Danas u 19h svečano će biti otvoren Treći festival knjige u Aranđelovcu.

Ove godine u imenu festivala nema epiteta “letnji” kako je bilo prethodne dve godine. Možda je i bolje, izgleda da smo tako prizvali prijatne temperature za razliku od prošle i pretprošle godine.

Štandovi izdavača, bez kojih čitava ovo priča i ne bi bila moguća (hvala na učešću ) već se postavljaju (malo kasnim sa postom, ali bolje ikad nego nikad) a tu će biti:  Srpska književna zadruga, Službeni glasnik, Kreativni centar, Laguna, Evro – Giunti, Vegamedia, Clio, Logos, Legenda, Tanesi, Gramatik, Vip kids, Hobi sport, Beoknjiga, Inmedia, Kairos, Agora, Lira, Bookland, Lom, Paideia i Čigoja. naravno, tu je i štand aranđelovačkih izdavača:  Narodna biblioteka “Sveti Sava”, Centar za kulturu i obrazovanje, Narodni Muzej, Baština i budućnost.

Prateći program je podeljen u dva dana, a izgleda ovako:

3. septembar 2010.

19:00h – Svečano otvaranje Trećeg festivala knjige

19:15h – Koncert grupe Tanja Moderato

20:00h – Otvaranje izložbe eksponata Narodnog muzeja iz Aranđelovca

20:20h – Otvaranje izložbe likovnih umetnika iz Aranđelovca

20:30h – Predstavljanje rada Ruskog kulturnog centra iz Beograda

21:00h – Promocija romana Zauvek u srcu, Vesne Dedić Milojević

4. septembar 2010.

18:30h – Okrugli sto Putevi srpske književnosti, učestvuju prof. dr Aleksandar Jerkov i Petar Arbutina, domaćin Ivan Zlatković

19:15h – Predstavljanje  romana Sintetičari Ivana Zlatkovića, uz učešće književnog kritičara Petra Arbutine

20:00h – Miro Vuksanović govori o svom književnom radu

20:45h – Promocija knjige Jovana Ćirilova Svi moji savremenici

21:20h – Koncert grupe Teodulija

Eto. Nadam se da će sve biti lepo i fino kao i do sada. Dođite da se družimo i uživamo u knjigama i programu.

Izveštaj sledi

Čini mi se da mi sada letnji raspust moje dece prolazi mnogo brže nego kada sam ja bila njihovih godina. Sličnom brzinom prolaze i godišnja doba. Leto, vrelo ili kišno, kakvo god da je, usporeno je i uspavano. Septembar se koleba između tromosti i ažurnosti a oktobar je vreme kada se već sve uhodava u radni ritam. I pravo vreme za

BlogOpen se ove godine održava četvrti put i to u Novom Sadu, 9. i 10. oktobra. Tema – socijalne mreže, nešto o čemu se poslednjih godina sve više govori i čime se sve više bavimo, u teoriji i/ili praksi.

Novi Sad – lep grad, fini ljudi u njemu a još finiji gosti Iskreno se nadam da ništa neće pokvariti moje planove da budem jedan od gostiju ovogodišnjeg BlogOpena.

Vidimo se u Novom Sadu

Jedan od strahova koji me umore u određenim momentima je da knjiga koju sam nekome poklonila nije dobar izbor. Verovatno se takav strah javlja kod svih onih koji vole da poklanjaju knjige. Knjiga koju sam dobila na poklon je pun pogodak tako da opet nema mesta za strah.

Zbirka u kojoj je sedam pripovedaka Bernharda Šlinka “Bekstva od ljubavi” mi je pokazala majstorstvo pripovedanja autora. U svojim pripovetkama oslikava pojedince i njihove pokušaje bekstva od ljubavi.  Svaka pripovetka govori o istoj stvari ali u različitim okolnostima, kao i o ljudskim slabostima, željama, pogrešnim tumačenjima, velikim očekivanjima i svemu onome što nas čini emotivnim bićima.

Pripovetke se čitaju bez napora, opisi predela su plastični, skoro pa ih vidim, jednostavnim rečnikom napisane mnoge životne istine.

Ilustracije radi, citat iz pripovetke “Grašak šećerac”:

“… Čovek mora da bude srećan da bi mogao da usreći druge. Mora lepo da živi da bi pomogao drugima da lepo žive i da bi se radovao tome. Pa čak i ako usrećuje jedino sebe, i to je dobro, jer svaka trunčica sreće što se pojavi na ovom svetu čini ga prijatnijim mestom – trunčica sopstvene sreće kao i sreće drugih…”

p.s. Fotografija preuzeta sa sajta www.plato.rs

Pre nekog vremena sam bila u prilici da odgledam film “Čitač” i nešto mi se nije mnogo dopao trailer i odustanem. U međuvremenu sam  počela da čitam zbirku pripovedaka Bernharda Šlinka, autora romana “Čitač” po kojem je i snimljen film. Pošto mi se pripovetke sviđaju,  pomislim da ipak treba da odgledam film. I jesam.

Prvo da kažem da sam izgleda nepažljivo pročitala sadržaj filma, pa pomešala vreme u koje je smeštan najbitniji deo radnje i uloge koje su glavni likovi imali u tom trenutku. Drugo, očekivala sam mnogo veći akcenat na glavnu dilemu filma “sačuvati tajnu ili ne?” Treće … ‘Aj’ da ne nabrajam, sve u svemu film nije ispunio moja očekivanja.

I kao i uvek do sada, u sličnim situacijama, ljuta sam na samu sebe jer nisam prvo pročitala knjigu.

U subotu 17. jula 2010. u 20 časova u Narodnom muzeju u Aranđelovcu koncert je održao duo Moderato, a u okviru programa 45. smotre umetnosti “Mermer i zvuci”.

Uprkos mojim očekivanjima, Duo je nastupio u malo izmenjenom sastavu, gde je umesto čelistkinje Jasmine Pajević nastupila mlada violinistkinja (stidim se, zaboravila sam ime ali ću saznati i dopisati). I, opet, uprkos mojim očekivanjima, instrumenti su bili ozvučeni iako je Muzej baš, baš akustičan i verujem da bi se lepo čulo i bez elektronike.

Sve ovo nije smetalo mnogobrojnoj publici da uživa. To što sam ja cepidlaka, to je moj problem.

Izvedene su sve one kompozicije po kojima je ovaj duo i prepoznatljiv. Između ostalih “Nizamski rastanak” (obrada),  “Svilen konac” (isto obrada), “Milkano”, čuveni “Čoček”, “Oj, devojko, dušo moja” i još mnogo toga. Fino veče uz finu muziku.

Narodna biblioteka “Sveti Sava” već godinama koristi program ISIS za obradu knjiga i rad sa korisnicima. Da ne ulazim u detalje kakav je program (napravljen 1993., prerađen za rad na srpskom i sa ćirilicom … mislim da je dovoljno to…) i koliko nam je vremena i nerava uzeo za sve ove godine, odavno se spremamo da nabavimo novi.  Kao unapređenje u poslovanju prvo smo uradili sajt u januaru 2009. godine  a u aprilu ove godine otvorili  i “Internet – informaciono odeljenje”.  Do tog nekog sjajnog trenutka u budućnosti kada ćemo imati i novi program smislila sam način da još više idemo u susret korisnicima.

Moj brat a dugogodišnji saradnik Biblioteke, napravio je program (Hvala, Deki ) kojim se preko sajta biblioteke može pretražiti baza knjiga.

Pretraživanje se vrši po autoru, delu naslova ili naslovu knjige. Kao rezultat se dobijaju ime autora, naslov dela, godina izdanja, izdavač i na kraju, u zagradi, broj po kojem se knjiga može vrlo lako naći kada dođete u Biblioteku.

Na kraju, jedna molba, ako pri pretraživanju dobijete neki suludi rezultat, tipa: “АБАД2ИЋ” umesto “АБАЏИЋ” ili bilo šta što vam je sumnjivo, molim vas da mi pošaljete mail (bebi@bebika.net). Baza je stara i puna grešaka i jedini način (osim otvaranja i provere jednog po jednog od nekih 33093 zapisa…) da se greške isprave je ovako, kad se na njih naleti.

Po pravilu, kada napravim veliku pauzu u pisanju blogova, i onda konačno počnem, onda napišem najmanje dva posta dnevno Da nastavim tradiciju

Danas mi je mailom stiglo obaveštenje od prijatelja koji je ujedno i direktor JKP Bukulja u Aranđelovcu da sada možemo da proveravamo osnovne parametre računa za komunalne usluge – zaduženje, poslednju uplatu, datum poslednje uplate, preostali dug i sl. na sajtu www.mojiracuni.com

Procedura je sledeća, odabere se Aranđelovac – JKP Bukulja, unesete korisničku šifru i to je to.

Eto, još jedan dobar potez direktora i njegovog tima

I druga nedelja našeg junskog odmora počela je sunčano i toplo. Ponedeljak smo, standarno, proveli na plaži i u hladovini, zavisi od dela dana. Uveče smo šetali po Budvi, išli na kolače i sve lagano. Negde oko jedan sat posle ponoći počela je agonija zvana stomačni virus. Da ne prepričavam detalje, jedva sam sačekala jutro. Bila sam iscrpljena, praznog želuca i relativno loše raspoložena. Dan je protekao uz mineralnu vodu, spavanje, instant supe i na kraju povišenu temperaturu koja je izazvala još spavanja. U sredu sam bila kao nova. Opet plaža, sunce, more, uživancija.
Petak je bio rezervisan za provod sa ćerkama Išle smo u Budvu, u kafić Hacienda i pile Mojito koktel. Jana, naravno, bezalkoholni

U subotu smo se polako spremali za povratak i čekali otvaranje novog dela hotela Maestral i koncert Severine i Željka Joksimovića. Otvaranje je bilo fino, uz bogat švedski sto, simpatičan izbor pića i dug i efektan vatromet. Koncert je počeo posle  pola 11 i trajao do pola dva-dva. I Severina i Željko Joksimović su odlično pevali i zabavljali publiku. (Fotografije kad Čeda objavi na FB i da dozvolu da ih i mi ostali koristimo )

Sve u svemu, odličan provod. Uz par zdravstvenih trzavica, tek da ne bude sve super

Ove godine opet imamo ludilo u kući zvano “upis u srednju školu”, te su nam datumi klasifikacionog ispita odredili termin za letovanje. Tako smo stigli u Pržno 6. juna, najranije ikada.

Onako kako su naši putari generalno iznenađeni snegom u decembru tako su i ugostitelji širom Svetostefanske rivijere bili iznenađeni lepim vremenom. Jeste padala kiša i bilo hladno da dan-dva pred naš dolazak ali, po meni, to nije razlog da plaže budu neočišćene, da u more ne može da se uđe od velikog kamenja (jer je to isto more pod dirigentskom palicom maestra Juga povuklo sav pesak koji je moglo) i da nema ni jedne kante na plaži.

Ipak, lepota ovog dela obale, uz temperature niže nego u Srbiji, mali broj turista i mnogo poznatih mesta i osoba doprinose da letovanje protiče sasvim opušteno, onako kako treba. Još da nam je mirnija glava … gde bi nam bio kraj?

www.flickr.com Bebika’s Letnji odmor, jun 2010 photoset

Blagodeti odmora, pored promene sredine, izlaska iz suludog ritma  svakodnevice su i besciljne šetnje, isprobavanje nove hrane i naravno čitanje knjiga koje to nestrpljivo čekaju.

Jedna od knjiga koje su uredno stajale na mom radnom stolu i čekale termin kada mogu da im se posvetim je i novi roman Miomira Petrovića “Bakarni bubnjevi”.

Miomir Petrović je napisao nekoliko romana od kojih se meni, do sada, najviše dopao onaj koji sam prvi pročitala, “Lisičije ludilo”.  Sada prvo mesto deli sa  “Bakarnim bubnjevima” koji mi, nekako, čine celinu sa “Lisičijim ludilom”. Ne celinu u smislu da se nastavljaju jedan na drugi, već da govore o onoj tananoj liniji između jave i fantastike, da su obavijeni mistikom ali i surovom svakodnevicom.

Glavni junak je beogradski pisac, koji posle samoubistva kolege, biva uvučen u vrtlog neobičnih, skoro nemogućih  ali u isto vreme intrigantnih događaja, protkanih istorijom gledanom sa neuobičajene tačke gledišta koja, tako posmatrana, projektuje neku sasvim drugačiju stvarnost i budućnost. Sve drugo što bih rekla bilo bi prepričavanje tako da neću. Ako sam vas zainteresovala, dobro, a ako ne, nađite neku drugu knjigu uz koju ćete uživati.

Tek da vas zainteresujem, razmišljanje glavnog junaka:

“Kada je neko zadovoljan životom i nesvestan tragične pozicije demijurga, tvorca, on se lepo zaposli u banci ili pošti, a ne zamajava se nesavršenošću sveta čiji je deo.”

U ponedeljak 31. maja 2010. u Osnovnoj muzičkoj školi “Petar Ilić” koncertom učenika i nastavnika proslavljen je Dan škole.

Koncert je održan u velikoj sali Doma omladine. Učestvovali su učenici koji su tokom ove školske  godine bili nagrađivani na takmičenjima kao i profesor harmonike Miloš Stevanović. Svi učesnici su kao i uvek  bili odlični. neki od njih čak i bolji nego na Trećem festivalu muzike.

Još jedna školska godina obeležena je velikim uspehom učenika i nastavnika. Svaka čast i samo napred!

Tu je i nekoliko fotografija. Kvalitet nije baš neki, jer su napravljene mobilnim telefonom, ali tek da se obeleži ( i ne znam zašto mi se ovaj program pojavljuje dva puta u postu, ali možda vremenom saznam i izbrišem ovaj dole u galeriji…)

Zvonko Karanović, pesnik i pisac, autor čiju je trilogiju objavila izdavačka kuća “Laguna” sinoć je bio gost Narodne biblioteke “Sveti Sava”. U čitaonici biblioteke, okruženi knjigama iz palete izdanja IP “Laguna” ( u toku je prodajna izložba knjiga)  posetioci su mogli da čuju detalje iz života ovog pisca, njegov način posmatranja života i rada, život njegovih pesama a sada i trilogije.

Književno veče vodila je Vesna Proković, bibliotekar, koja je svojim pitanjima pomogla gostu da izabere interesantne detalje iz života kojim je ilustrovao svoj rad, naročito na poslednjoj knjizi trilogije  Dnevnik dezertera – “Tri slike pobede” (2009.). Prve dve knjige su “Više od nule” i “Četiri zida i grad”.

Za kraj, jedna rečenica Zvonka Karanovića:  “Književnost nije tu da daje odgovore već da primećuje stvari a čitaoci treba, na osnovu tih opažanja, da pronađu odgovore.”

U Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” radim od, sada već davne, često pominjane u različitim ružnim kontekstima, 1999. godine. Kao svim početnicima, prvi radni zadatak mi je bio sređivanje fonda. Pošto u fond sa knjigama slobodan pristup imaju i korisnici, leti se prave velika sređivanja i to je, ako se izuzme prašina, bolovi u rukama i leđima, najbolji način da naučiš gde se šta nalazi. Ili kako koja knjiga izgleda, što u mnogome kasnije olakšava rad.

Drugi veliki korak u priči o bibliotekama je polaganje stručnog ispita. Koliko god neko tvrdio da je to formalnost – nije. Ili da je to bespotrebno maltretiranje – nije ni to. Stručni ispit je prilika za sve one koji nisu učili ili studirali bibliotekarstvo (kojih je u manjini,  srednje bibliotekarske umrle zajedno sa Šuvarovkom, viših nema …) da se upoznaju sa istorijom pisma, knjiga i biblioteka, zakonima, informatikom, bibliografijama, bibliotekarstvom i (namerno sam ostavila za kraj) katalogizacijom (alfabetskim i stručnim katalozima).

Stručni ispit ima 7 predmeta od kojih je najveći akcenat na katalozima. Tokom instruktivnog seminara provode se dani u Narodnoj biblioteci Srbije učeći ovaj novi jezik, sa njegovim pravilima, simbolima, načinima rada. To znanje kasnije omogućava prepoznavanje sadržaja knjige na osnovu opisa koji je dat u CIP-u (ona kao tabelica na kraju ili ponekad i početku knjige) ili čitanja UDK broja, to ako ne radite na obradi knjiga.  A ako radite, ne mogu ni da počenem da pričam koliko vam onda treba ovakav seminar.

Pre 10 godina sam polagala stručni ispit za knjižničara (srednja stručna sprema) a juče i razliku do zvanja višeg knjižničara (VŠ). Razlika se sastojala u pismenom radu i pismenom polaganju alfabetskih i stručnih kataloga. Razlog ovog posta nije to šta sam ja uradila već dve sjajne žene koje su nam predavale i učile malim tajnama velikih majstora obrade knjiga.

Svetlanu Jančić upoznala sam još pre deset godina. Blaga, puna razumevanja, predusretljiva i pre svega veliki stručnjak u svom poslu, sve one koji su dolazili na predavanja naučila je, ako ništa drugo, osnovama i uputila na literaturu kojom mogu da se potpomognu ako dođu u situaciju da treba da obrade knjigu iako to nije njihov svakodnevni posao. Zbog svega toga,  ona osoba o kojoj se najviše priča tokom seminara, pred ispit a i kasnije, najčešće u superlativima. O njoj se kolegama koji posle vas polažu kaže: “Ne brini za kataloge, Svetlana je sjajna”

U ludnici oko otvaranja Internet odeljenja, ove godine sam propustila instruktivni seminar.  Žao mi je što je tako, jer pored aktivnog podsećanja svega o alfabetskim katalozima, propustila sam predavanja Ilinke Smiljanić, koju sam upoznala tek na konsultativnom delu seminara za stručne kataloge. Ilinka je vrlo energična osoba, odlično vlada temom o kojoj govori, podseća na ranije primere i ilustruje, diskutuje i tera na diskusiju,  ima smisao za humor i sve u svemu, neko koga vredi poznavati.  Od sada će i ona biti deo Svetlanine priče – ne brinite dok su njih dve tamo

Zajedničko za ove dve sjajne žene je to što bih volela da budem kao one – da i posle ko zna koliko godina rada u biblioteci i dalje volim svoj posao, da volim ljude sa kojima sarađujem pa imam želje i strpljenja da im iznova objašnjavam nešto što se meni podrazumeva i da i dalje imam energiju i želju da učim i napredujem u radu.

U nedelju 2. maja 2010. godine na izbornom mestu broj 16 (O. Š. “Miloš Obrenović”) ponovljeni su izbori, zbog nepravilnosti primećenih 25. 04.

Najveći broj glasova osvojila je koalicija SPS-PUPS-JS (253), zatim DS (201), pa SRS (145), SNS (117) … uglavnom, ovaj raspored glasova doneo je promene u konačnoj raspodeli odborničkih mandata.

Od 41. odborničkog mandata SNS ima 12, DS 10, SPS 6, G17+ 3, NS 3, DSS 3, LDP 2 i SRS 2.

Kombinatorika kreće u akciju.

Danas je, u Orašcu, oko 17 sati, nekoliko sati pre početka izborne tišine, održana završna konvencija Demokratske stranke Aranđelovac. Bez mnogo pompe, samim tim i bez mnogo troškova, bez dovođenja brojnih autobusa sa strane (kako su neke druge stranke to radile) prisutnim građanima su se predstavili kandidati i kandidatkinje za odbornike i odbornice na listi “Demokratska stranka – Boris Tadić” – broj 1 na listićima, lako za pamćenje .

Svi kandidati su se ukratko predstavili i rekli svoje razloge za kandidovanje. Gost na konvenciji bio je ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić. Ministar je malo kasnio, što zbog obaveza, što zbog policije koja ga je zaustavila za svaki slučaj jer je u isto vreme u Orašcu bio i Ivica Dačić (koji je otvarao Policijsku stanicu koja je otvorena pre neki dan, isto on bio prisutan, ne znam dal’ se zatvorila u međuvremenu, šta li…)

Posle ministra Jeremića, prisutnima se obratio i mr Vlada Gajić, nosilac liste Demokratske stranke i kandidat za predsednika opštine ove liste. Ministar Jeremić i Vlada Gajić su zatim otišli u aranđelovačku Gimnaziju na razgovor sa đačkim parlamentom ove škole.

Sve u svemu, sasvim sa merom.

Internet informaciono odeljenje smo otvorili prošlog petka, valjda je svima već poznato Ono što je manje poznato je da je računare dobio Vlada Gajić, predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac (i predsednik OO DS Aranđelovac, što je u ovoj prilici verovatno bilo bitnije) i to od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kasnije ih prosledio nama.

E, pa, juče je ministar pomenutog ministarstva Milan Marković dolazio u Aranđelovac i hteo je da vidi gde su računari koje je doniralo Ministarstvo. Ministar Marković je došao sa pomoćnikom Aleksandrom Radosavljevićem i naravno predsednikom OO DS Aranđelovac Vladom Gajićem. Poseta je bila više neformalna, bez medija i velike pompe. Ministar je prošetao po Biblioteci, pogledao deo polica sa knjigama (uz put smo razgovarali o nekim naslovima koji su mu zapali za oko),  zatim je pogledao Internet odeljenje (koje mu se, moram da se pohvalim, dopalo ) i posle je otišao dalje.

Eto. Baš lepo što se čovek interesuje. Za razliku od jednog drugog ministra koji je juče bio u Aranđelovcu a nije se valjda setio ni da pita ima li ovaj mučni grad Biblioteku, a nekako bi to trebalo da ga zanima, bar po  resoru.

Htela ja da budem van političkih zbivanja u mom gradu, makar na blogu kad ne mogu uživo s obzirom na to da sam na listi kandidata za odbornike Demokratske stranke (koga zanima broj 1 na glasačkom listiću  ) Ali ne daju mi divljaci, moram da reagujem.

Aranđelovac polako poprima izgled Kosovskog polja tik pred bitku. Još da počne tišina pa da se sasvim uplašim, jer me tišina više plaši od buke.

Na stranu veliki broj lista, koalicija, priča, plakata i ostalo, svi imaju neki svoj program i način prezentacije. Međutim,  Srpska napredna stranka vodi najprljaviju kampanju ikada do sad. Ne znam kako je bilo u Odžacima i Negotinu ali u Aranđelovac je došlo preko 300 ljudi da rade za njih. Plakati ni jedne druge stranke/liste ne mogu da stoje duže od dva sata a da ne budu prelepljeni, ali ‘ajde da to odbijemo na dobre finansije i ljudstvo. Ono što postaje simptomatično i što je strašno je da su pripadnici ove stranke (ili plaćeni ljudi sa strane, ne znam detalje)  u poslednjih deset dana već tri puta fizički napali aktiviste i omladince Demokratske stranke dok su lepili plakate.  Prvi put 11. aprila u Misači, drugi put 14. aprila na Orašačkom putu i to automobilom na srednjoškolce. Treći put pre tri dana u Darosavi. Dečaka od 15 godina išamarao je naprednjak koji nije iz Aranđelovca, star preko 40 godina. Kada ga je, sutradan, majka dečaka pronašla i pitala zašto je to uradio ovaj je odgovorio: “Mislio sam da je dečko iz DS-a”. Postoji i tonski snimak te rečenice. Sve je prijavljeno policiji koja ne može da  pronađe nasilnika već tri dana.

Mislim da su svi komentari izlišni.

Samo da podsetim: 2004. lideri sadašnje SNS svesrdno su podržavali R. Švabića u kampanji. Isto je bilo i 2008. ako je ko zaboravio. Od tada do decembra 2009. smo stigli do 6,5 milona evra duga, tek detaljčić za ilustraciju. Sada nude neke nove ljude ali nisam nešto primetila da su se promenili, čak su još gori i još nasilniji.

Kao što sam i najavila, 16. aprila 2010. tačno u podne u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” otvorili smo Internet-informaciono odeljenje. Otvaranju su prisustvovali dragi nam gosti iz ustanova kulture, privremenog veća, saradnici i prijatelji. Odeljenje je zvanično otvorio (naravno pošto je proverio radi li) predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac Vlada Gajić.

Predizborne aktivnosti SPS-a (mada će vam reći da je to redovna poseta, drugi put u deset dana, kako se samo svi brinu za Ar ovih dana) smanjile su broj prisutnih na otvaranju, jer je u isto vreme bio i aktiv direktora škola kojem je prisustvovao ministar obrazovanja pa su direktori bili sprečeni da dođu u Biblioteku.

Tim za realizaciju projekta (kako sam fino smislila naziv za nas koji smo rintali danima na Galeriji ) konačno može da se vrati redovnim poslovima i odmori od svakodnevnog rada i planiranja daljih aktivnosti. Sve je na svom mestu, sve radi, sve je čisto i mirišljavo

U odeljenju ima 4 računara, štampač i bežična mreža. Kao u onoj staroj reklami – za nekoga sve, za svakog po nešto.

Eto. Dođite da vidite, probate i date sud.

Večeras u 19 sati, pred čitaonicom punom publike koja ne spada u uobičajene posetioce književnih večeri, svoju poeziju predstavio je Nebojša Andrić, uz pomoć dramskog umetnika Aleksandra Lazića.

U subotu 10. aprila, bila sam na koncertu fado pevačice Marize u “Sava centru”.

Fado je skraćeni izraz portugalske reči “fadum” što znači “sudbina”. Fado se pojavio u 19. veku a kako su portugalci blago melanholični, po rečima pevačice, baš oslikava tu njihovu osobinu.

Mariza je sjajna. Pleni glasom i govorom tela. Odlično vodi koncert, kombinujući lagane sa malo žustrijim kompozicijama tek da ne bude monotono. U nekim trenucima mi nije bilo jasno kako u tako krhkom telu postoji takva snaga glasa. Muzičari koji je prate su virtuozi na svojim instrumentima, što čini svaku notu jasnijom i jačom.

Koncert je trajao skoro dva i po sata i bilo je pravo uživanje biti tamo.