”
• Zoran Živković, sinonim za naučnu fantastiku i fantastiku uopšte, jedan od pisaca čija su dela prevođena na više jezika i koji je popularniji u Evropi nego kod nas napravio multimedijalnu prezentaciju svog rada,
• Ružica Sokić, predstavila svoju zbirku priča “Strast za letenjem”
• Muzičko poetski recital Pozorišta sa Terazija, dobar odabir pesama i prijatan glas kao jagoda na šlagu od torte.

Bila sam na Trgu tokom celog dana i prisustvovala svim promocijama. Mogu da kažem da sam zadovoljna kako je sve to organizovano, kako je izgledalo sa strane i koliko je publike bilo.

Ovaj Festival, pored dobrog programa, za mene će ostati u sećanju po ljudima sa kojima sam provodila vreme između promocija. Dakle, Miomir Petrović, Dejan Mihailović, Siniša Ubović i na kraju ali ne najmanje važna Ružica Sokić, (pored mojih dragih prijatelja odavde a oni će znati o kome govorim) obojili su ova dva dana finim bojama razgovora koji se ne svode na vremensku prognozu i prirodne lepote ali opet dovoljno svakodnevnim da smo zajedno učestvovali u njima.

Nаgrаdа ”Mile Nedeljković”, koju je utemeljilo Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859”, dodeljuje se zа nаjbolje delo iz oblаsti etnologije (аntropologije), etnomuzikologije i usmene nаrodne književnosti. Nаgrаdа podrаzumevа novčаni iznos i plаketu, а žiri koji će i ove godine vrednovаti prispele nаslove, sаčinjen je od eminentnih nаučnih rаdnikа: аkаdemik Petаr Vlаhović, prof. dr Nenаd Ljubinković (predsednik), dr Jelenа Jovаnović, dr Brаnko Zlаtković, Jаsnа Bjelаdinović-Jergić.

Zа nаgrаdu mogu konkurisаti nаučne studije i sаkupljаčke zbirke domаćih аutorа nа srpskom jeziku, objаvljene kаo prvo izdаnje, u protekloj 2010. godini. Konkurs je otvoren do 01. mаjа tekuće godine, а po 5 primerаkа knjige trebа poslаti nа аdresu: Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost”, Etno kućа, Zаnаtlijskа 63, 34300 Arаnđelovаc.

Nаgrаdа ”Mile Nedeljković” dodeliće se krаjem septembrа 2011. godine u okviru progrаmа međunаrodne kulturno-nаučne mаnifestаcije ‘‘Dаni slovenske kulture” kojа se održаvа u Arаnđelovcu.

U reаlizаciji ove ideje, Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859” očekuje, kаo i prošle godine, podršku SO Arаnđelovаc, Ministаrstvа kulture Republike Srbije, i svih onih ustаnovа, udruženjа, i pojedinаcа s kojimа je i sаm Mile Nedeljković svesrdno sаrаđivаo, ostаvivši zа sobom znаmenito kulturno i nаučno delo.

Pre nekoliko dana, dođe mi u ruke knjiga “Zato što te volim”. Prva pomisao mi je bila da je to neki lagani roman, za ubijanje vremena ili odmaranje mozga i taman da odustanem. Onda vidim da je autor Francuz (nekako sam navikla da su takvi romani američki ili eventualno engleski), te da je najbolje prodavana knjiga u Francuskoj a i šire, pročitam sadržaj koji me zainteresuje i počnem da čitam.

Knjiga me je podsetila na sve (vrlo slične) “bestselere” i moja prva procena je bila dobra. Malo drugačiji zaplet ali sve u svemu, ništa naročito. Jedino za ubijanje vremena

Udruženje građana “Baština i budućnost – Aranđelovac 1859″ jedno je od aktivnih udruženja građana u Aranđelovcu. Kao što i ime Udruženja kaže, trude se da sačuvaju baštinu i od naše sadašnjosti naprave bašinu za budućnost (bar ja to tako tumačim).  Pored izdavačke delatnosti, organizovanja različitih događaja i tribina Udruženje je utemeljilo nagradu “Mile Nedeljković” za najveća dostignuća u oblasti folkloristike.

U ponedeljak, 27. septembra 2010., u Narodnom muzeju u Aranđelovcu otvorena je izložba Portret Mila Nedeljkovića, fotografija i predmeta koji govore o životu i radu Mila Nedeljkovića. Prikazan je kratak film sastavljen od inserata iz emisija koje je Nedeljković radio.  Izložbu je otvorio Miladin Gavrilović, direktor zadužbine “Kralj Petar I” iz Topole.

Sinoć,  28. septembra, 18.00 čаsovа u Razgovorima o stvaralačkom opusu Mila Nedeljkovića govorili su:  prof. dr Ljubinko Rаdenković, prof. dr Brаnko Ćupurdijа (etno-folklorističkа oblаst);  prof. dr Milivoje Pаvlović, prof. dr Budimir Potočаn (novinаrstvo);  mr Nebojšа Jovаnović (oblаst istorije);  Slobodаn Pаvićević (književno–kulturološki аspekt). Muzički progrаm je izvela ženskа pevаčkа grupа KUD-а ”Oplenаc” iz Topole. Sve se odigravalo u  Nаrodnom muzeju, Arаnđelovаc

Večeras, 29. septembra, u  18.00 čаsovа su na programu Rаzgovori o folklorističkim temаmа. Govore: prof. dr Nenаd Ljubinković (domаćin rаzgovorа) – Prvi srpski ustаnаk u nаrodnoj trаdiciji, prof. dr Mirjаnа Drndаrski-Ljubinković – Epski junаk i njegov protivnik od nаjstаrijih vremenа do Srpske revolucije, dr Jelenа Jovаnović – Vokаlnа trаdicijа jаseničkog krаjа, dr Brаnko Zlаtković – Anegdote o znаmenitim ljudimа 19. vekа iz аrаnđelovаčkog krаjа, Sаnjа Stаnković – Šumаdijskа nošnjа, Vlаdetа Kolаrević – Zаdrugаrstvo u Šumаdiji (Venčаčkа vinogrаdаrskа zаdrugа). Muzičko-scenski progrаm – KUD ”Elektroporcelаn” iz Arаnđelovcа. Razgovor će biti u Crkvenom domu hrаmа Svetog Arhаngelа Gаvrilа u Arаnđelovcu.

Četvrtаk, 30 septembаr, 18.00 čаsovа

Svečаnа dodelа poveljа nаjuspešnijim аutorimа, kаo i Nаgrаde ”Mile Nedeljković” zа nаjbolju knjigu iz oblаsti sаvremene folkloristike u 2009. godini (obrаzloženje žirijа, obrаćаnje ovogodišnjeg lаureаtа Nаgrаde ”Mile Nedeljković”)
Muzički progrаm – Brаćа Teofilovići
Nаrodni muzej, Arаnđelovаc

Eto. Ko voli – nek’ uživa.

Ivan Zlatković je profesor (i magistar) srpskog jezika sa kojim sarađujem već više od deset godina i koji, za razliku od mnogih drugih profesora i magistara , redovno dolazi u biblioteku. On je autor brojnih tekstova, članaka, knjige Epska biografija Marka Kraljevića, romana Povratak i verovatno još mnogo toga što nisam pomenula.

Roman “Sintetičari” objavila je Laguna i za mene je i ta činjenica veliki uspeh. Roman govori o jednom od najvećih problema današnjice – narkomaniji. Iako su mediji puni vesti ili priča o narkomanima i njihovim životima, borbama i najčešće užasnom kraju, iako mnoge knjige i filmovi obrađuju ovu temu, još uvek ne znamo dovoljno.  Ivan Zlatković nam daje još jedan uvid u sintetički svet koji nudi lažnu sliku ovog sveta. Nekako drugačiji i realniji uvid.

Najjači utisak koji sam imala dok sam čitala ovaj roman je da sam posle prvih nekoliko strana prestala da mislim na to ko je roman napisao (što mi se nije dogodilo kada sam čitala Povratak). Drugo što mi je bilo upečatljivo je da sam lako čitala o svemu onome što prolaze glavni junaci, koliko god to ružno bilo ( a uglavnom su narkomanski dani ružni). U romanu ima veliki broj likova a na kraju knjige postoji Mali junky rečnik koji nas upoznaje sa mnogobrojnim izrazima iz narkomanskog slenga.

Sve u svemu, dobar roman, baš dobar. Pročitajte svakako.

Treći festival knjige je došao i prošao. Sva gužva i zbrka oko pripreme je ustupila mesto olakšanju pošto je sve proteklo kako treba i po planu. Ali da krenem redom.

Poučeni iskustvom, ove godine smo svečano otvaranje ostavili za veče, jer je prethodnih godina bilo tačno u podne pa smo se lagano topili na nekih 38-9°C. Ovoga puta bilo je prijatno, skoro hladnjikavo. Nešto mi se javlja da će sledeće godine sve biti pomereno za sat ranije, tek za svaki slučaj.

Na otvaranju, 3. septembra u 19h, su govorili Zoran Hamović, specijalni savetnik ministra kulture i Milutin Đurić, predsednik organizacionog odbora i predsednik SO Aranđelovac. U ime organizatora, Centra za kulturu, i suorganizatora, NB “Sveti Sava”, Narodnog muzeja i Turističke organizacije prisutne sam pozdravila ja

Posle svečanog otvaranja nastupila je grupa Tanja Moderato koju čine Tanja Jeremić – violončelo, Dušan Slijepčević – bas gitara, Marko Lazović – klavir, Srđan Marković – gitara i Nenad Stanić – violina.  Koncert nije trajao dugo, taman onoliko koliko je potrebno da se uživa u obrađenim etno i zvucima klasične muzike.

Uz kratka obraćanja direktorke Muzeja Lile Drobac-Krstić i predsednice udruženja likovnih umetnika Aranđelovca Tee Simićević, otvorene su izložbe eksponata Narodnog muzeja i slika naših likovnih umetnika posle koncerta.

Novost u programu ove godine je predstavljanje stranih kulturnih centara. Oleg Kokorin, zamenik direktora Ruskog kulturnog centra je predstavio rad jednog od najstarijih stranih kulturnih centara u Beogradu – Ruskog doma.

Kao što je i predviđeno, na kraju prvog programskog dana nastupila je Vesna Milojević-Dedić, koja je uz pomoć Mile Milosavljević, književnog kritičara, predstavila svoj novi roman “Zauvek u srcu” koji je poslednjih nedelja prvi na listi najprodavanijih Laguninih naslova.

Drugog dana, 4. septembra, program je počeo razgovorom o putevima srpske književnosti. Razgovor je vodio Ivan Zlatković a učestvovali su Petar Arbutina i prof. Aleksandar Jerkov. Ne znam za ostale ali meni je bilo jako interesantno da čujem njihovo mišljenje o sadašnjem stanju u našoj književnosti. Da ne prepričavam, sve u svemu, ima nade

Ivan Zlatković, aranđelovčanin, autor mnogih tekstova i studija napisao je  svoj drugi roman koji je objavila Laguna. Po meni je već to objavljivanje samo po sebi uspeh a za dalje ćemo da vidimo. Roman se zove Sintetičari i govori o narkomanima i njihovom životu. Petar Arbutina, jedan od urednika u Laguni, učestvovao je u predstavljanju ove knjige.  Počela sam da čitam roman i za sada mi se sviđa, javiću kad budem završila.

Program je nastavljen predstavljanjem rada Mira Vuksanovića, podpredsednika Matice srpske. Miro Vuksanović je dobio NIN-ovu nagradu 2005. godine za roman Semolj zemlja pa je govorio i o tom romanu.

Jovan Ćirilov i Dejan Mihailović su govorili o knjizi Jovana Ćirilova Svi moji savremenici. Knjiga ima dva dela i u njoj su opisane javne ličnosti sa kojima je autor dolazio u kontakt tokom svoje dugogodišnje karijere.

Koncertom grupe Teodulija završen je Treći festival knjige. Čekamo komentare i predloge za četvrti

www.flickr.com Bebika’s Treći festival knjige photoset

Danas u 19h svečano će biti otvoren Treći festival knjige u Aranđelovcu.

Ove godine u imenu festivala nema epiteta “letnji” kako je bilo prethodne dve godine. Možda je i bolje, izgleda da smo tako prizvali prijatne temperature za razliku od prošle i pretprošle godine.

Štandovi izdavača, bez kojih čitava ovo priča i ne bi bila moguća (hvala na učešću ) već se postavljaju (malo kasnim sa postom, ali bolje ikad nego nikad) a tu će biti:  Srpska književna zadruga, Službeni glasnik, Kreativni centar, Laguna, Evro – Giunti, Vegamedia, Clio, Logos, Legenda, Tanesi, Gramatik, Vip kids, Hobi sport, Beoknjiga, Inmedia, Kairos, Agora, Lira, Bookland, Lom, Paideia i Čigoja. naravno, tu je i štand aranđelovačkih izdavača:  Narodna biblioteka “Sveti Sava”, Centar za kulturu i obrazovanje, Narodni Muzej, Baština i budućnost.

Prateći program je podeljen u dva dana, a izgleda ovako:

3. septembar 2010.

19:00h – Svečano otvaranje Trećeg festivala knjige

19:15h – Koncert grupe Tanja Moderato

20:00h – Otvaranje izložbe eksponata Narodnog muzeja iz Aranđelovca

20:20h – Otvaranje izložbe likovnih umetnika iz Aranđelovca

20:30h – Predstavljanje rada Ruskog kulturnog centra iz Beograda

21:00h – Promocija romana Zauvek u srcu, Vesne Dedić Milojević

4. septembar 2010.

18:30h – Okrugli sto Putevi srpske književnosti, učestvuju prof. dr Aleksandar Jerkov i Petar Arbutina, domaćin Ivan Zlatković

19:15h – Predstavljanje  romana Sintetičari Ivana Zlatkovića, uz učešće književnog kritičara Petra Arbutine

20:00h – Miro Vuksanović govori o svom književnom radu

20:45h – Promocija knjige Jovana Ćirilova Svi moji savremenici

21:20h – Koncert grupe Teodulija

Eto. Nadam se da će sve biti lepo i fino kao i do sada. Dođite da se družimo i uživamo u knjigama i programu.

Izveštaj sledi

Jedan od strahova koji me umore u određenim momentima je da knjiga koju sam nekome poklonila nije dobar izbor. Verovatno se takav strah javlja kod svih onih koji vole da poklanjaju knjige. Knjiga koju sam dobila na poklon je pun pogodak tako da opet nema mesta za strah.

Zbirka u kojoj je sedam pripovedaka Bernharda Šlinka “Bekstva od ljubavi” mi je pokazala majstorstvo pripovedanja autora. U svojim pripovetkama oslikava pojedince i njihove pokušaje bekstva od ljubavi.  Svaka pripovetka govori o istoj stvari ali u različitim okolnostima, kao i o ljudskim slabostima, željama, pogrešnim tumačenjima, velikim očekivanjima i svemu onome što nas čini emotivnim bićima.

Pripovetke se čitaju bez napora, opisi predela su plastični, skoro pa ih vidim, jednostavnim rečnikom napisane mnoge životne istine.

Ilustracije radi, citat iz pripovetke “Grašak šećerac”:

“… Čovek mora da bude srećan da bi mogao da usreći druge. Mora lepo da živi da bi pomogao drugima da lepo žive i da bi se radovao tome. Pa čak i ako usrećuje jedino sebe, i to je dobro, jer svaka trunčica sreće što se pojavi na ovom svetu čini ga prijatnijim mestom – trunčica sopstvene sreće kao i sreće drugih…”

p.s. Fotografija preuzeta sa sajta www.plato.rs

Blagodeti odmora, pored promene sredine, izlaska iz suludog ritma  svakodnevice su i besciljne šetnje, isprobavanje nove hrane i naravno čitanje knjiga koje to nestrpljivo čekaju.

Jedna od knjiga koje su uredno stajale na mom radnom stolu i čekale termin kada mogu da im se posvetim je i novi roman Miomira Petrovića “Bakarni bubnjevi”.

Miomir Petrović je napisao nekoliko romana od kojih se meni, do sada, najviše dopao onaj koji sam prvi pročitala, “Lisičije ludilo”.  Sada prvo mesto deli sa  “Bakarnim bubnjevima” koji mi, nekako, čine celinu sa “Lisičijim ludilom”. Ne celinu u smislu da se nastavljaju jedan na drugi, već da govore o onoj tananoj liniji između jave i fantastike, da su obavijeni mistikom ali i surovom svakodnevicom.

Glavni junak je beogradski pisac, koji posle samoubistva kolege, biva uvučen u vrtlog neobičnih, skoro nemogućih  ali u isto vreme intrigantnih događaja, protkanih istorijom gledanom sa neuobičajene tačke gledišta koja, tako posmatrana, projektuje neku sasvim drugačiju stvarnost i budućnost. Sve drugo što bih rekla bilo bi prepričavanje tako da neću. Ako sam vas zainteresovala, dobro, a ako ne, nađite neku drugu knjigu uz koju ćete uživati.

Tek da vas zainteresujem, razmišljanje glavnog junaka:

“Kada je neko zadovoljan životom i nesvestan tragične pozicije demijurga, tvorca, on se lepo zaposli u banci ili pošti, a ne zamajava se nesavršenošću sveta čiji je deo.”

Zvonko Karanović, pesnik i pisac, autor čiju je trilogiju objavila izdavačka kuća “Laguna” sinoć je bio gost Narodne biblioteke “Sveti Sava”. U čitaonici biblioteke, okruženi knjigama iz palete izdanja IP “Laguna” ( u toku je prodajna izložba knjiga)  posetioci su mogli da čuju detalje iz života ovog pisca, njegov način posmatranja života i rada, život njegovih pesama a sada i trilogije.

Književno veče vodila je Vesna Proković, bibliotekar, koja je svojim pitanjima pomogla gostu da izabere interesantne detalje iz života kojim je ilustrovao svoj rad, naročito na poslednjoj knjizi trilogije  Dnevnik dezertera – “Tri slike pobede” (2009.). Prve dve knjige su “Više od nule” i “Četiri zida i grad”.

Za kraj, jedna rečenica Zvonka Karanovića:  “Književnost nije tu da daje odgovore već da primećuje stvari a čitaoci treba, na osnovu tih opažanja, da pronađu odgovore.”

Večeras u 19 sati, pred čitaonicom punom publike koja ne spada u uobičajene posetioce književnih večeri, svoju poeziju predstavio je Nebojša Andrić, uz pomoć dramskog umetnika Aleksandra Lazića.

Svetski Dan poezije je 21. mart. Pošto je to ove godine bila nedelja u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava”  obeležen je sinoć gostovanjem sedamnaestogodišnje pesnikinje iz Topole, Jovane Milovančević.

Jovana je gostovala u Biblioteci pre dve godine kada je predstavila zbirku pesama “Ogrlica od života”. Kao i tada, i ovoga puta je sama govorila o svom radu i svojim pesmama. Iako je bilo malo publike, održala je književno veče kao pravi profesionalac, kao da je čiotaonica bila krcata. Još je zrelija, komunikativnija, konciznija nego pre. Vidi se da puno radi na sebi i svojoj poeziji. Stvarno sjajna jedna osoba.

Profesori i nastavnici srpskog jezika su još jednom pokazali da ih malo šta zanima van redovne nastave, pa tako nije došao ni jedan jedini profesor/nastavnik (iako su škole obaveštene dodatno, dakle nismo se oslonili samo na medije) a samim tim nije se moglo očekivati da će školarci doći, jer nemaju na koga da se ugledaju. Čak je i Jovanina razredna koja je trebala da govori o pesmama i pesnikinji otkazala dolazak. Velika je šteta što srednjoškolci nisu čuli Jovanine pesme, bogate osećanjima, životom i lepotom sveta.

Još jednom bravo za Jovanu i veliki, veliki minus za profesore.

Za kraj jedna Jovanina pesma, tek da oni koji nisu bili pročitaju šta su propustili.

Gledam te u oči…

Gledam te u oči, okamenjena sliko,
bez boja, bez mirisa, bez vetra.
Nema u tebi svetlosti,
svuda je mrak.

Slepo pratim tvoje korake.
Kaskaš, kliziš mi iz dlanova,
ubijaš mi čežnju u venama
i mori me strah.

Mirna si, još vrebaš iz prikrajka.
Zloslutnice,
pokrij se i samo ćuti, ćuti, prekini
ne drmaj više moje vratne žile.
Umorne su izdahnuće
i one sa ovim jesenjim lišćem.

Padaće u zoru, drmaće me i dalje strah.
Sažali se, pusti me da se smejem.
Hoću da osetim čar života
i da gledam izlazak sunca,
podari mi ga u svanuće.

Putnik sam…
Ne kidaj mi više cvetove pod zelenim gorama.
Ćuti, ćuti!
Ne dozivaj me više iza uglova
u mračne ulice, prozore, mostove.
Svetilišta u odore.

Svuda tu si.
Čekaš da stanem, pokleknem,
umorim se i izdahnem.
Večno poletim sa tobom u beskraj.
Ne čekajte me više, zrikavci, odlazim!

Iz zbirke “Ogrlica od života”, objavljene 2008.

Dešava mi se da, zbog mnogo obaveza, svakodnevnog ludila ili ko zna već čega, ne stignem da čitam neko određeno vreme. To mi strašno smeta i lepo me grize savest što se svakim danom prudužava spisak naslova koji me čekaju. I onda odustanem od nekih drugih stvari i prepustim se čitanju. Najčešće u takvim situacijama već imam nekoliko odvojenih knjiga. Još ako u međuvremenu stigne i neka preporuka … tek onda ne znam odakle da počnem.

Elem, jedan od romana Justijana Gordera, u izdanju “Geopoetike”,  “Devojka sa pomorandžama” ni malo “svež” naslov, knjiga koju sam mnogo puta uzela i vratila na policu i svaki put se pitala kada ću saznati ko je ta neobična devojka, pročitala sam po preporuci. Očigledno od nekoga ko voli iste romane kao i ja

Roman je odličan.  Iz perspektive petanestogodišnjeg dečaka koji čita pismo pokojnog oca, koje je čekalo 11 godina da bude pročitano, autor postavlja mnoga važna pitanja o poimanju sveta, sreći i ljubavi i u isto vreme priča maštovitu ljubavnu priču.

Lepo, baš lepo

Da mi nije bilo odmora, ko zna kada bih stigla da pročitam treće izdanje  romana “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića, iz izdavačke ponude IP “Laguna” (mala preporuka: za nestrpljive je možda bolje da pogledaju detalje na sajtu izdavača jer se sajt knjige kod mene učitavao dugo ali vredelo je čekati jer je interesantan i neobičan).

Knjigu sam pročitala najbrže što sam mogla obzirom na zauzetost tokom dana i stvarno je odlično napisana. Drži pažnju, ne gnjavi nepotrebnim detaljima a opet bogata je podacima iz istorije, daje dobar pregled situacije u Srbiji pred kraj II svetskog rata, nudi priče iz naše mitologije i budi zanimanje o Medijani.

Svakako pročitajte. Bar deo na internetu

Idu dani kao da ih neko juri, i još malo prođe nedelju dana od prošlog utorka kada je Vanja Bulić gostovao u čitaonici Biblioteke, a ja još uvek nisam napisala komentar …

U utorak, 22. decembra 2009. (dan nekad poznat kao Dan Armije ) Narodna biblioteka “Sveti Sava” organizovala je veče sa Vanjom Bulićem. Iako je bilo hladno i vlažno, bilo je dvadeset pet-šest posetilaca (u prevodu, skoro puna čitaonica).

Vanja Bulić je govorio o svom, devetom po redu, romanu “Oko otoka” i  najavio  novo izdanje romana “Tunel – lepa sela lepo gore” i novu knjigu “100 crnih bisera”.

Da se ne ponavljam kakav je Vanja i kako govori, sve u svemu sasvim fino književno veče.

Milica Jakovljević bila je  književnica, učiteljica, novinar, sestra Stevana Jakovljevića (autora Srpske trilogije),  osporavana i hvaljena, kao uostalom i mnogi naši autori. Za one koji ne znaju, jedno vreme je živela i radila u Aranđelovcu, kasnije u Beogradu. Iako dobro prihvaćena kod čitalačke publike pre, jednostavno pala u zaborav i nestala iz javnog života neposredno posle II svetskog rata. Niko ne zna zašto.

Romani koje je pisala često okarakterisani kao “lako štivo”, “sladunjave priče” imaju dve velike vrednosti – kao prvo, precizno opisuju život u Srbiji između dva rata i to život srednjeg sloja građanstva a kao drugo ali ne manje važno, uvek se čitaju, što u današnje vreme kada  je pisana reč prilično zapostavljena nije zanemarljivo.

Serija “Ranjeni orao” bila je (i još uvek je čini mi se) jako popularna. Meni lično, bila je odmor od svih onih serija vezanih za savremeno doba koje me samo umore podsećanjem u kakvom svetu/okruženju živim  a to nije ono što očekujem od TV serija.

Naravno, ovo je sve jer sam juče na Sajmu knjiga videla njenu biografiju “Obožavana i unižena” autorke Miljane Laketić (izdanje Aleksandrija Globosino) a i najavu da će “Glumci serije Greh njene mame potpisivati knjige” što mi se učinilo malo, hmm onako, bez veze. Mislim, što bi oni potpisivali njenu knjigu, ali ‘ajde sve u svrhu reklame.

Na kraju prošle školske godine moji klinci su imali “obezbeđene” udžbenike za ovu jesen. Kada je letnji raspust prošao i oni se, kao, probudili ustanovili smo sledeće: Čeda nema udžbenik za geografiju (iz čega li je Jelica učila, pošto on godinama već nasleđuje njene knjige, nemamo pojma a ni ona ) a udžbenik hemije izdat 2008. je za 30% obimniji od Čedinog izdatog 2006. Da ne pominjem koliko udžbenika nedostaje Jelici iako ih je kupila “sve”, naravno polovne, od iste devojke kao i za prošlu godinu.

Ranije sam problem udžbenika rešavala tako što bih u junu, odmah po završetku školske godine, napravila spisak udžbenika za sledeći Jelicin razred, prosledila bratu koji radi blizu velike knjižere Zavoda za udžbenike i već u julu su knjige bile u radnom stolu.

Obzirom da znam kakve su sada gužve u knjižarama Zavoda za udžbenike, ja odlučim da sve lepo naručim preko interneta. I tako i bi. Još 5. septembra!!! Onda sam zvala jedan od telefona Zavoda, ljubazna teta mi dala tri broja koja treba da zovem, jedva dobijem neku drugu tetu na jednom od njih, koja mi kaže da je direktan telefon 011/30-51-950 (jedan od pomenuta tri) ali taj broj je ili zauzet ili se niko ne javlja. Ako mi ne verujete, probajte i ako se neko slučajno javi, pitajte šta bi sa mojom porudžbinom