Mar 162017
 

Volim filmove (i knjige) koji su rađeni po istinitim događajima. Jedan od takvih je i “Čudo nad Hadsonom” kako je preveden kod nas ili “Sully” u originalu.

Sali (Sully) je američki pilot, kapetan, koji je u januaru 2009. godine spustio avion sa ukupno 155 putnika i članova posade na reku Hadson jer su, nekoliko minuta po uzletanju, zbog sudara sa jatom ptica otkazali motori.

Kapetana Salenbergera igra Tom Henks a njegovog kopilota Aron Ekhart (Džorž u Erin Brokovič). U fokusu je klasična reakcija vlasnika kompanija i osiguravajućih društava – umesto da svi budu zahvalni zbog spašenih života, kompanija i osiguranje pokušavaju da pokažu da su oni koji su upravljali avionom krivi za nezgodu.

S obzirom da je priča istinita, film je skroz ok – ja sam ga ocenila sa 7 na IMDB-u.

Mar 152017
 

Pogreši čovek a svaka greška se plaća. Tako i ja izaberem potpuno pogrešan film i umesto da uživam dva sata, slatko se namučim.

Knjiga Ana Karenjina mi se nije dopala ni davnih godina kada sam morala da je pročitam za lektiru. Možda je vreme da je ponovo pročitam i otkrijem zašto je klasik o kome se govori, evo, skoro vek i po. Uglavnom, pre nekoliko večeri, moja mlađa ćerka i ja odaberemo ovaj film za gledanje. I omašimo potpuno!

Gledanje filma Ana Karenjina (2012) je potpuno gubljenje vremena. Ocena na IMDB-u (6.6) je preterana jer nije ni za slabu četvorku. Jedan od lošijih filmova koje sam gledala – da nisam čitala knjigu, ne bih ukapirala mnogo toga (videla sam po Jani koliko joj je sve konfuzno jer ne zna likove a ni zaplet od ranije). Film je na momente dosadan a na momente se tako brzo dešavaju neke stvari da se zapitam šta mi je promaklo. Nigde nisam videla ni ljubav a ni patnju koju je ta ista ljubav prouzrokovala. Ana je delovala kao izbezumljena i pomalo luda.

Film je film a knjiga je NJ. V. Knjiga ali ima i dobrih filmova. Ovaj nije jedan od tih i slobodno nemojte gubiti vreme. Mnogo je i moja dva izgubljena sata :-/  

P. S. Stvarno mi je žao zbog ovako lošeg mišljenja jer mi je Kira Najtli skroz simpa a Džud Lou inače odličan (i ovde je bio jedan od boljih) ali eto…

Feb 272017
 

Nedelja uveče je pravo vreme za film. Nekad izbor bude bolji, nekad lošiji ali je najvažnije da je film dovoljno dobar da ga odgledamo do kraja. Posle dugo većanja i biranja, sinoć je na red došao  Robin Hud, verzija iz 2010, sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi.

Ne volim da gledam/čitam nove verzije već ispričanih priča, ali eto, desi se ponekad. Film je režirao Ridli Skot pa je onako, pravi istorijski, sa mnogo realnih prikaza života u Engleskoj u osvit 14. veka (čitaj: mnogo kiše, blata, prljavštine, krvi…) I sama priča nije ona na koju smo navikli – dešava se posle smrti kralja Ričarda Lavljeg srca, Robin Hud nije Robert od Lokslija već Robin Longstrajd, Marijana je već Loksli a sami Šervudski ljudi su na marginama dešavanja.

Sve u svemu, jedna šestica, tek za nedeljno veče uz film.

Feb 232017
 

Najbolji deo romana Dena Brauna, a i filmova koji su snimljeni po romanima, jesu gradovi kroz koje glavni junaci prolaze i sva ona interesantna mesta koja su uvek mesto događanja – muzeji, crkve, džamije, univerziteti… 

Film “Inferno” je četvrta (čini mi se) avantura profesora Roberta Lengdona (Tom Henks), koja – kao i uvek – počinje nekom šifrom koju on treba da reši. Ovoga puta je otežavajuća okolnost to što se ne seća poslednjih 48 sati i otkud on, uopšte, u Firenci. Naravno, život mu je u opasnosti, što kombinovano sa izgubljenim pamćenjem nije olakšavajuća okolnost.

Film je onako, za jednu šesticu, ali je veliki plus kao što već napisah, što je sniman u Firenci, Veneciji i Istanbulu pa može svašta lepo da se vidi.

Feb 212017
 

Filmovi koji su snimljeni po istinitim događajima za mene imaju veću težinu nego ostali. Film Erin Brokovič sam, verovali ili ne, tek pre nekoliko dana odgledala od početka do kraja. Obično bih  “upala” negde na pola filma i brzo odustajala, jer volim da sve vidim. Tako da, nepunih 17 godina pošto je snimljen 😀 , mogu da ubeležim da sam ga zaista i odgledala.

Sama Erin Brokovič je pametna i uporna žena, što je Džulija Roberts verno i tumačila u filmu. Za one koji, kao ja, nisu do sada gledali film, kratak sadržaj – Erin Brokovič je samohrana majka troje dece koja je uspela, bez formalnog pravnog obrazovanja, da prikupi dokaze protiv velikog zagađivača vode u jednoj od najvećih parnica u USA.

Pored predane, vrlo naporne i uporne borbe za pravdu i čistije životno okruženje, meni je glavna poruka ovog filma – jedna osoba MOŽE da napravi razliku. Ovo nije jedini dokaz već samo još jedna potvrda toga. Mislite o tome.