Apr 262018
 

Pozorišna predstava je uvek odlična ideja, još kad imate preporuku ili drug igra u predstavi, nema boljeg izlaska 🙂

U predstavi Knjaževsko-srpskog teatra “Četiri brata” junaci su, kako ime predstave kaže, braća – Voja, profesor u Beogradu i njegov brat blizanac Mića koji je autističan i boluje od šizofrenije. Mića živi u roditeljskoj kući na selu koju uz imanje održava mlađi brat Bane a tu je i najmlađi brat Rade koji živi u istom selu ali u novoj kući koju su mu napravili roditelji. Na dan majčine sahrane, nekoliko meseci pošto je umro otac, Bane saopštava da ne želi više da brine o Mići, da ga ne želi u kući i da se druga dva brata dogovore šta će sa njim da bude. 

Realna životna situaciju koju je vrlo lako zamisliti – najstariji i najmlađi brat ne beže od odgovornosti ali su duboko svesni koliko bi morao da se promeni njihov život ako preuzmu brigu o Mići. Sa druge strane tu je Bane koji, uprkos tome što je stalno namrgođen a često i pijan, jedini zaista radi na tom imanju i privređuje dovoljno da opskrbi i drugu braću. Naše naravi, četiri različite sudbine, četiri različite osobe čije je ponašenje u određenim situacijama potpuno razumljivo i odlična glumačka ekipa koja je to sve dočarala –  Ivan Vidosavljević (Voja), Zdravko Maletić (Mića) čiju glumo moram posebno da pohvalim, jer je lik Miće baš zahtevan, Dragan Stokić (Bane) i Nenad Vulević (Rade).

Valjalo bi napomenuti da je ovo prvi tekst Radovana Tišme koji je dospeo do pozorišnih dasaka a da je reditelj Dragan Jakovljević uradio sjajan posao, naročito je neobičan detalj to što je publika na sceni na metar od glumaca. 

 

 

 Leave a Reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(required)

*