Mar 212017
 

Srbija je oduvek imala veliki broj dobrih pisaca – naša književnost je još jedna oblast u kojoj smo uvek imali mnogo talentovanih stvaralaca. Često čitam dela domaćih autora, što onih legendarnih  a što savremenih, tek da budem u toku.

I tako, pre par dana, počnem da čitam roman Ivana Brankovića “Prometejev dnevniik” koji je izašao kao deo opusa izdavačke kuće “Portalibris”. Naglašavam ko je izdavač jer izdavač stoji iza svake objavljene knjige i rada svakog autora i lektora.

Elem – počnem da čitam i posle dvadesetak strana odustanem. Lepo ne mogu da čitam kad me na svakoj strani iznervira bar jedna rečenica! Evo i primera da ne bude da pričam napamet:

  • Imao je taj jedan trosed, niskim stočićem, koji je taman pasovao uz trosed… (str. 16)
  • Nekoliko puta jedino sreći može da zahvali što je još uvek živ (str. 17)
  • Posle seanse bio je spreman da se vrati unutra da bi proces. (str. 18 – ne znam šta je bilo sa procesom ali eto, malo mašte…)

Još kad je jedan junak ušao u kupatilo da opere zube, što je, po rečima autora, “znalo da traje i do 15 minuta” a izašao bez tuširanja (valjda) ja sam odustala.

Sve u svemu, ako niste cepidlaka i ako vam ne smetaju ovakvi primeri, samo napred. I prepričajte mi, da znam 😀

Mar 162017
 

Volim filmove (i knjige) koji su rađeni po istinitim događajima. Jedan od takvih je i “Čudo nad Hadsonom” kako je preveden kod nas ili “Sully” u originalu.

Sali (Sully) je američki pilot, kapetan, koji je u januaru 2009. godine spustio avion sa ukupno 155 putnika i članova posade na reku Hadson jer su, nekoliko minuta po uzletanju, zbog sudara sa jatom ptica otkazali motori.

Kapetana Salenbergera igra Tom Henks a njegovog kopilota Aron Ekhart (Džorž u Erin Brokovič). U fokusu je klasična reakcija vlasnika kompanija i osiguravajućih društava – umesto da svi budu zahvalni zbog spašenih života, kompanija i osiguranje pokušavaju da pokažu da su oni koji su upravljali avionom krivi za nezgodu.

S obzirom da je priča istinita, film je skroz ok – ja sam ga ocenila sa 7 na IMDB-u.

Mar 152017
 

Pogreši čovek a svaka greška se plaća. Tako i ja izaberem potpuno pogrešan film i umesto da uživam dva sata, slatko se namučim.

Knjiga Ana Karenjina mi se nije dopala ni davnih godina kada sam morala da je pročitam za lektiru. Možda je vreme da je ponovo pročitam i otkrijem zašto je klasik o kome se govori, evo, skoro vek i po. Uglavnom, pre nekoliko večeri, moja mlađa ćerka i ja odaberemo ovaj film za gledanje. I omašimo potpuno!

Gledanje filma Ana Karenjina (2012) je potpuno gubljenje vremena. Ocena na IMDB-u (6.6) je preterana jer nije ni za slabu četvorku. Jedan od lošijih filmova koje sam gledala – da nisam čitala knjigu, ne bih ukapirala mnogo toga (videla sam po Jani koliko joj je sve konfuzno jer ne zna likove a ni zaplet od ranije). Film je na momente dosadan a na momente se tako brzo dešavaju neke stvari da se zapitam šta mi je promaklo. Nigde nisam videla ni ljubav a ni patnju koju je ta ista ljubav prouzrokovala. Ana je delovala kao izbezumljena i pomalo luda.

Film je film a knjiga je NJ. V. Knjiga ali ima i dobrih filmova. Ovaj nije jedan od tih i slobodno nemojte gubiti vreme. Mnogo je i moja dva izgubljena sata :-/  

P. S. Stvarno mi je žao zbog ovako lošeg mišljenja jer mi je Kira Najtli skroz simpa a Džud Lou inače odličan (i ovde je bio jedan od boljih) ali eto…

Mar 142017
 

Knjiga je dobra i prava za onoga ko je čita ako je pročita do kraja, nešto zapamti ili bar uživa dok je čita. Ali, ako te knjiga natera da ne spavaš ili da svaki slobodan trenutak provedeš uz nju, to je tek ona prava stvar 🙂

Roman “Peta žica” Branislava Jankovića je od onih koji te, iako već na početku znaš kraj, teraju da ga pročitaš što pre, da bi saznao sve one nepoznanice koje je pisac namerno sakrio. Ovaj roman je odlično štivo za one koji veruju u Boga, ali i za one koji veruju u pravdu, istinu, slobodu… Za svakog ponešto.
Sve u svemu, pročitala sam je za nepuna dva dana, uz sve obaveze koje imam, dopao mi se stil, zaplet, razrešenje – ako vam dođe do ruku, slobodno joj se prepustite.

Feb 272017
 

Nedelja uveče je pravo vreme za film. Nekad izbor bude bolji, nekad lošiji ali je najvažnije da je film dovoljno dobar da ga odgledamo do kraja. Posle dugo većanja i biranja, sinoć je na red došao  Robin Hud, verzija iz 2010, sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi.

Ne volim da gledam/čitam nove verzije već ispričanih priča, ali eto, desi se ponekad. Film je režirao Ridli Skot pa je onako, pravi istorijski, sa mnogo realnih prikaza života u Engleskoj u osvit 14. veka (čitaj: mnogo kiše, blata, prljavštine, krvi…) I sama priča nije ona na koju smo navikli – dešava se posle smrti kralja Ričarda Lavljeg srca, Robin Hud nije Robert od Lokslija već Robin Longstrajd, Marijana je već Loksli a sami Šervudski ljudi su na marginama dešavanja.

Sve u svemu, jedna šestica, tek za nedeljno veče uz film.